Tajni dnevnik
Antic 01 S

Photo: 013info.rs

Miroslav Mika Antić: Nedelja

Delio sam pesme. Neprestano. Nije me bilo briga hoće li završiti u knjizi ili slivniku, korpi za otpatke ili spomenaru. Bilo mi je bitno da ih utisnem što dublje u srca svojih čitalaca, da ih prožive, da ih pošteno isplaču. Ne znam više kome sam sve poklonio stihove ispisane na kafanskim salvetima, komadima stolnjaka, marginama novina i dlanovima. U jednom petrovaradinskom obdaništu presrela me je vaspitačica i izrecitovala mi nekoliko pesama na koje sam potpuno zaboravio. Onda je izvukla iz tašne prekucane stihove. To je bio gotovo izuzetak. Obično mi nisu nikada vratili ono što sam im usput darovao. Bio sam kafanski rapsod, pa sam stoga imao razumevanja za probleme kafanskih pevačica i tajne njihovih svezaka u kojima su beležile reči. Radmila Karaklajić mi je jedno stidljivo priznala da joj je mojih nekoliko stihova izmenilo čitav život. A ja se, posle svega, nisam setio ni jedne jedine reči tih pesama o kojima je ona pričala. Ko zna kada i ko zna ko je govorio kroz mene kada je sve to nastajalo. Pisao sam svuda, pod svim okolnostima, između dva pijanstva ili izbezumljenja. Pisao sam kada mi telom prođu orkanski vojvođanski vetrovi, pisao i pevao dok god me drži glas. Čak i kada bih promukao, još uvek se nisam predavao. Pisao bih i na konju kao Isak Babelj samo da sam kojim slučajem morao da jašem. Ne volim da gledam stranice novina ispunjene čituljama. Svašta čoveku kažemo i uradimo dok je živ, a onda, kao da se ništa nikada nije dogodilo, otkrivamo u njemu izobilje vrlina i genijalnosti. Potom se laćamo da ispisujemo nekrologe, te jeftine i patetične posmertne oglase ne bi li se iskupili za sve pakosti koje smo nekome priredili za života. Negde sam to već rekao, valjda u jednoj svojoj pesmi: smrt je pomilovanje...

Oceni 5