Marizibil

Ona po kelnskim ulicama
Čim padne noćni mrak 
tumara

Svima na meti ljupkost sama
Pa klonula od trotoara
Loče 
po slepim pivnicama.

Osudila se na put zao
Radi makroa 
rumenoga
Što uvek mirisaše kao
Beli luk On iz šangajskoga
Bordela
nju je izvukao.

Znam mnoge ljude sto svom žiću
Jednaki nisu 
ni dorasli
Klecaju slični mrtvom lišću
Oči im oganj loše zgasli
Srca
im se ko vrata miču.

*Prevod Nikola Bertolino