Metak u ustima Allana Greya

Naravno da sam znala. Svako zna. Ali rijetko ko i kaže. Jako sam pazila da svoje razloge ne otkrivam. Čak ni neuropsihijatrici, koja je iz ladice vadila Rorschachove testove. Pred mene bi stavljala jednu po jednu karticu s mrljom od tinte i pitala: Šta vidiš? Možda neki neće vjerovati, ali stid je nekad jači i od ludila. Ni za živu glavu nisam htjela priznati da mi iz svake mrlje izranja lice jedne žene. Samo bih prekrižila ruke, zavrtila glavom i rekla: Kukce, vidim kukce.*