Sourojeet Paul: Pismo iz Indije
Pride 03 S

Photo: Sourojeet Paul

Moja je priroda, ja ću živeti

"It is my body and my wish... be gone demons."

LGBTIQ+ pojedinci i pojedinke progonjeni su zbog svog identiteta od kada se pojavila reč tabu, a sa dolaskom religija koje su smislile metode za odvajanje podobnih od nepodobnih. Tako je i u XXI veku, budući da društvo ne odustaje od ugrožavanja osnovnih ljudskih prava.

Situacija je takva i u istočnoj Indiji, budući da je kvir zajednica na tvrdoj margini, a homoseksualnost je u ovoj zemlji predmet rasprava od prastarih vremena. Tako o različitim seksualnim identitetima može da se čita i u Hindu tekstovima, te Rigveda (najstariji spomenik indijske književnosti u deset knjiga, pohvala znanju) kaže Vikriti Evam Prakriti, što znači „i ono što izgleda neprirodno je prirodno“. Mnogi proučavaoci veruju da se ovde govori upravo o homoseksualnosti, koja je ranije bila tek deo spektra, poželjna različitost. I drugi momenti iz istorije i književnosti ukazuju na to da sa homoseksualnošću u Indiji nije bilo problema, te da kvir osobe nisu smatrane inferiornima sve do XVIII veka i britanske kolonizacije.

U prastarom indijskom zapisu Arthashastra, koji na sanskritu upućuje u državničke, ekonomske i vojne strategije, stoji da su postojale različite seksualne prakse, i među ženama i među muškarcima, a neke od njih su kažnjavane samo najblažim kaznama. Homoseksualnost se nije smatrala zločinom, već samo sitnim prestupom, a neki oblici heteroseksualnih odnosa imali su za posledicu daleko teže kazne. Danas je u Indiji drugačije, budući da je homofobija ovladala većinom. Upravo zbog toga nema javnih rasprava o homoseksualnosti, biseksualnosti, te transrodnosti, zbog čega mladi ostaju prepušteni sami sebi, a najveći broj LGBTIQ+ osoba ostaje u ormaru.

Članom 377 Indijskog kaznenog zakonika, koji je propisan još 1861. godine, dato je da se „neprirodne seksualne prakse“ kažnjavaju doživotnom kaznom zatvora. Tako je fizičko, emocionalno i okonomsko nasilje nad pripadnicima kvir zajednice osnaženo, a uprkos tome što u ovoj zemlji postoje momenti poput zajednice koja se vekovima opisuje kao „treći pol“, a u pitanju su hijre - postojanje hijri je zabeleženo još 400. godine pre nove ere, a takođe se pominju i u indijskoj Kama Sutri. Istorijski gledano, hijre su uživale gotovo sveti status u Bangladešu i zarađivale za život pevanjem i plesom na društvenim proslavama kao što su venčanja. Čak su pozivane da daju blagoslov mladencima i njihovoj novorođenčadi.

Mladi pripadnici LGBTIQ+ zajednice u slučaju autovanja ostaju bez podrške porodice, te se tretiraju kao „nedodirljivi“, i ostaju bez prava na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i bazičnu sigurnost. Žrtve nasilja, a posebno silovanja, ne prijavljuju zločine, budući da se boje za sopstvenu sigurnost.

Mnoge organizacije se i dalje bore za potpunu dekriminalizaciju homoseksualnosti, a akciju ukidanja kolonijalnih zakona su 2018. godine podržale su i religijske vođe koje su do sada uglavnom bile protiv dekriminalizacije. Mnogi građani su ipak bili protiv ukidanja članova koji homoseksualnost pretvaraju u zločin, a zbog toga što, kao i homofobi širom sveta, veruju da je homoseksualnost u sukobu sa zapisima iz svetih knjiga, pa samim tim neprirodna. Tako s everuje da porodicu čine muškarac i žena, a uprkos tome što postoje dokazi da je u zemljama koje su legalizovale istopolne brakove i omogućile usvajanje dece došlo do značajnog smanjenja broja samoubistava, te drugih mentalnih poteškoća sa kojima se kvir osobe suočavaju.

Porodice koje među svojim članovima imaju gej, biseksualne, te transrodne osobe, savetuju im da ostanu u ormaru, a iz straha od odbacivanja, te ih neretko odvode psiholozima i drugim medicinskim radnicima na „lečenje“. Kao razlog navode to što je homoseksualnost u sukobu sa indijskom kulturom, a takvo ponašanje ostavlja nesagledive posledice na mentalno zdravlje mladih pripadnika LGBTIQ’ zajednice.

“The wound is the place where the light enters you…”

                                                                                                                -Rumi

Kolkata Rainbow Pride Walk se, kao i Parade ponosa širom sveta, zalaže za prava ugrožene manjine, a šetnji se pridružuju i građani iz svih drugih organizacija koje se bore za ljudska prava, dečja prava, za prava osoba koje žive sa nekom fizičkom poteškoćom, te studenti i drugi dobronamerni građani. Prva parada održana je 2. jula 1999. godine, pod sloganom „The Friendship Walk“, i od tada postoji kao šetnja za prava svih pripadnika LGBTIQ+ zajednice, te drugih manjina.

Oceni 5