Pogledaj me, nevernice
Morg 01 S

Photo: Pinterest

Mrtvački šator

Naslonila je lice na njegov grubi obraz. „Misliš li da su sve žene lepe?“ pitala ga je dok je brisala slinu. „Mislim, gospođo,“ odgovorio je zbunjeno. „Slušaj me, nemam kome da kažem. Slušaš li me?“ procedila je kroz zube. „Slušam, gospođo,“ odgovorio je. „Slobodna sam, ej!“

Spustio joj je ruke na butine. „Ne ovde,“ rekla je. „Hajde sa mnom i ponesi to,“ šapnula je pokazujući na tamburu koja je ležala na zemlji.

Brzo su stigli do male zgrade koja se oslanjala na bolničku kapelu. „Stani tu,“ rekla mu je.

„Vi ste poslednji?“ upitao je mrtvozornik čim je izašao.

„Da,“ rekla je, „Donela sam odelo“.

„Pođite sa mnom“.

„Ovo mi je brat,“ pokazala je na muzičara, „Može li i on s nama?“

„Hajde“.

Uski hodnik je mirisao na iznošenu obuću i bolničke spavaćice. „Jel’ znaš onu ’Pogledaj me, nevernice’?“ upitala je muzičara. „Znam, gospođo,“ promucao je.

U ohlađenoj prostoriji ostao je još samo jedan leš. Na sredini čaršava kojim je bio pokriven ležalo je uzvišenje, kao planina pokrivena snegom.

„Dešava se, gospođo,“ rekao joj je mrtvozornik gledajući u zemlju. „Zovemo ih mrtvački šatori,“ nasmejao se, ali se osmeh brzo izgubio.

„Sviraj,“ okrenula se k muzičaru dok je tražila nešto po kesi u kojoj je donela odelo.

Svirač je napravio korak unazad i ostao tu.

„Sviraj, kad ti kažem!“ viknula je i iz kese izvukla mesarski nož.

Začula se tambura, prvo tiho, a onda sve glasnije.

„I pevaj!“ okrenula je nož k njemu.

„Pogledaj me, nevernice,“ počeo je nesigurnim glasom, „Pogle’j ovo bledo lice…“

„A ti,“ okrenula se k mrtvozorniku, „Skidaj se!“

„Gospođo…“

„Skidaj se,“ stegla je čvršće nož. „A ti pevaj!“

„…i na njemu tamne bore, pipni čelo kako gore…“ nastavio je pevač.

Službenik je pustio pantalone da padnu do članaka, i ostao tako da visi.

Spustila je nož na sto na kojem je ležao muž. „Ne mrdaj! A njega otkrij!“ rekla je pokazujući na leš i počela da otkopčava košulju. Uhvatila je službenika za kosu koja mu je još rasla na potiljku i zaronila mu glavu u meso. Kada je videla da je spreman gurnula ga je u stolicu i opkoračila ga tako da nije mogao da se pomakne ni levo ni desno. „Pevaj,“ vrisnula je.

„Sećaš li se onog doba kad mi reče: ah do groba? Tebe ljubim drugog neću, za te živim i umreću…“ nastavio je svirač drhtavim glasom.

Muž je ležao na stolu kao prezrela smokva spremna da padne na zemlju, činilo joj se prsnuće od zadovoljstva.

Oceni 5