Telo se uvija, trza i otima
Aanas 04 S

Photo: www.azizilaw.com

Mučenja

Ništa se tu nije promenilo.
Telo boluje,
mora da jede, udiše vazduh, spava,
da ima tanku kožu i odmah pod njom krv,
da ima veliku zalihu zuba i noktiju,
da ima lomljive kosti, elastične zglobove,
U mučenjima se sve to uzima u obzir.

Ništa se nije promenilo.
Telo drhti kao što je drhtalo
pre osnivanja Rima i posle njegovog osnivanja,
u dvadesetom veku pre i posle Hrista,
mučenja su onakva kakva su bila, smanjila se samo zemlja,
i što god se dešavalo, dešava se kao iza zida.

Ništa se nije promenilo.
Samo se uvećao broj ljudi,
pored starih krivica javile se nove,
stvarne, sugerisane, trenutne i nikakve,
ali krik kojim telo za njih odgovara,
bio je, jeste i biće krik nevinosti,
prema večnim merilima i registrima.

Ništa se nije promenilo.
Sem manira, ceremonija, igara.
Pokret ruku koje zaklanjaju glavu
ostao je isti.
Telo se uvija, trza i otima,
pada odsečenih nogu, grči kolena,
modri, otiče, slini i krvari.

Ništa se nije promenilo.
osim toka reka,
linije šuma, obala, pustinja i lednika.
Tim predelima dušica tumara,
nestaje, vraća se, približuje, udaljuje
sama sebi tuđa, neuhvatljiva,
jednom sigurna u svoje postojanje, drugi put nesigurna,
dok telo postoji i postoji i postoji
i nema gde da se dene.

Oceni 5