Mrzim kada sama šetam noću

Reči čije značenje najčešće pogrešno shvaćeno

Sloboda (ovo je češće zloupotrebljeno od Isusa Hrista), demokratija (to smo već shvatili kod izreke 2 Srbina, 3 stranke); a onda i ona kao viša matematika za većinu: medijske slobode. Sve se može zloupotrebiti, pa i matrijarhat, a koji je zapravo druga strana istog novčića. Lov na žene i dalje traje. Dokaz tome je sve više sigurnih kuća. Kapirate crni humor? Sigurnih kuća? Sigurnih kuća, pa makar i soba, je zapravo sve manje, a neretko se nasilnici i tamo pojave. Ne plaše se ni zakona, ni robije. Mi (žene) smo nastariji robovi na planeti, a opet i novi robovi. Mi smo staro i novo vlasništvo. Nije loše da muškarci kupuju cveće ili štogod drugo za osmi mart. Ništa skupo, naravno, jer skupim poklonima dobijamo kontra efekat (sve ima cenu). Uče se pristojnosti i pokazuju solidarnost. Glavni krivci za nasilje su i dalje alkohol i narkomanija (kao društveno poželjni), kao i poremećaji lčnosti, tj. nelečena mentalna oboljenja (nelečena zbog stigme, najčešće), i nezaobilazni kriminal. Siromaštvo i stres su kao ulje na vatru. A požar, plamti li, plamti! Spasa nema ni u naznakama. I ono najgore, rečenica: Sama je sebi kriva. Što je živa, šta li je pesnik hteo da kaže, nije nikome jasno? Odličan tekst. I pitanje, može li nam kultura pomoći i koliko? Naročito ako se nigde ni ne plasira. Hvala, Sandra. Skretanje pažnje na "požar" ga možda ne zaustavi, ali možda ulije malo nade, makar i kroz frazu da nismo sami. Žrtvi je ponekad i to dovoljno. Kako tek da izuče LGBT prava? Naravno da ima i normalnog sveta. Uslovno, rečeno, naravno, pošto je ovo tekst o ekstremima. Lepi pozdrav i hvala svima u redakciji na kvalitetnom druženju, od e-Novina, do XXZ magazina, sa malo drugačijom tematikom. Lepo štivo, obogaćeno kvalitetnim tekstovima i sadržajima. Najčešće na sudu. Toliko o društvu, a i ostalom.