Majmunske boginje: Ujedinjene nacije osudile neprofesionalno izveštavanje

Od 6. maja je u Velikoj Britaniji zabeleženo oko 20 slučajeva zaraze majmunskim boginjama, a među obolelima je najviše gej i biseksualnih muškaraca. Pretpostavlja se da se u međuvremenu broj slučajeva uvećao, a objavljeni podaci su bili dovoljan razlog da se razbukti bezumna homofobija, uprkos tome što su stručnjaci dodali i da „infekcija može da se prenese bliskim kontaktom, ili upotrebom odeće i posteljine koju je oboleli koristio, te da može da pogodi bilo koga, u bilo kojoj zajednici“.

Ko još sluša stručnjake – tačnije, eksperti se čuju sve dok govore ono što uhu odgovara. Ali nije problem samo u slušaocima/čitaocima, već i u neprofesionalnim novinarima – organizacije su upozorile da zlonamerni naslovi već raspiruju rasizam i homofobiju. Izgleda da nismo dovoljno daleko odmakli od osamdesetih godina prošlog veka, kad se AIDS nazivao „gej kugom i božjom kaznom“.

Bolest je detektovana u ukupno 12 zemalja (ne i u Srbiji), a pažnju je privuklo to što se pojavila i u zemljama u kojima je obično nema – u Španiji, Portugalu, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Prvi simptomi podsećaju na grip – visoka temperatura, glavobolja, bol u mišićima, leđima, uvećani limfni čvorovi i iscrpljenost (virus nije visoko infektivan, a smrtnost je veoma niska). Preporučuje se opreznost, ali ne i govor mržnje, rasizam i homofobija.

I srpski novinari su nas počastili „kvalitetnim“ naslovima, a ovom prilikom izdvajamo: „Bez panike: Od majmunskih boginja, uglavnom, oboleli homoseksualci“. Radio-televizija Vojvodine je naslov naknadno izmenila (mada internet sve pamti), ali je šteta već učinjena – zamislite kako se osećala neka mlada gej osoba koja je juče pročitala ovaj, ili neki od drugih genijalnih naslova.

Iako na prvi pogled ne liči na klasičnu homofobiju i govor mržnje (građani uglavnom misle da je sve dobro ako se ne poziva na ubistvo homoseksualaca), ovaj naslov radi nešto drugo – dehumanizuje LGBTIQ+ osobe. Dakle, sve je u redu – to su samo homoseksualci, možete da se opustite kao onomad tokom pandemije HIV-a (godinama su organizacije tražile da se renovira Klinika za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, delili fotografije urušenih zidova, ali ništa – javnost je obratila pažnju tek kad se raširio korona virus i kada je bilo ugroženo većinsko stanovništvo).

Nije ovo ništa novo, često se misli da LGBTIQ+ osobe nisu ljudska bića i da svet ne osećaju jednako kao pripadnici heteroseksualne većine. Čak i u običnim, „prijateljskim“ razgovorima, sagovornici ne vode računa, jer bez panike – to su samo homoseksualci. U homofobičnoj zemlji je to svakodnevna pojava, pa zašto bi mediji vodili računa o mladim ljudima kojima njihovi naslovi poručuju da nisu vredni da bilo ko brine o njihovom zdravstvenom stanju. Incidenti se nižu i nizaće se sve dok neko ne bude dirnuo u prava  naših heteroseksualnih prijatelja. Ko zna, možda baš Dverima dođe iz dupeta u glavu, pa zabrane porodične šetnje.