Serijal: Finansijske malverzacije Vuka Jeremića (2)
Kampanj 02 B

Photo: Marija Đoković/XXZ

Ministar za rasprodaju tuđe imovine

Dobar posao: Zgrada Energoprojekta u BeograduUgovorom o prenosu prava na nepokretnostima, koji je u MSP zaveden pod brojem 3043-19/16, bilo je predviđeno da za izgradnju ambasade Srbije u Abudži, glavnom gradu Nigerije, država u vlasništvo preda „Energoprojektu“ 40 procenata parcele pored nove ambasede, zemljište i zgradu ambasade u Kampali (Uganda) i dve parcele zajedno sa zgradama ambasade i rezidencije u Limi, glavnom gradu Perua.

Međutim, protivno zakonskim propisima, kao osnov za procenu vrednosti zemljišta ambasade u Abudži (Nigerija) i zemljištu i zgrade u Kampali (Uganda) u ugovoru je uzeta njihova prinudna, umesto tržišne vrednosti čime je njihova cena umanjena (a država oštećena) za više od pola miliona evra. Sličan propust na štetu države dogodio se i prilikom procene vrednosti dve zemljišne parcele i dva objekta u Limi (Peru) gde je procenjena samo vrednost parcela, dok su iz procene izuzete dve zgrade koje se nalaze na posedima. Međutim, ta vrednost u ugovoru ipak je kasnije prikazana kao zbirna vrednost i zemljišta i zgrada čime je država oštećena za dodatnih 356 hiljada evra.

Naknadnom procenom vrednosti pomenutog zemljišta iz 2015. godine utvrđeno je da je njegova realna vrednost bila 2,5 puta viša od one prikazane u ugovoru, što je štetu nanetu državi uvećalo za dodatnih gotovo pet miliona evra čime je ukupna štetu po državu u ovom poslu dostigla 5,9 miliona evra. Prema nalazima Grupe za internu reviziju Ministarstva spoljnih poslova (MSP) iz 2013. godine, Jeremić je svojim potpisom omogućio „Energoprojektu“ da, pod maskom posla izgradnje srpske ambasade u Abudži, glavnom gradu Nigerije, po nerealno niskim cenama protivpravno prisvoji višemilionsku imovinu Republike Srbije.

Crno na belo: Sporni ugovorUgovor o prenosu prava na nepokretnostima koji je u MSP zaveden pod brojem 3043-19/16, u samoj završnici svog mandata na mestu šefa diplomatije, u ime Ministarstva potpisao je Vuk Jeremić. U ime „Energoprojekt Holdinga“ i „Energoprojekt Visokogradnje“ ugovor su potpisali direktori tih kompanija Vladimir Milovanović i Dejan Jovićević.

Istražujući šta je zaista izgrađeno u Abudži, redakcija sajta pištaljka.rs tokom 2014. godine zahtevala je od Ministarstva spoljnih poslova dostavljanje kopije ugovora sa „Energoprojektom“. Pokušavajući na sve moguće načine da spreči objavljivanje sadržaja ugovora kojim je opljačkana državna imovina u višemilionskom iznosu, jedan od potpisnika tog akta, generalni direktor „Energoprojekta“ Vladimir Milovanović uputio je dopis MSP-u sa izričitim zahtevom da ugovor ne bude dostavljen portalu “Pištaljka”. Iako je Ministarstvo na kraju dostavilo traženi ugovor, uredništvo “Pištaljke” iz nekog razloga naprasno je izgubilo interesovanje da čitav slučaj istraži do kraja i otkrije šta se zaista krije iza ovog mutnog posla.

Tim ugovorom bilo je predviđeno da cena izgradnje ambasade Srbije u Abudži i zaostali dug države prema „Energoprojektu“ za kupljenu zgradu konzulata u Herceg Novom budu namireni tako što bi u vlasništvo te građevinske kompanije bile prenete četiri građevinske parcele u inostranstvu sa pratećim objektima. Na ime ukupnog duga koji je u ugovoru procenjen na 3.549.249 evra, država se obavezala da „Energoprojektu“ preda svoja prava na sledećim nepokretnostima:

- pravo korišćenja na delu (40 odsto) građevinske parcele u Abudži koje je nigerijska vlada dodelila Srbiji za izgradnju ambasade u vrednosti od 206.712 evra;

- pravo dugoročnog zakupa na zemljištu i pravo vlasništva na objektu u Kampali (Uganda) čija je vrednost bila procenjena na 672.307 evra;

- pravo svojine na dve parcele u Limi (Peru), ukupne površine 24,17 ara zajedno sa dva rezidencijalna objekta izgrađena na tim parcelama ukupne površine 1.540 kvadrata. Ukupna vrednost parcela i objekata u Limi u ugovoru je procenjena na 2.670.230 evra.

Projekat ambasade Srbije u Abudži: Nigerijska prevara Iako su se dve strane u ugovoru saglasile o jednakoj vrednosti međusobnih davanja, prilikom kontrole koju je 2013. godine obavila Grupa za internu reviziju MSP-a ustanovljeno je da se iza ovih naštimovanih cifara krije velika prevara vredna nekoliko miliona evra. Konstatujući postojanje čitavog niza propusta i nezakonitih odluka tadašnjeg šefa diplomatije Vuka Jeremića, koji su doveli do nastanka ozbiljne štete po imovinu Republike Srbije, revizori su Vladi i MSP preporučili pokretanje postupka za poništenje ili bar izmenu ovog štetnog ugovora.

Kontrolori su otkrili da je vrednost svih poseda koje je država dala „Energoprojektu“ u ugovoru namerno bila potcenjena. Tako je, primera radi, vrednost dela parcele u Abudži koja je predata „Energoprojektu“ bila umanjena za 30% vrednosti (90.000 evra). To je urađeno tako što je u ugovor uneta njena prinudna vrednost koja čini svega 70% tržišne vrednosti pomenute parcele. Po istom obrascu u ugovoru je umanjena i vrednost parcele u Kampali za 39%, čime je država oštećena za dodatnih 423.000 evra.

Da drastično umanjenje vrednosti državne imovine u ugovoru koji je Jeremić potpisao, nije bilo plod slučajnog propusta već svesne namere, pokazao je slučaj parcela i zgrada u Limi. Prilikom procena vrednosti te imovine, Jeremić je proceniteljima naložio da izračunaju samo cenu građevinskog zemljišta bez vrednosti zgrada ambasade i rezidencije koje se nalaze na parcelama.

Sve urednio potpisao: Vuk Jeremić, ćirilično u ime Srbije Vrednost praznog zemljišta kasnije je u ugovoru prikazana kao ukupna vrednost zemljišta zajedno sa zgradama zbog čega je državaa Srbija oštećena za vrednost pomenutih zgrada u iznosu od 356.000 evra. U prevodu, prema ugovoru Jeremića i „Energoprojekta“, zgrade ambasade i rezidencije u Limi nisu imale nikakvu vrednost!

I pored očigledno umanjene vrednosti državne imovine, kršeći Zakon o javnoj svojini, Jeremić se svojim potpisom saglasio da vrednost poseda u Kampali i Limi bude umanjena za dodatnih pet procenata na ime provizije „Energoprojektu“ čime je državnu imovinu nezakonito umanjio za dodatnih 175.000 evra.

Pravi šok, međutim, usledio je 27.08.2015. godine kada je MSP pribavilo novu procenu veštaka o stvarnoj vrednosti parcela i objekata u Limi iz koje se vidi da je njihova realna tržišna vrednost iznosila oko 8.800.000 dolara što je dva i po puta više u odnosu na vrednost koja je upisana u ugovor sa „Energoprojektom“ (3,6 miliona dolara). Prema tim nalazima, država je samo na pogrešnoj proceni vrednosti zemljišta u Limi oštećena za čak 5.200.000 dolara.

Suočeni sa nalazima Grupe za internu reviziju, a u pokušaju da se postigne dogovor oko otklanjanja nedostataka u ugovoru, nadležni u MSP su tokom 2015. godine inicirali čitav niz neuspešnih sastanaka sa predstavnicima „Energoprojekta“. Zbog izostanka dogovora MSP je odbilo da preuzme zgradu ambasade u Abudži zbog čega je, za smeštaj osoblja tamošnje diplomatsko-konzularne misije, bilo primorano da za godinu dana (do 30. septembra 2016), produži postojeći ugovor o zakupu Ambasade i rezidencije u glavnom gradu Nigerije što je državu koštalo dodatnih 106.000 evra. S obzirom na to da rešenje za sudbinu spornog ugovora još uvek nije pronađeno, tom iznosu treba dodati i trošak za smeštaj osoblja koji je nastao nakon 30. septembra 2016. godine, a koji takođe prevazilazi cifru od 100.000 evra.

Prema dopisima MSP Vladi Srbije od 18.01. i 08.08.2016, tokom navedenih razgovora predstavnici „Energoprojekta“ tvrdili su da je ugovor pravno valjan i da je 2012. godine prošao potrebnu proceduru pred Vladom Srbije. Taj argument se odnosio na formalno-pravnu valjanost ugovora koja se zasniva na Zaključku Vlade 05 br. 464-3469/2012, navodno donetom 24. maja 2012. godine na telefonskoj sednici kabineta Mirka Cvetkovića. Problem sa pomenutim zaključkom, međutim, leži u tome što se u izveštaju sa 663. sednice održane 24. maja 2012, javno dostupnom na sajtu Vlade Srbije, pored dva usvojena predloga zakona i šest uredbi nigde ne pominje famozni Jeremićev zaključak. Po svemu sudeći, prema praksi koja je tada bila ustaljena, dokument sa potpisima Mirka Cvetkovića i Generalnog sekretara Tamare Stojičević, sačinjen je tek naknadno bez da su o njemu uopšte i raspravljali ministri tadašnje Vlade čime je ozbiljno narušena zakonitost procedure odlučivanja kabineta. Tim dokumentom, o kome članovi Vlade nisu ni raspravljali niti glasali, Vuk Jeremić je sebe pokušao da zaštiti od eventualne krivične odgovornosti za učinjenu štetu državi čije je interese bio u ustavnoj i zakonskoj obavezi da zaštiti.

Poslovni centar Lime: Idealno mesto za zametanje tragova

Braneći ovaj, po državu veoma štetan posao, predstavnici „Energoprojekta“ su tokom pregovora istakli i da, imajući u vidu “trenutnu svetsku ekonomsku krizu”, nova procena vrednosti imovine u Limi “nije logična”. Oni su istovremeno naveli da sa stanovišta poslovne politike njihove kompanije sporne zgrade u Limi nemaju nikakvu vrednost imajući u vidu da su poslovni planovi da se one ruše u cilju izgradnje novih objekata na toj lokaciji.

Pa ipak ovlašćeni procenitelji vrednosti građevinskog zemljišta i objekata, potvrđuju da namere kupca zemljišta u odnosu na objekte koji postoje na njemu ni na koji način ne utiču na procenu tržišne vrednosti tih objekata. “Već u inicijalnoj fazi pregovora o kupovini građevinskog zemljišta budući investitor računa s vrednošću postojećih građevinskih objekata koji se nalaze na predmetnoj parceli i koje planira da ruši kao sa uobičajenim delom troška kupovine samog zemljišta. To uostalom potvrđuje i raširena praksa koju primenjuju investitori kako na domaćem tako i na inostranim tržištima, koji vlasnicima starih nekretnina predviđenih za rušenje nude kompenzacije u vidu novčane nadoknade ili stambenog ili poslovnog prostora u novoizgrađenim objektima”, naveo je jedan od naših sagovornika.

Tvrdnje rukovodilaca „Energoprojekta“ o “ekonomskoj krizi” osporavaju i javno dostupne informacije o stanju i kretanjima na tržištu nekretnina u Limi koji ukazuju da je, zbog velike potražnje, to tržište u stalnoj ekspanziji koja nije prekidana čak ni tokom najveće krize 2009. godine. Sajtovi specijalizovani za prodaju građevinskog zemljišta i objekata u Limi procenjuju da je u zoni placeva koje je Jeremić predao „Energoprojektu“, prosečna vrednost kvadratnog metra zemljišta oko 3.400 za prvu, odnosno 2.900 dolara za drugu parcelu. Prema tim cenama, vrednost dve zemljišne parcele u posedu države Srbije iznosi najmanje 7.800.000 dolara što je nešto manje od procene koju je dobilo MSP, ali i dalje dva puta više od iznosa koji je naveden u ugovoru koji je Jeremić potpisao.

Odlično za Energoprojekt u Ugandi: Kampala, damping cena za zemljište Da su davanja Republike Srbije ipak bila potcenjena, rukovodioci „Energoprojekta“ indirektno su priznali tokom pregovora kada su kao argument pomenuli potraživanje prema državi u iznosu od 672 hiljade evra koje je posebnim Ugovorom o poravnanju od 26. maja 2011. godine ta kompanija otpisala. Taj otpis, međutim, bio je dobrovoljni gest kompanije koja redovno posluje sa državom i iz tih poslova ostvaruje ogromne profite i u kojoj država ima 33 % vlasničkog udela, i ni na koji način nije mogao biti kompenzovan pljačkom koja je sprovedena ugovorom koji je 30. maja 2012. potpisao Vuk Jeremić.

Pitanja bez odgovora: Začuđujuće je i to što je, nakon otkrića revizora iz 2013. godine, MSP sporni ugovor uputilo Javnom pravobranilaštvu jedino sa ciljem da se procene eventualne pravne mogućnosti koje Vladi stoje na raspolaganju za poništenje ovog štetnog posla, ali ne i Javnom tužilaštvu radi pokretanja istrage i utvrđivanje eventualne krivične odgovornosti lica umešanih u ovaj slučaj.

Mogućnosti za eventualno pokretanje krivične istrage protiv Vuka Jeremića, kao inicijatora i potpisnika ovog štetnog ugovora dodatno su umanjene nakon Jeremićeve kandidature za predsednika Srbije kojom je sebi obezbedio neku vrstu političkog imuniteta od krivičnog gonjenja. Svojom kandidaturom Jeremić je nastojao da sebi obezbedio imunitet i zastarevanje mogućnosti za pokretanje pitanja njegove odgovornosti i stvarne pozadine posla u kojem je država Srbija oštećena za 5,9 miliona evra.

Teniske veze potpisnika sporazuma: Vuk Jeremić i direktor Energoprojekta Vladimir Milovanović, koji se pojavljuju kao potpisnici štetnog ugovora po državu Srbiju, bili su u istom periodu članovi rukovodstva Teniskog saveza Srbije. Šest i po meseci pre zaključenja spornog Ugovora o prenosu nepokretnosti njih dvojica su 24. novembra 2011. godine bili izabrani na mesto predsednika (Jeremić), odnosno člana Upravnog odbora Teniskog saveza Srbije (Milovanović). O stvarnoj prirodi njihovih odnosa i motiva zbog kojih je Jeremić pristao da Energoprojektu nezakonito prenese imovinu Republike Srbije odgovor bi trebalo da daju nadležne institucije, u prvom redu Republičko javno tužilaštvo od koga se već očekivalo da pokrene zvaničnu istragu o ovom kriminalnom poslu.

Jeremić otišao, problemi ostali: Dopis MSP za Vladu SrbijeMisteriozni Jeremićev put u Limu: Samo dva dana po potpisivanju ugovora sa "Energoprojektom", početkom juna 2012, Vuk Jeremić je otišao na južnoameričku turneju u sklopu koje je posetio i Limu, glavni grad Perua. Ta nimalo slučajna koincidencija bila je rezultat nastojanja tadašnjeg ministra spoljnih poslova da kod peruanskih vlasti obezbedi nesmetanu realizaciju dogovorenog prenosa svojine na dve zemljišne parcele, ali i izdavanje potrebnih građevinskih dozvola „Energoprojektu“.

Sumnjivo poreklo Jeremićeve imovine: O Jeremićevim mutnim poslovima u vreme obavljanja dužnosti ministra u Vladi Srbije javnost je prvi put saznala nakon što se 2013. godine pojavila informacija da je bivši šef diplomatije zajedno sa svojom suprugom Natašom na Vračaru kupio stan u vrednosti od preko pola miliona evra. Kako je njegova plata tokom ministarskog mandata iznosila svega 900 evra, nije jasno iz kojih izvora je Jeremić plaćao mesečnu ratu kredita koji je podigao za kupovinu stana, a koja je iznosila preko 2.000 evra.

Sumnje u poreklo novca kojim je kupio stan Jeremić je dodatno pojačao izbegavanjem obaveze da Agenciji za bobu protiv korupcije prijavi vlasništvo na polovini porodičnog stana koji se vodi na njegovu suprugu, a koji je nesumnjivo deo njihove zajedničke bračne imovine. Kasnija saznanja su pokazala da na istoj adresi Jeremićevi imaju dva stana ukupne površine 184 kvadrata i garažu, a zvanični katastarski podaci pokazuju da Jeremićeva najbliža familija poseduje nekretnine ukupne površine od preko 1.100 kvadrata.

Oceni 5