Bio je, prosto, za propast predodređen ceo niz umetnosti
Gramop 01 S

Photo: ytimg.com

Misli jednog sopstvenika gramofona

Nabavio sam ga 1904. i nije to bila zaludna rabota,
Otad ga danju krijem - ne mora svako za njega znati,
Dirljiv je to komad drveta za tamne časove života,
U njega je položen glas Adeline Pati.

Pevačica Adelina Pati 1911. preminu,

Nek joj je zemlja laka; ja imam njen glas,
Tako je to u životu - imam list koji dokazuje kupovinu,
Njen glas je još sasvim dobar, potrajaće mi još za
mnogi čas.

I unucima će valjda mojim to drvo pevati kad po
meni već padnu senke;
Na ime Adelina rado se odzivalo veće,
Od pada prilikom jedne terevenke
Glas je moje drage Adeline malčice poremećen.

A doista je čudno - i mudriji su se čudili tome -
Šta sve život donosi sobom iz nepovrata.
S tehnikom smo daleko doterali, dabome,
Te iz tog drveta još odzvanja njena Travijata.

Još u vreme naših dedova nije bilo moguće nešto ovako
Bio je, prosto, za propast predodređen ceo niz
umetnosti,
Mi smo ipak i u zlu i u dobru napredovali, i još kako,
Ovakva naprava ipak znači bar malo besmrtnosti.

Orge mi često kaže: večeras donesi duvana i Adelinu, 
Sa živcima nešto sam kljoknuo. I ona lično dođe,
usred mira,
I svira Travijatu, a njemu lice dobije neku pitominu,
Ona, uostalom, već 18 godina samo Travijatu i svira.

Ja bih druge ploče nabavio već toliko puta,
A moja žena je oduvek htela poneki šimi,
Ali bih uvek odustajao u poslednji trenutak,
Ja, naime, mislim, multum non multa, i uvek sam
Pljeskom izražavao priznanje Adelini.

*S nemačkog preveo Slobodan Glumac

Oceni 5