Mek kao šaka blata

po glavi mi

gaze oblaci

prljavi.

meso ti od kiše puca

oplođeno.

vidim:

otvaraš usta,

crveni se jezik u jami.

danju si mek,

kao šaka blata.

posle ćutiš.

čekaš da me mrak

onesvesti,

da mi na usta pođe voda

od gladi.

čujem:

izlaziš na zadnja vrata

pozdravljam te

glasno,

zapomažem i mašem

sve dok se šake

ne odvoje.

ujutru mumlaš,

gledam kako ti s lica

padaju zrele oči.