Gej ljubavna pisma kroz vekove (1)
Munnas 07 S

Photo: tumblr.com

Mom gospodaru

Rimski imperator  Marko Aurelije ne smatra se ključnom figurom za gej istoriju, budući da je upamćen kao uzoran model za heteroseksualni brak. U “Meditacijama,” koje je pisao pred kraj života, seća se kako je od oca naučio da “potisne sve želje koje mladi čovek može da ima”. Kao vladar nije doneo niti jedan zakon koji bi suzbijao homoseksualnost, ali, sa druge strane, nije priznavao postojanje Antinoja, ljubavnika njegovog zaštitnika i prethodnog vladara Hadrijana.

Ali njegov život nije uvek išao utvrđenim tokom. Hadrijan je Marka Aurelija usvojio 138. godine pre nove ere, posle prerane smrti njegovog oca, i odredio mu za tutora Markusa Kornelijusa Fronta. Fronto je rođen u Numidiji oko 95. godine pre nove ere, učio u Aleksandriji, a za konzula postavljen 143. godine pre nove ere, kada je postao poznat kao govornik i profesor književnosti i arheologije.

Odnos između osamnaestogodišnjeg Marka Aurelija i sredovečnog Fronta nije bio bez strasti, a pisma koja su razmenjivali u ovom periodu sačuvana su do danas. Zanimljivo je i da je Marko Aurelije čuvao bistu tutora u svojoj kući među figurama bogova, te mu podigao kip u Senatu posle njegove smrti 176. godine pre nove ere.

Marko Aurelije piše Markusu Kornelijusu Frontu (oko 139. godine pre nove ere):

Mom gospodaru.

Dobio sam dva tvoja pisma odjednom. U jednom od njih me grdiš zbog rečenice koju sam nepažljivo napisao, a u drugom me već hrabriš, nagrađuješ moje napore. Ali zaklinjem ti se svojim zdravljem, zdravljem moje majke i tvojim, da mi je prvo pismo pričinilo veće zadovoljstvo i da sam, dok sam ga čitao, naglas plakao. O, kako sam srećan! Da li si toliko srećan, pitao bi neko, jer imaš dobrog učitelja koji će te naučiti da pišeš bolje, elegantnije i jasnije? Ne, to nije razlog mojoj sreći! Šta je onda razlog? Srećan sam jer od tebe učim da govorim istinu, a to je ono što je najteže i bogovima i ljudima…

Zbogom, moj dobri gospodaru, moj najbolji gospodaru. Radujem se, o, najbolji od svih govornika, što si mi postao prijatelj.

***

Zdravo najbolji moj gospodaru,

Ako ti dođe san, na čiji se nedostatak žališ, piši mi odmah i čuvaj se. Onda zakopaj taj osećaj za pravdu koji držiš nad nama…
Zbogom, živote moj. Kako da ne izgorim od ljubavi za tobom kada mi pišeš tako kao što mi pišeš? Šta da radim? Ne mogu da prestanem. Prošle godine me je mučila čežnja za majkom, a ove godine gorim od čežnje za tobom. Majka te pozdravlja.

Fronto piše Marku Aureliju (oko 139. godine pre nove ere):

Voljeni dečače,

Ovo je treće pismo na istu temu koje ti šaljem… Ali ako ti se sadašnji traktat (Zaključak o ljubavi, koji je Fronto komponovao na grčkom) čini opširnijim nego oni koje sam ti prethodno poslao, neka ti to bude dokaz da nisam ostao bez reči.

Nema sumnje, o dečače, da ćeš na samom početku mog izlaganja želeti da znaš kako to da ja, koji nisam zaljubljen, žudim za istim stvarima kao i ljubavnici. Objasniću ti onda otkud to i kako. Onaj koji je ljubavnik nije od Zevsa dobio ništa bolji vid nego ja koji nisam, tako da mogu da vidim tvoju lepotu isto kao i bilo ko drugi, ili još preciznije, preciznije i od tvog ljubavnika. Ali, kao što možemo da vidimo na primeru onih koji boluju od groznice, ili onih koji su neko vreme proveli u gimnazijumu vežbajući, ista se stvar događa iz različitih razloga. I jedni i drugi su žedni, prvi zbog bolesti, drugi od vežbanja. Moja je sudbina da trpim takvu groznicu zbog ljubavi…

Novac koji bi dobio od mene mogao bi slobodno da zoveš poklonom, ali da si ga dobio od ljubavnika to bi bila tek obveznica. Za bogove je izraz zahvalnosti prihvatljivija ponuda od greha, jer prvo se nudi kao želja za boljitkom, a drugo je uzrok bolesti. Neka ovo bude sve što ću reći o sredstvu kojim bi se došlo do boljitka, kako za tebe tako i za onog o kojem pišeš.

Ali ako je u redu da on dobije pomoć od tebe…onda si potpuno u pravu…zaokružio si tu ljubav prema njemu, a on je odgovorio ljubavnim čarolijama koje su u skladu sa njegovom žudnjom…

I nemoj da zaboraviš da je i tebi učinjena nepravda i da svi znaju i pričaju o tome da je on tvoj ljubavnik. Dobar deo građana te zove “ljubimicom muškaraca,” a ako se ja pitam trebalo bi te zvati Lepotom, ne Ljubimicom.

Tvoj ljubavnik, kako kažu, lepo piše o tebi ne bi li te tako namamio i zadržao za sebe. Ali takve stvari su sramotne, proizvod nezdrave žudnje, slične onoj koju imaju divlje zveri i domaća stoka, koja od seksualne želje njišti ili zavija. Ako mu se predaš da biste uživali gde i kako on bude hteo, ne vodeći računa o tome da li je prikladno i pristojno, onda će on kao zver zaslepljena željom nasrnuti na tebe, navaliti ni malo postiđen…

Reći ću ti još nešto, a ako to ispričaš i drugim dečacima, zvučaćeš uverljivo. Verovatno si čuo od majke, ili onih koji su te podizali, da među cvećem postoji cvet (verovatno suncokret ili neven) koji je zaljubljen u sunce, te doživljava sudbinu ljubavnika, podižući se u nebesa kada sunce izađe, prateći njegovo kretanje preko neba, a kada sunce zađe vraća se na početnu tačku. Ali taj cvet ne zloupotrebljava svoju ljubav prema suncu. Najmanje poštovan, od sveg cveća, ovaj se cvet ne koristi na zabavama ili banketima, niti se upliće u vence koji se poklanjaju bogovima ili ljudima. Možda ćeš, o dečače, poželeti da vidiš taj cvet. Pokazaću ti ga ako budemo šetali van zidina grada, do reke Illisus…

Marko Aurelije piše Markusu Kornelijusu Frontu (oko 139. godine pre nove ere):

Pozdrav, najbolji moj gospodaru,

Samo napred, preti mi koliko god želiš i napadaj me argumentima, ali tako nećeš oterati svog ljubavnika, mislim mene, od sebe. Niti ću ja manje voleti Fronta, jer mi upravo svojim objašnjenjima daješ do znanja da je onima koji manje vole potrebno više pažnje i ugađanja. Tako strastveno, Herkula mi, sam zaljubljen u tebe, pa me ne plaše stvari koje mi pišeš…a voleću te dok sam živ i zdrav…

Da je taj tvoj Fedar ikada stvarno postojao, da se ikada udaljio od Sokrata, Sokrat ne bi prema njemu osećao žudnju kao što ja prema tebi ovih dana osećam. Dana kažem? Mislim meseci…

Zbogom, najveće moje blago pod kapom nebeskom, moja slavo. Dovoljno je što sam imao takvog gospodara. Majka te pozdravlja.

Izvori: The Correspondence of Marcus Cornelius Fronto, ed. C. R. Haines, 2 vols. (London: William Heinemann; New York: G. P. Putnam, 1919); Gay Love Letters through the Centuries (1998), Edited by Rictor Norton 

Preveo Milan Živanović

Oceni 5