Moj je život švicarska serija

Decenijama trenirani da najbolje tv serije tražimo po anglosaksonskim teritorijama, na engleskom govornom području, ušli smo u kolotečinu neverice kad otkrijemo sjajne tv sadržaje iz Belgije, Češke, Poljske, Litvanije, Rumunije ili – zvuči nemoguće, iz Švajcarske! Ideja da Švajcarci umeju da prave satove, sireve, da imaju banke i Federera, već po sebi savršeno funkcioniše; samo nam još fali da imaju i briljantne tv serije! A, jebiga, imaju; prvo su nas šokirali vanredno lucidnom serijom sa dvocifrenom numerom “10”, da bi nas potom dokrajčili fascinantnim uratkom koji se na nemačkom kliče “Der Bestatter”, na engleskom “Undertaker”, a na nesrećnom srpskom “Mrtvozornik”.

Serija za sobom ima već četiri sezone i 22 epizode; za nju se u svetsko-evropskim razmerama gotovo nije ni znalo dok engleski Channel 4 - u okviru projekta “Walter Presents”, koji emituje foreign-language sadržaje – nije otkrio ovaj perfektni švajcarski proizvod. “Der Bestatter” je crnohumorna drama s elementima bizarne komedije, smeštena u švajcarskoliki kriminalistički milje; glavni junak zove se Luc (glumac Mike Müller) bivši je policijski inspektor, koji vodi mali pogrebni, takorekuć porodični zavod, nasleđen od pokojnog oca.

Uz njega je, poslovno, stara očeva ljubavnica Erica koja je Lucu neka vrsta surogata majke; tu je asistent koji se u seriji zove Fabio Testi (igra ga maestralni Reto Stalder) i čije Ghotic  alternativne ideje o životu i smrti podstiču najluđe konverzacije; taj trougao postaje kvadrat kad ga upotpunimo sa detektivkom Anne Marie (igra je Barbara Maurer) koja je velika/jedina ljubav glavnog junaka, te predmet njegovih ljubomora i opsesija.

Naravno, to i ne treba pominjati, serijom dominiraju leševi koji, kao na serijskoj traci, defiluju kroz mrtvozornikov Zavod, što jeste predmet filozofskih primedbi; “Moje mušterije se nikad ne žale”, kaže lakonski Luc, lik koji izgleda kao antiteza svakog junaku; krupan i krupniji, nadrkan, ciničan i svadljiv, ali romantično slab na Anne Marie – on je figura kojoj gledalac ne može da odoli. Uopšte, pametni scenaristi uradili su ono što je idealno; profilisali su glavne junake, dali im karaktere, stvorili situacije u kojima njihovi odnosi emotivno deluju na gledaoca i – napravili The Best-seriju koja je delom Dramedy, delom Comdrama, ali tako zarazno dobra i privlačna i verna, kao da smo s čitavom ekipom u gradiću Aargau, gde se, tek da znate, dešava gro radnje.

Za sve nas koji Švajcarci nismo, zanimljivo je da vidimo te tobož savršene ljude iz savršene zemlje u nesavršenim situacijama; naučio sam da Švajcarci iz Aarau-grada nisu baš presrećni glede Nemaca; idu im na qurac i Austrijanci, jer su prepotentni i drski; meka su srca (uglavnom) prema imigrantima, imaju i oni svoje ludake iz tamošnjih Obraza ili Dveri; hrane se po fast-food kioscima kao i mi; konačno, shvatio sam da mi gledaoci i ti Švajcarci delimo mnogo toga zajedno. Ne samo mrtvozornika kao takvog, već univerzalnu poruku – da se smejemo i plačemo zbog istih stvari. Kako ono beše hit-pjesma, “Moj je život Švicarska”? Došlo je vreme da zapevamo uglas:  “Moj je život švicarska serija – Der Bestatter”.