Mrtav čovek hoda

Dave Gahan rođen je u Epingu 9. maja 1962, ali je odrastao u obližnjem mestu Bazildon. Njegova majka Sylvia radila je u Vojsci spasa i terala Gahana da svake nedelje ide u crkvu. On bi zabušavao i vraćao se kući s pričama kako se divno proveo. Njegov otac Len napustio je porodicu kad je Daveu bilo tek šest meseci. Vratio se posle pet godina (pošto je Gahanu umro očuh) i ostao još godinu dana da bi ponovo nestao, ovaj put zauvek.

Gahan je u ranoj mladosti bio otpadnik i više puta mu je kao maloletniku bilo suđeno za krađe automobila, vandalizam i ispisivanje grafita. Počeo je da eksperimentiše s drogama kao tinejdžer kad je ukrao barbiturate koje je njegova majka koristila protiv epilepsije. Ubrzo zatim prelazi na speed. Godine 1978. napustio je školu i u roku od šest meseci promenio 20 poslova. Sledeće godine je prvi put probao heroin, ali je njegova ljubav prema speedu bila jača. Speed je bio pankerska droga, a Gahan je bio veliki fan The Damned i The Clash, koje je pratio na turnejama po čitavoj zemlji. Početkom nove decenije Gahan se prešaltovao na novu londonsku klupsku scenu. lako se upisao na Southend akademiju da studira dizajn enterijera, muzika ga je ipak više interesovala i 1980. se prijavio za audiciju bazildonskog synth benda Composition Of Sound. Članovi grupe (Vince Clarke - koji je kasnije formirao Yazoo, te Erasure - Martin Gore i Andy Fletcher, svi iz finog dela grada) čuli su Gahanovu interpretaciju pesme Heroes David Bowieja na jam sessionu s još jednim lokalnim bendom. Gahan je prošao audiciju i čak smislio i bolje ime za bend, koje je pozajmio od jednog francuskog modnog časopisa: Depeche Mode.

U to vreme imao je 18 godina. Sad ima 34. U međuvremenu Depeche Mode (s Alan Wilderom koji je zamenio Clarkea posle prvog albuma) osvojili su svet. Njihov prethodni album Songs Of Faith And Devotion osvojio je prvu poziciju na listama 17 različitih zemalja. Danas, Dave Gahan će vam reći da je srećan što je živ. Bez melodramatičnosti. U toku poslednje dve i po godine, dok je bio zavistan od heroina, bilo mu je svejedno da li će umreti ili nastaviti da živi.

Krajem 1990. pritisak rada u DM nepovoljno je uticao na Gahanov privatni život. Obožavaoci su mu kampovali ispred kuće, neki od njih su čak unajmljivali privatne detektive da ga prate. Povrh svega, raspadao mu se petogodišnji brak s Joanne, nekadašnjom predsednicom DM fan kluba i majkom njegovog trogodišnjeg sina Jacka.

Gahan se zaljubio u Teresu Conway koja je radila za bend kao službenik za odnose s javnošću na njihovoj američkoj turneji 1988. Postao je opsednut njome i non-stop joj telefonirao dok su DM u Milanu snimali svoj album Violator iz 1989. Godine 1991. razveo se od Joanne i preselio u Los Anđeles da živi s Teresom. Tog leta, Teresa ga je odvela na koncert tad veoma popularnih kosmičkih rokera Jane's Addiction. Gahan se nije tako zagrejao za neki bend još od svojih tinejdžerskih dana kad je prvi put video The Clash uživo. Mislio je da ako bude kombinovala tu energiju sa svojom muzikom, DM može da postane najveća grupa na svetu i rešio je da posveti svoj život tom cilju. Pustio je kosu do ramena jer su se Teresi sviđali muškarci s dugom kosom. Pustio je bradu. Istetovirao se. Heroin, koji je koristila i njegova nova ljubav, bio je jednostavno u paketu sa svim ostalim.

Marta 1992. Depeche Mode odlaze u Madrid na snimanje svog novog albuma. Ostali članovi su Gahanovom novom imidžu i idejama o prelazu sa elektronske muzike na rock'n'roll prišli s mešavinom šoka i otpora. Takođe su primetili da je dosta smršao, što je bila posledica njegove ovisnosti o heroinu. Alan Wilder je želeo da sazove sastanak benda i pruži Gahanu ultimatum da se skine s droge. Čak je i Daniel Miller, šef kompanije Mute s kojom su DM imali ugovor od početka karijere, odleteo za Španiju, ali ni njegovo prisustvo nije olakšalo napetost. Pošto je završio snimanje albuma, Gahan se oženio Teresom Conway aprila '92. u Graceland bračnoj kapeli u Las Vegasu. Venčanju je kumovao jedan od lokalnih Elvisovih dvojnika.

Po izdavanju albuma Songs Of Faith And Devotion Gahan je ponovo bio na turneji. Raskošna scena po nacrtu holandskog fotografa Anton Corbijna koji se od 1988. starao o vizuelnom imidžu benda, bila je podeljena u dva dela. Gahan je bio izolovan ispod i ispred ostalih članova benda koji su ga posmatrali kako se uvija, šutira i iživljava svoj r'n'r san u igralištu izgrađenom samo za tu priliku.

Ali fantazije su ostavljale ožiljke. Ruke su mu bile prekrivene ogrebotinama i povredama kako od stage-divinga tako i od heroinskih injekcija. Međuljudski odnosi u grupi kao da su prestali da postoje. Na turneji su korišćena tri automobila: u jednom se vozio Gahan, u drugom sve nezadovoljniji Wilder, dok su se Gore, Fletcher i ostatak ekipe gurali u trećem. Da bi ih naveo da međusobno komuniciraju, menadžer Jonathan Kessler je unajmio psihijatra. Jedino Gahan nije želeo da legne na kauč. U toku turneje, Gore je preživeo dva napada prouzrokovana stresom, dok se Fletcherova depresija pogoršavala. U leto 1994. pre druge runde njihove američke turneje, Fletcher doživljava nervni slom i vraća se u Englesku. U jesen 1994. turneja Songs Of Faith And Devotion prekinuta je posle 14 meseci i oko 180 nastupa.

Ubrzo zatim Gahan odlazi kod lekara zbog dva slomljena rebra i unutrašnjeg krvarenja prouzrokovanog skakanjem u publiku i ateriranjem na sigurnosnu prečku. Pored ovih povreda, Gahan nije imao više od 50 kg i lekar mu je preporučio da poseti psihijatra. Umesto toga, Gahan se sa svojom ženom prijavio u rehabilitacioni centar kod jezera Taho u severnoj Kaliforniji da se opusti i skine s droge. Svaki dan između 8 i 9 uveče (što je bilo vreme nastupa na turneji) počinjao bi da oseća nervozu i napetost. Strah pri pomisli na budućnost bez heroina iznova ga je navukao.

Jula 1995. Gahan se vratio s još jednog lečenja u orobljenu kuću. Lopovi su odneli sve. Elektronski alarm bio je isključen i reprogramiran. Samo tri osobe znale su šifru: njegova druga žena i dva radnika u kući koji su Gahana snabdevali drogom i sami bili narkomani.

Sedamnaestog avgusta 1995. Gahan je iz hotela Sunset Marquis telefonirao majci u Englesku. Čekao je prijateljicu - devojku s kojom je zajedno pohađao grupnu terapiju da ga pokupi u hotelu. Pod dejstvom valijuma i boce vina koju je popio, zamolio je majku da sačeka na liniji, otišao u kupatilo i počeo da seče podlaktice i zglobove. Zamotao je ruke u peškire, vratio se na telefon rekao majci da mora da prekine. Devojka je ubrzo stigla, videla krv kako se cedi niz Gahanove ruke i pozvala hitnu pomoć. Odvezli su ga u bolnicu gde ga je sačekala policija (pošto je pokušaj samoubistva krivično delo u Kaliforniji) i prebacili na psihijatrijsko odeljenje.

Po otpuštanju, Gahan se povukao u svoj stan u Santa Moniki. Postao je paranoičan i zakucao šalone, tako da je živeo u potpunom mraku. Nikud nije izlazio bez pištolja. Sad ga je više brinuo odnos s dilerima nego eventualno hapšenje. Odbijali su da mu prodaju drogu. Niko nije želeo da bude u kontaktu sa samoubilačkim slavnim narkomanom. Naročito ako se ima u vidu da se odavno redovno overdozirao.

Gahan se seća kad se jednom probudio na travi ispred dilerove kuće, samo u pantalonama, čarapama i cipelama. Nedostajali su mu novčanik, košulja, srebrni sat i nakit. Očigledno se bio overdozirao u kući pa su ga izbacili. Uspeo je da se podigne na noge i počeo da na ulazna vrata, vičući da su zaboravili 400 dolara koje je sakrio u čarapi. Diler je otvorio vrata i pustio ga unutra. Na ruci je imao Gahanov sat.

U to vreme je trebalo da se DM vrate u studio. Bend je sa Jonathan Kesslerom, Daniel Millerom i producentom Tin Simenonom stigao u Njujork aprila prošle godine. Gahan je doleteo iz Los Anđelesa da dovrši vokale na osam pesama. Glas mu je bio toliko propao da je uspeo da otpeva samo jednu.

Drugog dana snimanja, Fletcher, Gore i Simenon postavili su Gahanu ultimatum: morao je da se „očisti". Ovaj put zauvek. Predložili su mu da unajmi učitelja pevanja i povrati glas. Snimanje je završeno sredinom maja. Poslednje dve nedelje u Njujorku Gahan je bio „čist". Pre nego što se vratio u Los Anđeles, njegova nova devojka mu je rekla da zna da će on ponovo početi da se drogira. Odgovorio joj je da je u pravu, da mora, jer će tako konačno proveriti da li ima kontrolu nad svojom ovisnošću.

Onda se desio njegov fatalni overdouz u maju, reanimacija i medijski propraćeno hapšenje u bolnici, te optužbe zbog konzumiranja i posedovanja kokaina. Gahanu je odobrena kaucija, samo da bi se vratio u hotel Sunset Marquis i nastavio da se drogira još nekoliko nedelja. Heroin mu više nije donosio užitak.

Devojka mu je pretila raskidom. Jonathan Kessler ga je namamio na sastanak sa specijalistom za rad s narkomanima u šou-biznisu. Gahanu je rečeno da pod hitno mora na lečenje.

Tako je i otišao u Exodus centar za oporavak u Marini del Rej - u isto mesto s koga je Kurt Cobain pobegao pre nego što je izvršio samoubistvo u aprilu 1994. Ovog puta je morao da se drži pravila, mesto je bilo kao zatvor. Nije mu bio dozvoljen izlaz i prvih nekoliko dana imao je napade skoro svakih sat vremena. U toku oporavka, Gahan se razveo od Terese Conway koja preko suda od njega traži ogromnu alimentaciju.

U julu prošle godine Gahan se izjasnio da nije kriv za optužbe zbog posedovanja kokaina u opštinskom sudu u Los Anđelesu. Pušten je na uslovnu slobodu u cilju ponovnog rada sa DM. Preselio se iz Los Anđelesa u Njujork.

Suđenje je ponovo zakazano za 21. oktobar i, ako se ispostavi da je čist, sve optužbe će biti povučene. U međuvremenu, svakog drugog dana mora da daje urin na analizu, da se stalno sastaje sa savetnicima i socijalnim radnicima. Dok je u Britaniji, mora da učestvuje u grupnoj terapiji. Gahanova vera u r'n'r mit zamenjena je verom u sopstvenu otrežnjenost. Odnos s bivšom suprugom se poboljšao, ponovo mu je dozvoljeno da viđa sina.

Nastaviće se...?

*Tekst je objavljen u maju 1997. godine u XZ magazinu broj 6