Milan Živanović: Sve je ovde bolje

Očistio sam šporet koji je zauzimao polovinu kuhinje, uključio najveću ringlu i na nju postavio crvenu šerpu. Onda sam izručio već spremljenu hranu – skuvao sam je još u starom stanu, da sve ide brže. Krupni komadi junećeg mesa u sosu od pečuraka.

Novi šporet je lepši od starog. Sve je ovde bolje. Tamo sam loše spavao, ovde me već hvata umor. „Kad se preselimo, sve će biti u redu“, govorio sam mu. Ideja mu se isprva nije dopadala, ali sam preduzeo sve da se predomisli. Kasnio sam s plaćanjem kirije, gomilao račune za struju, izazivao sitne kvarove po stanu, ostavljao komadiće ribe i barenih jaja ispod kreveta u spavaćoj sobi, tako da niko osim mene nije mogao da ih pronađe. Smrad je ubrzo postao nepodnošljiv.

„Ova kuća je ukleta!“, vikao je kao da sam ja kriv.

Posle toga je sve išlo kao podmazano. Brzo smo pronašli novi stan u drugom delu grada. Spakovao sam stvari za koje nas nisu vezivale loše uspomene, sve ostalo sam odneo u Društvo za pomoć mladima koje žive na ulici. Naljutio se kad sam mu rekao da mora da kupi košulje, ali sam mu objasnio da su stare bile toliko specifične i da se dobro sećam svake svađe koja se odigrala dok je nosio neku od njih. Dodao sam da bi možda bilo bolje da nove budu iste, crne ili bele. Posle toga tri dana nije dolazio kući, imao je mnogo posla.

Kad sam se uverio da se jelo ugrejalo, isključio sam ringlu. Veliki sto iz radne sobe sam premestio u trpezariju i prekrio ga stolnjakom s plavim cvetićima. Raspakovao sam tanjire, uzeo dva i pažljivo ih postavio jedan naspram drugog. Oprao sam escajg, pronašao salvete i malu, crvenu sveću. Otvorio sam bocu vina. Sveću sam potom vratio u kutiju i na njeno mesto postavio našu omiljenu lampu.

Došao sam do vrata od kupatila. Sad su bila zatvorena. „Šta da radim?“, čulo se s druge strane. Pokucao sam. Tišina. Opet umišljam, pomislio sam.

„Reci?“, oglasio se nakon kratke pauze.

„Hoćeš brzo?“, pitao sam.

„Ne znam“, odgovorio je.

„Kako ne znaš? Šta radiš tamo?“, primakao sam desno uvo vratima.

Učinilo mi se da ubrzano diše. Zbog toga me obuzela radost. Bio sam srećan kad sve završi sam, pošto ja već nemam snage. Nesanica me užasno iscrpljivala. Kad je otvorio vrata, bio je potpuno odeven. To me oneraspoložilo.

„Dođi“, rekao sam.

„Nemam vremena“.

Izašao je iz kupatila, a za njim oblak vodene pare i svakojaki mirisi. Kad izgubi sopstvenu aromu, čovek je kao lutka, gotovo jelo iz konzerve. Nedostaje mi onaj sladunjavi vonj uzbuđenja, ili kiselkasta slast nervoze. Stalno se tuširao – kad  se sprema da izađe, kad se vrati odnekud. Kad god bih mu prišao, bežao je u kupatilo. Svi naši sapuni su izgledali kao žrtve neke prirodne katastrofe – zgnječeni i istopljeni patrljci.

„Gde ćeš?“, pitao sam i odmah se ugrizao za jezik.

„Zvali me s posla“, odgovorio je dok je obuvao cipele, „Moram da radim“.

„Zar su svi na poslu?“

„Ne, jedino ja“.

Dok je govorio, na grlu mu je poigravala leptir-mašna. „Buu-da-loo, buu-da-loo“, pevušila je bezobrazno. Ne umišljaj, pomislio sam, Šta zna leptir-mašna.

Kad je izašao, zaključao sam vrata. Došao sam do šporeta, šerpa je još bila topla. Pustio sam da se velika, siva kutlača udavi u sosu. Prišao sam stolu. Sipao sam u prvi tanjir dok nije počelo da se preliva, potom u drugi. Spustio sam šerpu na pod, seo i počeo da jedem. Kad sam smazao sve, premestio sam se s druge strane stola. Gutao sam bez žvakanja, sve dok nije ostalo ništa.

U kupatilu je još bilo vlažno. Sitne kapljice su mirovale na pločicama. Svukao sam se i ušao u kadu. Jedna smeđa dlaka se razvukla preko sapuna – kao široka, nasmejana usta dobrodošlice. Bio sam siguran da ju je namerno tu ostavio. Uvek mi pravi takve poruke, da znam da misli na mene.

Odvrnuo sam slavinu do kraja. U bojleru je još bilo tople vode. Uzeo sam sapun i počeo da trljam. I ovaj je već bio napola potrošen. Prelazio sam preko kože, vodeći računa da ga moje malje ne zagade, da mu ne pokvare raspoloženje. Utiskivao sam ga u sebe, kao pečat koji garantuje kvalitet mesa. Kad se dovoljno smanjio, primakao sam ga ustima i spustio na jezik. Kao od šale je skliznuo niz grlo i tu ostao. Glava se punila sapunicom.

Sve je ovde bolje, pomislio sam.