Slobodan, ali ne usamljen
Adam Zagajevski

Photo: samofthetenthousandthings.files.wordpress.com

Muzika nižih sfera

Vrapci na prozorskoj dasci; približuje se mračan gradonosni oblak.

U srušenoj crkvi koprive su čitale plebejsko jevanđelje.

Samo ti, svetlosti.

Iz nekog auta dopirala je melodija Lili Marlen.

Tražio si, a nisi našao. Našao si, a nisi tražio.

Oktobar: blage večeri, rani sutoni –

probe se izvode pre dolaska zime.

Belo-crna mačka zvala se M.

Zvezde Španije pričale su nešto grozničavo, niko nije slušao.

U avionu si, vezan za sedište, otvorenih očiju.

Kontinent lagano promiče, kao lepeza.

Među putnicima možda je Plotin, stidljivi klerik.

Više te nikad neću videti.

Na plaži: lenji okean pozdravlja se sa zemljom i smesta odlazi.

Više niste mladi, reče s izvesnim zadovoljstvom.

Decembarska noć guta senke.

Papirnica – miris detinjstva.

Sneg se kovitlao iznad kuća, golubovi su ljubomorno posmatrali.

Posle tolikih katastrofa – oni doručkuju, odmaraju se.

„Plotin se stideo što ima telo”.

U suton vojnici u raskopčanim uniformama su pili pivo.

Volela je Malarmea iskrenom ljubavlju.

Oni te ne vole, kaže T.

Pogledaj, voz iz Beča traži put među mrkim brežuljcima.

Devojka koja je delila reklame munjevito je procenjivala godine prolaznika.

Plakat: Kurs za hitne opravke, Strani predavači, Popust za studente.

Samo jedno znam: to postoji, čak i kada nestane.

U sobi sam, zatvoren u fotelji, ali slobodnog uma.

Slobodan, ali ne usamljen.

Na asfaltu topi se sladoled od jagoda.

Kada bi mi pošlo za rukom da otvorim svoje srce.

*Prevela Biserka Rajčić

Oceni 5