Mojih 10 u deceniji na izmaku

Danas sa vama delim listu od 10 pesama koje su meni obeležile prethodnih desetak godina. Nisu u pitanju ni najbolje, niti najslušanije, već meni najdraže, najznačajnije i one koje sam najčešće delila na Facebooku, a nastale su tokom protekle dekade. Ima ih bar još 10 puta toliko, a možda neke znače i vama. Zaplovite sećanjima i slobodno nam napišite sopstvenih 10 u komentarima!

1. Hurts – Wonderful Life (2010)

Pesma se pojavila u leto 2010. i čim sam je čula, zvučala mi je kao neki zaboravljeni i modernizovani singl iz '80-ih. Hurts su se nosili i izgledali kao izgubljeni sinovi Roberta Palmera, a sve zato što su bili mančesterska sirotinja koja je oblačenjem odela i negovanjem prividne elegancije htela da pobegne od svog socijalno-ekonomskog statusa. Kada su se proslavili, takav stil postao je njihov zaštitni znak, a onda su se vremenom opustili. Hurts su postali neverovatno popularni kod nas, kao i u zemljama u okruženju, te bivšem Istočnom bloku. Možda je ključ u osećajnosti i nekom novom novom romantizmu ispod kojih i dalje spavaju sivilo i siromaštvo Mančestera. Wonderful Life nas i melodijom i stihovima uverava u to.

2. Duffy – Well, Well, Well (2010)

Poslednji album velške pevačice Duffy izašao je u jesen 2010, a Well, Well, Well bio je njegov vodeći singl. Iako je Duffy htela da ostane verna svom stilu istovremeno probajući i nešto novo, stiglo ju je famozno prokletstvo „drugog albuma“ koje, naravno, stiže samo one čiji je prvenac postao neverovatno uspešan. Upravo takav je bio njen Rockferry, koji se pojavio 2008, potpuno promenivši tok popularne muzike. Uprkos tome što je baš taj album dao muzičke smernice za dekadu koja će uslediti, Duffy se u njoj nije snašla. No, muzika je imala malo veze s tim. Producenti, izdavačke kuće, zahtev za vrtoglavo visokim i sve višim tiražima, tabloidi i sveukupni teret slave za Duffy su bili neizdrživi. Srećom, još uvek je živa i zdrava, pa je nedavno na društvenim mrežama najvila povratak na scenu, što je fantastično. S druge strane, i da više ništa ne objavi, imala se rašta roditi. Iako ima mesta za sve, a nema potrebe za poređenjem, Duffy će za mene će uvek ostati ispred Amy i Adele. Volim i njih, ali Duffy je my no 1. Ubijte me što sam jeretik, ali – okoreli fanovi znaju zašto.

3. Adele – Rolling in the Deep (2010)

I – evo je Adele. Nema kutka u kojem se krajem 2010. i tokom čitave 2011. nije čula ova pesma. Puštali su je svuda, voleli su je svi. Ja sam se radovala što konačno hit pesma nije neki generički užas. I jedina me od svih hitova te godine nije nervirala, uprkos tome što su je besomučno vrteli, za razliku od one Somebody That I Used To Know, od koje sam htela da skrenem. Sada mi je već žao što Gotyea nigde nema, nemam ništa protiv čoveka.

4. The Pierces – You'll Be Mine (2011)

Sećam se da su ovu pesmu na VH1 puštali svako jutro, a ko je nekada jutra provodio uz VH1, zna kako se lako spotovi koje vrte urezuju u pamćenje, da ne pominjemo džinglove. Zahvaljujući ovoj pesmi, američki sestrinski pop-folk duo dospeo je u mainstream vode, ali je kasnije vrlo lako iz njih isplivao. Utoliko gore po mainstream. The Pierces ću pamtiti kao sjajne, talentovane, prelepe žene o koje se muzička industrija uveliko ogrešila. Takvih je mnogo i čine bar polovinu ove liste.

5. Beyonce – Countdown (2011)

Tu je i žena o koju se industrija nije ogrešila utoliko što je odigrala najpametnije – nakon što je postala planetarna miljenica, prodala milione albuma, davala intervjue danonoćno, plesala, pevala i igrala po pravilima, rešila je da rođenog oca otpusti kao menadžera, prestane da daje intervjue, osnuje sopstvenu izdavačku kuću i sama postavlja pravila. Tada je nastao album 4, koji je, iako komercialno najmanje uspešan, Beyonce postavio van ikakvih zadatih okvira i ustoličio kao jedinku za sebe, a ne tek jednu od pevačica. Countdown je najneobičniji single s tog albuma.

6. Clare Maguire – The Shield and the Sword (2011)

Ispod svakog videa Clare Maguire na YouTubeu mogu se pročitati komentari da ona zaslužuje više, da je neverovatno da takav talenat nije opstao, da to što nije popularnija i priznatija nema nikakvog smisla i da nema nade za čovečanstvo. Clare se pojavila 2010. albumom Light After Dark, ali budući da nije osećala da je to što radi dovoljno autentično, već da je i kao pojava više proizvod menadžera i producenata, rešila je da se otisne u samostalne, kantautorske vode, bez podrške velikih izdavača i kompanija. Prvi korak koji je preduzela podrazumevao je uspešno lečenje od alkoholizma. Danas je zdrava, prava i nedovoljno poznata, ali zato stvara muziku iza koje u potpunosti stoji. Za ovu listu ipak sam izabrala pesmu sa njenog prvog albuma zato što mi je upravo ona skrenula pažnju na Clare.

7. Rebecca Ferguson – Too Good to Lose (2012)

Još jedna žena koja nije miljenica muzičke industrije, uprkos tome što sjajno peva, a neretko i piše sopstvene pesme. Pobeda u muzičkom talent showu donela joj je instant popularnost, ali Rebecca je pokazala da ima mnogo više materijala od onoga što je potrebno za tipičan pop proizvod.

8. Lorde – Green Light (2017)

Pojavila se 2013. kao malo novozelandsko čudo i napravila album o odrastanju za kojim su poludele sve generacije. Kroz nekoliko godina, kada je malo stasala, snimila je album Melodrama, okrenuvši se više ličnim nego generacijskim problemima. Ne znam koliko sam puta zbog vodećeg singla sa tog albuma pritisla „repeat“, niti koliko sam puta preslušala Melodramu. Lorde je već više od godinu dana „u ilegali“. Nadam se da snima novi album i ne posustaje pod teretom muzičke industrije. Isto tako se molim i za Freyu Ridings.

9. Dua Lipa – New Rules (2017)

Dua je nizala sve same hitove otkad se pojavila i bila je prilično konstantna. Međutim, u leto 2017. postala je još uspešnija. Svetsku popularnost dostigla je zahvaljujući pesmi New Rules, koja je za kratko vreme postala upravo onaj hit koji možete čuti na svakom koraku, i ujedno njen najuspešniji singl. Iako je izuzetno komercijalna, New Rules je neobična, drugačija i nije konfekcijski krojena. Praćena odgovarajućim spotom, uspela je da pogodi duh vremena i raspoloženje ciljne grupe kojoj se Dua Lipa i obraća.

10. Liam Gallagher – Wall of Glass (2017)

Jedan od braće Gallagher se pre dve godine vratio u žižu interesovanja albumom As You Were, čiji me je uspeh neviđeno obradovao i istovremeno iznenadio. Posle niza manje uspešnih projekata čiji je Liam bio deo nakon raspada Oasisa, solo albumi As You Were i ovogodišnji Why Me? Why Not. osvojili su i publiku i kritiku. Liam se u velikoj meri oslanja na nasleđe grupe Oasis, ujedno uspevajući da svojim pesmama udahne neku novu svežinu. Wall of Glass je prva koju sam čula sa njegovog povratničkog albuma i ona koja me je ubedila da su rock i britpop još uvek u dobrom stanju.