Masna gibanica Dobrice Ćosića

Uoči prvih višestranačkih izbora u Srbiji, Dobrica Ćosić zvani “Gedža” pozvao je prijatelje i sledbenike da im natenane objasni šta i kako. Nakon višesatnog izlaganja, kada se društvo već bilo malo uzvrpoljilo, Ćosić je zamolio suprugu Božicu da iz kuhinje donese od ranije spremljenu, ali još toplu gibanicu, za koju je znao da je vole svi – i bivši partizani i budući četnici.

Srbijanska gibanica “Далеко је сунце”

Sastojci:

2 pakovanja filo-pastry

Pola kile sira (pomešati cottage i fetu)
Šolja ulja

4 jajeta

Način pripreme:

Pomešati sir, jaja i ulje. Slagati red kora, red nadeva. Peći sat vremena. U međuvremenu ohladiti pivo u frižideru.

***

Ispostavilo se da pravih partizana više nema nigde, da pravih četnika sada ima svuda, a da prave gibanice i dalje ima samo u Srbiji. Kada je g-đa Božica iznela posluženje, Vuk Drašković pokušao je da aplaudira, na šta ga je akademik Marković sasekao pogledom. Svi su se poslužili, izuzev Vojislava Koštunice. “Vojo, Srbine…” – pokušao je da ga ohrabri Vojsilav Šešelj, žovijalno namigujući prema stolu i motajući šakom ispred usta.

Koštunica se namrštio i skrenuo pogled u stranu. Risto Radović zvani “Amfilohije” pomislio je da se Koštunica usteže zato što posti, pa mu je šeretski dobacio: “Једи слободно са свакогa дрвета!“ (1.Књ. Мој. 2,16). Na to su se svi nasmejali, osim samog Koštunice, koji je napravio bolnu grimasu i ućutao. Svi su se snuždili i pokunjili, a Ćosić je akademiku Isakoviću rezignirano šapnuo u uvo: “eto, Lule, uvek on meni ovako …”

Da bi izvukao stvar, Šešelj je ustao i pokazao kako se posle gibanice usta brišu rukavom, a ruke o nogavice. Ustao je i Drašković i pravio se kao da cedi mast iz brade. Akademiku Tadiću sve je to bilo odvratno, pa je na rastanku, pozdravljajući se s Čosićem, rekao: “Gedžo, bre, pa mi se ni u šumi nismo ovako ponašali…” i izašao u noć, vodeći maloga za ruku.

Kad je mali upitao kakva je ta šuma i šta su tamo radili, otac mu nije odgovorio ništa. Umesto toga, stegao mu je još jače ruku.