Krležina pisma
Popeje1

Photo: Joan Fontcuberta

Molim sprovod bez svećenika, bez vijenaca i bez govora

Zagreb, 3. ožujka 1939.

Oporuka Miroslava Krleže, književnika.

Treba misliti na smrt. I na smrt. Autorsko pravo, a to je jedino što posjedujem, ostavljam Beli Leposavi rođenoj Kangrga, mojoj ženi. Svatko ima pravo da se precjenjuje, u našim prilikama, dakako. U slučaju ako to autorsko pravo bude i poslije njene smrti predstavljalo neku materijalnu vrijednost, to je molim, da ga namre bilo kakvoj javnoj svrsi. Za potporu bolesnih književnika ili siromasima.

Na izvršioce ove oporuke imam još jednu molbu.

Molim sprovod bez svećenika, bez vijenaca i bez govora. Ja bi se sigurno prevrnuo u lijesu da čujem bilo kakav govor nad svojim otvorenim grobom. Osim toga: molim da moj grob bude jednostavan, bez kamena, bez križa i bez ikakvog natpisa. Zemlju koja se vratila k sebi, treba ostaviti da bude zemlja, a ne grob. Molim Vas, dakle, ostavite me u grob trećega razreda i pustite da me preraste trava, jer je, eto, tako moja posljednja želja u momentu kada mislim na svoju smrt.

Ožujak 1925. (Krležino pismo Beli iz Moskve)

Moskva je vrlo interesantan grad u svakome pogledu i sve ovo ovde zanimljivo je i poučno. Promet je velik, valuta zlatna kao i engleska i mnogo se radi. Teatri rade kao u bilo kojem drugom evropejskom centru i knjige se štampaju en masse. Tu se polažu temelji novih društvenih oblika i to se oseća na svakome koraku. Sve evropejske i naše dosadanje informacije nisu tačne. Ovde nastaje perioda neslućenoga prosperiteta u svakome pogledu. Kvantitet je amerikanski. Kakve će to imati posledice u kvalitetu u sledećih 100 god. to je otvoreno pitanje. Svakako je sigurno da to više nisu pokusi nego stvarnost – ekonomska.

Crkve moskovske /četrdeset puta po četrdeset/ zatvorene su. Ikone skinute. Izlaze ateistički listovi. Štampa stoji nad evropejskom po smeru. Prosjaka (tih ruskih historijskih pojava) imade manje nego u Berlinu. Slastičarnice, trgovine cvećem, svilom i vinom pune. Kavana nema. Hoteli, trgovine i veliki magazini, sve je to državno kao i cirkusi i željeznice. Ja stanujem privatno dobro i dobro se hranim.

svibanj 1939. (Pismo Beli iz Beograda)

Draga moja Belo,

Tvoje ljubazno, drago, srdačno i milo pismo primio sam i mnogo Ti zahvaljujem na pažnji što mi je iskazuješ već godinama. Na znam čime sam zaslužio naročitu tu ljubav upravo čežnju s Vaše strane, tako reći spontano, bez ikakva razloga! Da nije opet proplamsaj ljubomore iz sasvim neosnovanih motiva? Sad bilo-kako-bilo drago mi je u svakom slučaju ali ako Ti je za svaki dan žao što nismo zajedno zašto i čemu se spremaš u Spalato? He-he?

Ja ostajem ovdje na žalost – do ponedjeljka. Umoran sam i zasićen ogromnim i neprestanim pričanjem, tako da tek danas u petak popodne imam izgleda za prvi svoj slobodan dan. Strpi se svakako do mog dolaska a dotle primi ovo pismo kao simboličan izraz svih mojih simpatija za Tvoju Milost. Voli Te Tvoj Krleža

Svi Te pozdravljaju jednoglasno.

Oceni 5