Diferencijalni količnik našeg života
Futuro 01 S

Photo: bbci.co.uk

Mi nosimo matematički besprekornu sreću

Beleška 1.

Proglas. Najmudrija linija. Poema

Ja prosto prepisujem – reč po reč – ono što je danas izašlo u Državnim Novinama:

„Kroz 120 dana završiće se izgradnja Integrala. Blizu je veliki, istorijski trenutak, kada će se prvi Integral vinuti u kosmičke prostore. Pre hiljadu godina vaši herojski preci pokorili su vlašću Jedinstvene Države čitavu zemaljsku kuglu. Vama predstoji još slavniji podvig: da staklenim, električnim, ognjenim Integralom integrirate beskonačnu jednačinu vasione. Vama predstoji da blagotvornom jarmu razuma potčinite nepoznata bića koja naseljavaju druge planete – i koja su možda još u divljem stanju slobode. Ako ona ne shvate da im mi nosimo matematički besprekornu sreću , naša je obaveza da ih primoramo da budu srećni. Ali pre oružja – oprobaćemo reč.

U ime Dobrotvora objavljuje se svim brojevima Jedinstvene Države:

Svako ko može obavezan je da sastavlja traktate, poeme, manifeste, ode ili druge sastave o lepoti i veličini Jedinstvene Države.

To će biti prvi teret koji će poneti Integral.

Živela Jedinstvene Država, živeli brojevi, Živeo Dobrotvor!“

Ja ovo pišem - i osećam: gore mi obrazi. Da: integrirati grandioznu vasionsku jednačinu. Da: ispraviti divlju krivulju, ispraviti je po tangenti – asimptoti – po pravoj. Jer je linija Jedinstvene Države – prava. Velika, božanstvena, tačna, mudra prava, najmudrija od svih linija...

Ja, D-503, graditelj Integrala – ja sam samo jedan od matematičara Jedinstvene Države. Moje pero, naviknuto na cifre, nije u stanju da stvara muziku asonansa i rima. Ja ću samo pokušati da zabeležim ono što vidim, što mislim – tačnije, što mi mislimo (baš tako: mi i neka to „Mi“ bude naslov svih mojih beležaka). Jer to će biti diferencijalni količnik našeg života, matematički savršenog života Jedinstvene Države, a ako je tako, zar to neće biti samo po sebi, mimo moje volje, poema? Biće – verujem i znam.

Pišem ovo i osećam: gore mi obrazi. Verovatno, ovo liči na ono što oseća žena kada prvi put u sebi čuje puls novog – još majušnog, slepog čovečića. To sam ja i istovremeno – nisam ja. I niz dugih meseci moraće ga hraniti svojim sokom, svojom krvlju, a onda – s bolom da ga otkine od sebe i položi pred noge Jedinstvene Države.

Ali ja sam spreman, onako kao svaki – ili skoro kao svaki od nas. Ja sam spreman.

*Iz romana Mi, Narodna knjiga, 1984.

Oceni 5