Only Norma Jean
Monnr 02 S

Photo: Milton Greene

Marilyn, slava i tablete

Kad je Norma Jean imala tri godine, u Švajcarskoj, u laboratoriji "Sandoz", dr Albert Hofman napravio je prvi sintetički LSD-25 koji će i sama Marilyn probati 1962. godine u društvu dr Timothy Learyja i tako inspirisati Andy Warhola da od nje napravi simbol američkog sna šezdesetih godina i ikonu modernog načina življenja. U isto vreme (krajem dvadesetih godina), na zvezdanom nebu Holivuda pojavila se nova zvezda - sekonal. Bio je to prvi filmski barbiturat koji je uskoro postao lek za sve, lek koji je nadživeo Marilyn i ostale zvezde zlatnog doba Holivuda.

Marilyn je od svoje sedamnaeste godine uzimala sedative i do svoje prve veće uloge, kad joj je bilo 22, već dva puta izbegla smrt; tad je prebrodila i poslednju bojažljivost i uzela prvu dozu sekonala ne bi li tako savladala teškoće svoje prve role. Od tada će Marilyn dobijati sve veće uloge, uzimati sve veće doze barbiturata i posećivati sve popularnije neuropsihijatre koji će joj uzimati sve veću količinu novca ne bi li joj tako ublažili hroničnu nesanicu.

Ranih pedesetih godina u Holivudu je postojala pijaca visoko neurotičnih bezuspešnih glumaca i glumica. Marilyn tad sreće Charlsa Chaplina Jr. i njegovog prijatelja, sina nekad poznatog glumca Edwarda Robinsona, koji je uvode u holivudski krug alkohola i droge iz kojeg Marilyn nikad neće izaći. Čak će to postati njena glavna karakteristika i oslonac. Sredinom pedesetih godina, kad je cela filmska kolonija bila pod tabletama, glavni neuropsihijatar kompanije Fox prepisao je Marilyn: benzedrin za buđenje, nembutal za spavanje i demorol za bolove.

Jednom poklekla pod barbituratima, stimulansima, amfetaminima, koje je uzimala redovno i intravenozno, Marilyn postaje "fast food" za filmsku industriju. Ako ste želeli Marilyn u dobroj kondiciji na snimanju, trebalo joj je obezbediti tablete codeina, morfina, percodana, dexamila, librijuma, phenobarbitala HMC i sodium pentathola (koji je često bio korišćen kao anestezija). U prvo vreme bila je fascinirana drogama da bi, na kraju, postala opsednuta. Svakodnevno je čitala stručne lekarske knjige iz farmakologije ne bi li saznala i najsitniji podatak o barbituratima koji su se nalazili na apotekarskim policama. Znala je svaki novi lek koji bi se pojavio u filmskim krugovima. Tako je često zaprepašćivala prijatelje svojim znanjem iz farmakologije da bi 1960. godine zasenila i svog neuropsihijatra objašnjavajući mu kolika je opasnost od lekova koje je redovno konzumirala.

Pred kraj života, kad bude ušla u predsedničke krugove, ona će i samom predsedniku Amerike preporučivati doze i objašnjavati efekte svake droge koja se nalazila u tom trenutku na tržištu. Iste godine kad je umrla, Marilyn je posedovala svoj sopstveni recept koji je nazvala "Bedtime Coctail" koji se sastojao od četvrt šampanjca, jedne kapsule nembutala i tablete chloral hidrata. Posle jednog ovakvog "aspirinskog" koktela uveče, ona bi ujutru - čim ustane, u sedam sati - uzimala nembutal i chloral hidrat u kombinaciji sa phenobarbitalom. Kad bi stigla u studio na snimanje u 7:30, dr Sigel (Foxov glavni neuropsihijatar) stavio bi Marilyn pod kontrolu uz pomoć "Hot Shota", studijskog tretmana koji se sastojao od menthamphetamina, glukoze, nekoliko vitamina i librijuma.

Marilyn nije bila jedina Fox-ova zvezda koja je bila pod "Hot Shot" kontrolom: u to vreme, svako ko bi se nalazio u ključnoj poziciji na snimanju svakog dana mogao je da dobije "Hot Shot", ponekad čak i bez pitanja. Ovo je bio regularni speed koji su Foxovi neuropsihijatri već decenijama koristili ne bi li sve zvezde na holivudskom nebu ostale pod kontrolom. Tokom 1962. godine, kad se Marilyn intenzivno družila s predsednikom Kennedyjem, oni su zajedno uzimali "Hot", ona od Foxa, a predsednik od poznatog njujorškog dr Feelgooda - dr Maxa Jacobsa.

Iza teških crnih zavesa spavaće sobe, Marilyn je provodila vreme vodeći duge noćne telefonske razgovore. Njena jedina ozbiljna bolest bila je nesanica od koje je obolela još u svojoj sedamnaestoj godini, da bi se u svojoj dvadeset i osmoj prepustila intravenoznom konzumiranju droga (u vreme snimanja filma Gentlemen Prefer Blondes). Marilyn, i pored znanja koje je posedovala iz farmakologije, nije našla svoju formulu mirnog sna koji je izgubila u holivudskoj hiperprodukciji zvezda. Bila je u stanju da uradi bilo šta ne bi li pobegla od svoje spavaće sobe. Njeni samoubilački kokteli nisu bili dovoljno jaki da bi izazvali overdose. Većina njenih fantazija bila je zasnovana na molitvi za simpatijom koju Holivud nije mogao da joj pruži u dovoljnoj količini. Ona je jednostavno želela da bude spašena.

U momentu kad je snimala svoj poslednji film, Marilyn je već dvadeset godina bila na teškim drogama. Sad je konzumirala rendy-mandy tablete (mandrax u američkom slengu), sedative popularne među uživaocima droge šezdesetih godina jer su u kombinaciji sa alkoholom izazivale stanje euforije. Upravo u to vreme ona upoznaje dr Timothy Learija koji je upoznaje sa LSD-ijem; međutim, LSD je na Marilyn delovao krajnje slabo i "aspirinski". Način na koji se poigravala s LSD-om bio je poguban za njenu mentalnu kondiciju koja je u tom momentu bila ozbiljno oštećena velikim dozama sedativa i barbiturata.

Marilyn se upravo spremala da ubije Normu Jean!

Poslednje dane života Marilyn je provodila u svojoj kući. Njena soba je bila svetilište morfina. Živela je na šampanjcu, kavijaru, tvrdo kuvanim jajima i barbituratima. Uz sve napore psihijatara, droga je i dalje bila njen najbolji prijatelj. Nije se viđala s kolegama, nije izlazila, nije čitala, jednostavno ništa nije radila sem što je vodila duge telefonske razgovore. Njen život nije predstavljao ništa.

U svojim ranim danima Marilyn je živela u 40 različitih stanova. Živela je po hotelima, apartmanima i renoviranim garažama. Sad kad je konačno imala svoj stan, on je bio prljav, depresivan i zasut polupraznim bočicama barbiturata na kojima su se uz njeno ime nalazila i imena njenih prijatelja.

Zvučala je promuklo i nerazgovetno, ni nalik legendarnoj Marilyn Monroe. Kombinacija "Hot Shota", "Bedtime Coctaila" i LSD-ja napravili su od nje prazno živo biće. Kad ju je jedan mladi lekar pitao: "Zašto ste tako nesretni?", ona mu je besno odgovorila: "Dala sam čitavo bogatstvo najboljim lekarima da nađu zašto sam nesretna, a vi me to sad pitate!"

Čovek se uvek vraća kući kad ne uspe da osvoji svet. Samoubistvo je čekalo da bude izvršeno.

U februaru 1962. godine Marilyn se vraća iz Meksika i donosi pun kofer raznih pilula. Na obdukciji je utvrđeno da se u krvi nalazilo samo 4,5% nembutala i smrtonosna doza chloral hidrata koja je mogla da usmrti tri čoveka. Doza je uzeta intravenozno. Na telu prilikom obdukcije nije nađen ubod.

Bye, Norma Jean

*Tekst je objavljen u aprilu 1997. godine u XZ magazinu broj 5

Oceni 5