Iz monografije Anite Panić o velikoj glumici
Darvii 01 S

Photo: Wikipedia

Milena Zupančić o Mileni Dravić: Ti si najveća zvezda jugoslovenskog filma

Draga Milena, draga prijateljice,

Iako nikako nismo bile krive za događaje koji su nas doveli do toga da su između nas postavili granice i povećali mnoge udaljenosti, svakako smo bile kažnjene tim da su naši susreti, razgovori, sudelovanje, na neko vreme sasvim zastali i još uvek su retki. Ali prijateljstva i čudesni zajednički put kroz svet filma i pozorišta, neće nikada biti zaboravljeni.

Nedostaješ mi. Nedostajala si Ani (Karić) i meni u Rijeci, gde bismo konačno, posle duge pauze, uživale u stvaranju nove predstave. Mi glumci smo deca sveta bez granica, čak i nebo nam se čini dostižno. Naravno, naš cilj nije da iza sebe ostavljamo spomenike, jer nove generacije imaju svoje glumce, svoje predstave, svoje filmove. Znamo da kada se u pozorištu posle predstave spusti zavesa, predstava i mi sa njom, odemo u zaborav ili u pozorišnu istoriografiju, gde ostanu samo podaci o odjecima našeg rada u vremenu kome je bilo namenjeno uživo. Međutim, film može da nas nadživi mnogo, mnogo godina...

Ti, draga Milena ćeš ostati najveća zvezda jugoslovenskog filma, ne samo za mene, već i za buduće generacije koje će se predati užitku gledajući tvoje filmove. Kadgod sam te gledala, sa filmskog platna si mi pričala priče kao da su to moje priče, ono što mi je bilo strano je postalo domaće i ono što je bilo nerazumljivo je postalo nešto što se podrazumeva. Svojim ulogama naučila si me da razumem nešto što je u svom eseju napisao engleski pisac, kritičar i esejista John Berger: „To nije umetnost aristokratije ili buržoazije. Film je popularan i lutajući. Na nebu kinematografije, ljudi saznaju šta bi mogli da budu i otkrivaju ono što im pripada pored njihovog ličnog života.“

Ne znam da li sam ti nekad rekla, kako si me obuzela već u filmovima Prekobrojna, Peščani grad, Sedmina. I kako sam ti na neki način zavidela, jer je film za mene tada bio negde daleko i nedostižan. Da li znaš koji filmovi pored nabrojanih su mi najdraži? Rondo, Jutro, Misterija organizma.

Kadar iz filma 'Strah' Matjaža Klopčića, 1974: Radmila Andrić, Milena Zupančić, Milena Dravić, Ljuba Tadić...

Mislim da je bila 1974. godine, kada smo prvi put stale zajedno pred kameru u Klopčićevom Strahu. To je bio jedan od lepših filmskih izleta. Čudesna glumačka ekipa i među nama ti, najsjajnija zvezda. I Ljuba Tadić -pojam jugoslovenskog glumišta. Imala sam tremu. Raspršila se već u prvom susretu i prvom zajedničkom kadru zbog tvoje ljudske topline, jednostavnosti, nestašnosti, dobre volje koju si širila među nama. Da li se sećaš naše Berte, koja nam je u šminkernici na Vibi u pet ili četiri ujutro pevušila, dok su nas njene majstorske ruke menjale - tebe u Karolinu, a mene u Anu. U jednom od zadnjih susreta mi je Berta pokazala malu, dobro portrošenu dva centimetra dugu zelenu olovku za oči: „Vidiš, tu olovku još uvek čuvam. Imam je samo za tebe i Milenu Dravić. Možda ću moći još nekad da je upotrebim“.

U filmu 'Cvetje v jeseni': Milena Zupančić

Gledala sam te dok si stajala ispred kamere. Izgledalo je da je tebi sve jednostavno. U trenutku si se pretvorila u Karolinu, tvoje oči su žarile, odjednom je lice postalo dečje naivno, nestašno. Nisi komplikovala, tačno si znala šta hoćeš da zapišeš na filmsku traku, tvoja sposobnost koncentracije je bila savršena.

Sećam se scene u kojoj si me naučila nešto izuzetno važno za moj budući filmski put. Kao „radnica“ u javnoj kući imala si scenu u krevetu sa stalnom strankom. U tim scenama su hteli da te zameni dvojnica. Nisi pristala, jer si tačno znala da će dvojnica bez ikakvog znanja o ulozi kojoj treba da pozajmi svoje telo, da uradi sve ili još više što će biti zahtevano. Bez suptilnosti, bez sadržaja. Na kraju bi gledaoci pogrešno verovali da si na platnu ti.

Milena Zupančić: Od Milene Dravić sam mnogo naučilaScenu si snimila sama, tako kao što si ulogu zamislila. Bila je to lepa scena, bez vulgarnosti, bez suvišne golotinje, bila je to scena Karoline, koja na jednak način očarava gledaoca kroz ceo film. Kadagod sam kasnije na snimanja dolazila u sličnu situaciju, nikada nisam pristala na dublerku. Uvek sam snimila „gole scene“ sama, tako kao što sam bila ubedjena da bi se ponašala osoba koju glumim. Zahvalna sam ti za tu „lekciju“.

Verovatno još uvek čuješ uzdisaje obožavaoca „Ah, Obraz uz obraz - vaša kultna TV emisija“. Širom bivše države smo vam se divili i trudili se da svakako budemo pred TV ekranom uveče, kada je bila emitovana. Kao gošću ste me dva puta pozvali u emisiju. To je bilo nešto posebno! Doživljaj! Ti i tvoj voljeni Dragan!

Dve snažne ličnosti na istoj talasnoj dužini sa ogromnom ispovedajućom snagom i ambicioznošću. Znali ste da zadržite samo toliko potrebnog glumačkog egoizma, koji omogućava pozitivnu borbu. Vaš vatreni odnos nam je dao toliko vrhunskih glumačkih doživljaja.

„Dosta vode je već proteklo“ od kada smo se poslednji put srele. Došla si na moju pretstavu Macbeth po Shakespearu sa kojom smo gostovali u Beogradu. Donela si mi prelep buket cveća. Sledeći dan smo se našli na kratko - ti i Dragan - oboje tako obasjavajući, lepi i mladi!

Nemoj da ti moje pismo zvuči kao „traženje izgubljenog vremena“, neka bude samo uvod u naše buduće razgovore i ne samo o uspomenama na druženja od Niša preko Sarajeva i Pule do Ljubljane, već o svemu što nam stvara nemir u duši i još o mnogo čemu...

Grlim te, Milena.

Prevod sa slovenačkog: Ivana Dizdarević-Đuričić

* Tekst iz monografije Anite Pavić “Milena Dravić ili ključ snova”, prenosimo sa dozvolom izdavača - Filmskog centra Srbije

 

Oceni 5