Mnoge nije stid da se krste kad prođu pored crkve

poštovanje

kad se prijavio

u policiji su nedelju dana tvrdili

da nisu videli hladnokrvnijeg ubicu

možda im je bilo malo krivo

što je bio tako miran

ubio sam džukelu

samo je rekao

i dao pištolj dežurnom

a ženi kazao

neka bude šta bude

niko u mojoj kafani

ne jede roštilj na crtu

ne svlači konobaricu

nije me ispoštovao

jel razumeš

kad je banuo s tetejcem

prekinuo u pola rečenice

svog partnera u poslu

uvlakača što je objašnjavao krimosu

kako je sa nekim rusima u tomsku

istakao špiritus iz lokomotive

dok je tamo radio kao limar

a kad je šaržer bio prazan

žalio se

da ortačka kobila u blatu leži

na sahranu došli kokošari

u crnim odelima

i rej ban naočarima za sunce

da isprate čoveka

koji je umro jer nije plaćao

kafanske račune

i sudiji bilo krivo

video dobar momak

samo prek

tako i rekao

ali morao da ga rebne

sedam godina

ne može manje

jer je išao kući po pištolj

i to pešice

a to ti je bajo

predumišljaj

u zatvoru folirao tuberkulozu

kako to može da se folira

ne znam

valjda je činio kome treba

uglavnom

ukurvao se u stacionaru

prebubao najgore

pustili na dobro vladanje

kad se vratio muljao ovamo i tamo

ali se stara ekipa navukla

heroin

mleveno staklo

mišomor

kako ko ima

a on jok

držao se loze i vinjaka

sin mu bio već veliki

krenuo u školu

pa kupio kola na autoplacu

da ga vozika

žena ga čekala

svaka čast

sedam godina

ni svetica ne bi izdržala

kola crkla

tražio da mu vrate pare

gazda mu se smejao u facu

pitao

znaš li

bre

ko stoji iza mene

znam

odgovorio

takve sam jebo u zabeli

ko jednom odrobija

zna da je sve

u poštovanju

završio kombinaciju kod dilera

a na pumpi benzin

uzeo žuto

zapalio autoplac

sve otišlo u pizdu materinu

opet u mardelj

povratnik

još sedam godina

mnogo bajo

ali sad dobro znaju

s kim imaju posla

oni su bili pesnici još tad

imali su stil i formu
istesanu rečenicu
ispečen zanat
izlazile im zbirke
još dok sam sa šlepera
u luci beograd
dole iza dunav stanice
istovarao brašno iz belorusije
to i parafin u rinfuzu
jebem ti
oni su bili pesnici
radili su ono što inače
pesnici rade
išli zajedno u bioskop
polemisali o životu
uvlačili se domaćicama
u kuhinje i gaće
a ja praznio kamione
sa momcima istesanim od brega
što od vrata kidaju glave
ako oči slučajno pošalješ
među sifone njihovim draganama
znate ih
to su oni kurčeviti u leđa
koji počinju da plaču
negde kod dvadesete tone
ne slušaju ih ruke
bajo
ne treba tu snaga
ne pomaže dizanje tegova
nego gade
šamaraj te džakove
slaži na palete
ili nikad pesnik od tebe
ionako nisi
ni za kurac
još jedan
pa još jedan

dvadeset komada do tone
svaki pedeset kila
bolje to nego kašika
sa usijanom lavom u livnici
ona ima šezdeset
onda stiže još jedan
počinje novo brojanje
nema kraja iako je deset uveče
a ti počeo jutros u šest
radi još
čekaju kamioni na carini
telefon zvoni sto puta na dan
i sto puta tvoj šef kaže
zvonilo ti dabogda u kapeli
ovo je poslednji za danas
pa se javi i klima glavom
dok stoji mirno i govori
da da da
da se čuje kako dobro jebu
a govnar pored tebe
žali se da ima bruh
ne može više
ti pakuješ i njegov deo
radnička solidarnost
lomi se kičma
mozak daje komandu
meso na rukama se ne pomera
ali ti ipak radiš
istovariš i to
a on te sutra ocinkari kod šefa
što si onomad zakasnio
deset minuta
belorusko brašno u luci beograd
to je bila poezija

subotom uveče šljokaš
sa sebi sličnim
posle petog zaboravljaš ko si
slažeš priču nekoj gaduri
da radiš u špediciji
ona ti ne veruje
normalno
i ti se pitaš
da li ići dalje
u jeftinije kafane

bliže pruzi
gde sevaju noževi
i smrde poljski klozeti
dok pesnici polemišu
o politici i ljubavi
u klubovima specijalne namene
oni se neće probuditi u nedelju
u kolima ciganske čerge
na zrenjaninskom putu
u krilu kalašture
kojoj je teško odrediti godine
koja se opet seli negde
bliže bakru i mesingu
kurvanju i gatanju
ili tek onako
a tebi se to lako može desiti
ali ne bežiš
ako je to život
to i živiš
oni ne povraćaju
pošto su zaboravili da jedu
dok su mešali pivo i žestinu
(kad ubaciš čašicu s vinjakom
u kriglu piva
to se zove podmornica)
ponosni su to likovi
i
ako je ono što pišu poezija
ovo to sigurno nije

stid

mnoge nije stid

da se krste kad prođu pored crkve

viđao sam

našminkane ribetine

i debele babe s brkovima

ispijene likove namučene kancerom

ne plaše se da ih drugi vide

ili to

ili je strah od smrti

jači od stida

neki se krste u potaji

da ih ne pojedu crvi

prijavili se kao donori

pa da ih za organe

ne ubiju na stolu

a mogli bi još koji dan

živ si

jebi ga

i kad si klinički mrtav

ili

da ih žive ne zakopaju

ko u onom filmu

kako se zvaše

tražio sam da me kremiraju

vele

da budem definitivno mrtav

pa se krstim

prijatelju

da me ne zaborave

u urni

*Iz knjige “Razgovori”