Nostalgična priča o pismima, fotografiji i sportu kroz vihor rata i surove politike
Sarajevo

Photo: Bojan Mustur

Magično ratno pismo

Crni Penny

Londonski trgovci su 1680. godine osnovali sopstvenu službu isporuke pisama u gradu i okolini. To je bila tzv. „peni-pošta“. Pismo je stajalo jedan penni.

Tokom prvog leta balonom u Severnoj Americi, 1793. godine, od Philadelphia-e do Deptford-a preneseno je pismo George Washington-a (1732-1799).

Penny Black je prva poštanska marka u istoriji korištena u poštanskoj službi. Pronalazačem se smatra engleski učitelj i inovator, Sir Rowland Hill (1795-1879). Izdana je u Velikoj Britaniji 1. maja 1840, a u upotrebi je od 6. maja iste godine. Na marki je lik kraljice Viktorije (sa 15 godina). Ubrzo poštanske marke uvode i druge zemlje: Brazil 1843; Finska 1845; SAD 1846; Rusija 1848 godine.

Pogled s olimpijskog prozora

U Saint-Loup-de-Varennes, između 1826-27. godine, francuski hemičar i pronalazač Joseph Nicéphore Niepce (1765-1833) je višesatnom ekspozicijom, uz jako dnevno sunce, uspeo da napravi heliografsku fotografiju. Zove se „View from the Window at Le Gras“ (Pogled s prozora u Le Gras-u), a donedavno se smatrala prvom (sačuvanom) fotografijom na svetu. U zbirci jednog francuskog kolekcionara, 2002. godine, nađena je još jedna fotografija koju je stvorio Niépce. Utvrđeno je da potiče iz 1825. godine što je značilo da je starija od „View from the Window at Le Gras“. Bila je to slika gravure iz 17. veka gde mladić vodi konja u štalu. Prodana je na aukciji za 450.000 eura.

Moj tata je voleo fotografiju. Bio je samo amater. A možda i više od toga. Uživao je da slika našu mnogobrojnu familiju. Od Beograda, Sarajeva, Jajca i Vodica. Voleo je portrete, a fascinirao ga je rad Henri Cartier Bresson-a. Bio je sanjar velike empatije. Koristio je kameru sovjetske marke Zenit EM. Objektiv je bio Helios-44m, 58mm, sa izvrsnom optikom Carl Zeiss-a. Na njemu se nalazi logo XXII Olimpijskih igara, Moskva 1980. To je bilo posebno Zenit-ovo izdanje. Tih godina vodio se hladni rat između država koje su činile Varšavski pakt i NATO-a. SAD, na čelu sa predsednikom Jimmy Carter- om su prve otkazale učešće na igrama, a nedugo zatim još njih 66. Neposredan povod za bojkot je bilo učešće SSSR-a u ratu u Afghanistan-u (koji je trajao više od devet godina). U konačnici, u Moskvi je bilo samo 80 država, što je bio najmanji broj u prethodne 24 godine. SSSR (uz mnoge zemlje Istočnog bloka) je na sledećim Olimpijskim igrama u Los Angeles-u, 1984. godine, uzvratio SAD-u sličnim bojkotom.

Stagecoach (poštanska kočija)

U Srbiji je 1866. godine štampana prva poštanska marka, a u Bosni i Hercegovini 1879.

1840. godine otpočela je sa radom prva Pošta u Srbiji, tačnije u Beogradu, na Kalemegdanu. Zgrada Glavne pošte u Sarajevu je dovršena i svečano otvorena 1913. godine po projektu čuvenog arhitekte Josipa Vancaša (1859-1932). Neodoljivo podseća na poštansku štedionicu (Postsparkasse) Otto Wagner-a (1841-1918) u Vienna-i.

Usled granatiranja, objekat je u potpunosti izgoreo 2. maja 1992. godine. Bio je lep i sunčan dan.

Pred osvit Nove 1993. godine, tata me je uslikao sa olimpijskim fotoaparatom. Na slici se nalazim u vaterpolo kapici beogradskog Partizana. Ta fotografija je bila deo jednog od mnogih pisama koje sam slao najbližoj familiji u opkoljenom Sarajevu. Bilo mi je dvanaest godina. I sanjao sam olimpijski san. Iste noći, 93 projektila su krenula na dugi put. Da razaraju, prkose i lome. Duše i tela. Granatiranje je započelo u ponoć, upravo kada je američka sopranistkinja Barbara Hendricks držala koncert unutar zgrade televizije BiH. Pir smrti ponovo je harao Sarajevom. U inat njima, grad je živeo. I opstao.

Mama je celi rat provela uz radio stanice, te radio amatere. Najviše se obradovala 31. januaru 1994. godine. Prvi put se oglasio Radio Slobodna Evropa iz Praga, glasom Sabine Čabarabdić. Sve je izgledalo kao i prvi zvučni film, „The Jazz Singer“ (1927). Od tada su postale nerazdvojne. Jaranice. Krajem 1992., zahvaljujući drugoj radio stanici, saznala je da se preko ADRA-e (Adventistička dobrotvorna crkva) mogu slati pisma i paketi u Sarajevo. I da će isti doći do svojih najmilijih.

Tih godina (1992-1995), tata je počeo da radi kao humanitarac u ADRA-i. I danas se nalazi na istoj adresi, blizu Kalenić pijace. Pakovao je pakete. U njih su se mogla ubaciti pisma. I fotografije.

Uglavnom su stizali do naših najbližih. Pisma su bila važna. Svedok vremena. Nada.

Nama, koji smo bili daleko od rata, večno su ostale prošarane ratne fotografije. Trag istine. Kao da nam je neko rezao oči žiletom. Buñuel i Dali. Kao Capa-ina „The Falling Soldier“. Ili Nick Ut-ove gole devojčice, devetogodišnja Kim Phuc, koja beži pred napalm bombama. A i „The Liberation of Buchenwald“ autorke Margaret Bourke-White, grupna fotografija preživelih logoraša. Bili smo nemi svedoci kroz objektive Strašnog, Krstanovića, Haviv-a, Richards-a, Larma-e, Stoddart-a i drugih.

U beogradskom Paviljonu Veljković (Centar za kulturnu dekontaminaciju) obeleženo je „Hiljadu dana opsade Sarajeva“ (26.1.1995.). Sećam se da su služeni kolači koji su pravljeni na isti način kao i u ratnom Sarajevu (bez šećera i brašna). Mnoga pisma su čitana, a tako i moja. Kopije su uvek čuvane. Trag vremena koji ne bledi. Svedoci postojanja.

Istog dana, čuveni violončelista Valter Dešpalj zajedno sa orkestrom Sarajevske filharmonije i maestrom Teodorom Romanićem, održao je koncert u Narodnom pozorištu Sarajevo.

LIFE and Kiss (Život i poljubac)

V-J Day (Victory over Japan Day) na Times Square-u u New York-u. Američki mornar u ljubavnom zanosu. I plesnom. Strastveno ljubi medicinsku sestru. Neznanku. Fotografija je nastala 14. avgusta 1945., a autor je Alfred Eisenstaedt. Objavljena je sedam dana kasnije u magazinu LIFE.

Rat je završen. Zgrada Glavne pošte u Sarajevu je obnovljena i otvorena 3. maja 2001. godine. Magično ratno pismo je odredilo moju sudbinu. Živim u Gradu. Krajem decembra 2008., osamnaest godina nakon rata, odigrana je prva vaterpolo utakmica u Sarajevu. Moja poslednja. Ubrzo nakon toga, postao sam trener. I sanjam svoj olimpijski san. Kao Sarajevo!

Oceni 5