Muški razgovori za radničke ruke

Prisilno autovanje je problem od kada izlazak iz ormara postoji, a zbog toga što se misli kako privatnost pripadnika LGBTIQ populacije nije njihova stvar, već vlasništvo većine. Problem je ozbiljan najpre zbog toga što onaj/a koji za autovanje nije spreman/a može da pretrpi ozbiljnu traumu, a posebno ako nakon nasilnog čina izostane podrška okoline.

Film „Miller & Son“ reditelja i scenariste Ashera Jelinskya bavi se upravo ovom temom, i prati mladog Ryana, talentovanog automehaničara i sina koji se trudi da nastavi porodičnu tradiciju. On je uzoran po svim standardima, ali svoj pravi identitet može da pokaže samo nakon radnog vremena, kada u noćnom klubu svuče dnevnu masku i pretvori se u nju koja zapravo jeste.

Priča može da se primeni na sve manjinske identitete, najpre zbog realistične crte koja radnju približava gledaocu, i u nju ga uvlači bez pitanja. Ryan je autentičan, karakter sa više dimenzija, a to što je trans nije glavni fokus filma, budući da reditelj najpre želi da istraži sve aspekte na koji se jedan identitet deli kada je na to prinuđen.

Glavnu ulogu igra ne-binarni glumac/ca - Jesse James Keitel – a njegova/a izvedba jedna je od najvažnijih tačaka filma, budući da svaku emociju iz široke lepeze Keitel izvodi besprekorno, što temu na kraju i čini univerzalnom. I na samom kraju priče glavni junak je obuzimajuće prisutan, pa obična rečenica „Vidimo se sutra“ postaje simbol za razrešenje svih sukoba, za sve neizgovoreno i nedovršeno, za manjinsko iskustvo uopšte.