Na tankim temeljima logike

Film

Polite Society (2023)

Ria Khan je dobra sestra, posebno dok pokušava da stariju rođaku spase od neželjenog bračnog dogovora. U simpatičnom spoju komedije, kung fu akcije i bolivudske estetike, ova priča okupira pažnju i vraća veru u to da je razumevanje drugih moguće. Istina je da je film pravljen tako da zadovolji široku publiku, ali nje to uvek loše. Rediteljka Nida Manzoor film o sestrinskoj ljubavi režira tako da skoro svako može da ga razume i da se s njim poveže. Već u prvih pet minuta svi skaču i izvode kerefeke, a energija ne popušta do kraja filma. 

Ria (Priya Kansara) se u tu atmosferu potpuno uklapa, a u pitanju je tinejdžerka koja obožava borilačke veštine i sanja da postane statistkinja. Tako je ovo i priča o odrastanju, o sazrevanju ćerki koje nisu deca koju su roditelji želeli. Nema tu neke velike mržnje, ali je svaki sukob krupan u godinama kad se odrasta – otac i majka žele da Ria pronađe prikladnije zanimanje i da se Lena fokusira na potragu za mužem. Život je ipak mnogo više od toga.

Maadathy: An Unfairy Tale (2019)

Jedna devojčica iz južne Indije odrasta u najnižoj kasti, ali odbija da je to definiše. Život je za nju mnogo više, a ona je ponekad previše za druge.

Rođena u klasi koja po svemu liči na robovsku, na prvi pogled nema čemu da se raduje – pripadnici njenog staleža mogu da peru odeću drugim otpadnicima i mrtvima i ništa više od toga. Kad se u sve „umeša“ lokalna boginja Maadathy, stvari polako počinju da se menjaju.

Serije

Great Expectations (mini-serija, 2023)

S obzirom na to da ni publika ni kritika nisu bile blagonaklone prema ovoj seriji, nismo imali nikakva očekivanja. Štaviše, očekivali smo da će već njeni prvi kadrovi zaslužiti mesto u *kontrapreporukama, međutim, upravo su ti prvi kadrovi ono što nas je zadržalo pred ekranom.

Dickensova Velika očekivanja adaptirana su za potrebe filma i televizije toliko puta da se svako s pravom pita čemu još jedna verzija. Takođe, svi ljubitelji ovog romana imaju poseban doživljaj koji se teško može ekranizovati, a čini se da je ipak najviše onih koji su vezani za neko od prethodnih uprizorenja, te im zato ovo najnovije ne odgovara. Baš kao što su protagonisti Pipu srušeni snovi, srušena je i svaka iluzija gledalaca i čitalaca koji su ovaj bildungs roman romantizovali. Dickens ume da bude sentimentalan, ponekad čak i optimističan, ali nikad viktorijansko doba nije predstavljao boljim nego što jeste. Sav čemer i jad siromaštva i radničke klase jasno nam je dat, društvene razlike i klasni jaz nije prikrivan, surovost i izopačenost velikog grada ne dovodi se u pitanje. Zato iznenađuje recepcija ove serije danas jer – atmosferom, a i suštinski – prilično je verna Dickensovoj viziji sveta i života.

Ne znamo kakva su Velika očekivanja čitali gledaoci i čitaoci koju ovu verziju vide kao veliko odstupanje od originala, ali ako su očekivali nešto manje mračno i bolno, prevarili su se, ili ih je prevario njihov davni doživljaj iz detinjstva, odnosno mladosti.

Serija možda u najvećoj meri odstupa od predloška u stilsko-jezičkom smislu, ali i to ima svoje opravdanje. Mnogo toga što je kod Dickensa i u prethodnim ekranizacijama prećutano ili podrazumevano – ovde je nazvano svojim imenom i jasno pokazano. Zato ni neposrednost u svim ostalim segmentima ne iznenađuje.

Pored toga, serija je sjajno snimljena, fotografija je fenomenalna i sasvim odgovara (a i dodatno doprinosi) atmosferi, kasting je uglavnom dobar, a naša najveća zamerka je u tome što se još više nije odstupilo od originalnog teksta. Uvek je vreme za nova i sveža čitanja. Samo zahvaljujući preispitivanju i revalorizaciji kanon ostaje da živi, umesto da bude okamenjen u sećanju, falsifikovano ulepšanoj prošlosti i prašnjavoj, decenijama netaknutoj lektiri.

The Nurse (mini-serija, 2023)

Danska serija The Nurse je još jedna drama napravljena po istinitim događajima. Zločini iz stvarnog života su podeljeni na četiri epizode, a u središtu je medicinska sestra koju nijedan pacijent ne bi poželeo.

Kad je serija neobičnih smrtnih slučajeva pogodila bolnicu Nykøbing Falster, isprva niko ništa nije posumnjao. U jezovitoj atmosferi urgentnog centra radi žena koja bi da se pretvori u božanstvo, pa se igra životima bolesnih kako bi bar na trenutak zadovoljila glad za pažnjom. Uprkos tome što se sve dešava u bolnici, atmosfera nije sterilna, mada su neki delovi nešto sporiji. Baš je taj nedostatak brzine ono što prestravljuje, jer se gledalac vrlo brzo i sam oseća kao žrtva zarobljena u bolničkom krevetu.

Knjige

Eric A. Johnson & Karl-Heinz Reuband "What We Knew"

Američki istoričar - Eric A. Johnson i nemački sociolog Karl-Heinz Reuband svoju su knjigu o tome koliko su nemački građani pod vlašću Hitlera znali o holokaustu zamislili kao naučni poduhvat – anketirali su preko četiri hiljade ljudi, a potom, u drugom delu knjige, komentarisali rezultate. Ispostavilo se da je bar polovina nemačkih građana na ovaj ili onaj način nešto znalo o genocidu nad Jevrejima, jer su mnogi direktno učestvovali u masovnim logističkim operacijama, kao birokrate, vozači, kuvari, stražari ili kao politički aktivisti. I najviše kao – simpatizeri.

Važno je znati da je nacistička elita vladala kroz nacionalni konsensus, ne kroz teror. Jer Hitlerov režim je bio vrlo popularna diktatura u kojoj su mnogi uživali. 

U jednom od ključnih citata, autori kažu: „Suprotno onima koji danas trvde da Nemci ništa nisu znali o holokaustu, ispostavlja se da je veliki deo stanovništva bio upućen u ono što se radilo. Možda nisu znali da je sve bilo toliko brutalno, ali su znali za koncentracione logore, znali da su Jevreji u tim logorima, a otkrili su da ih ubijaju otrovnim gasom, jer se po celoj Nemačkoj govorilo kao upozorenje: „Pazi šta radiš da ne završiš u dimnjaku“.  

Ova knjiga poredi živote nemačkih Jevreja i ostalih društvenih grupa, objašnjava zašto je nacionalsocijaliozam bio tako popularn i – konačno otkriva da su sebičnost, strah i fanatizam bili mnogo jači od empatije i solidarnosti. 

Dragocen dokument o vremenima koja uvek mogu da se ponove. 

Arundhati Roy „Bog malih stvari“

„Suvremeni indijski roman koji je doživio veliki uspjeh na Zapadu. Priča je to o dvoje blizanaca, Raheli i Esthu, koji se susreću nakon dvadeset godina i nakon strašnih događaja koji su im se desili u djetinjstvu, o njihovoj majci i čovjeku kojeg je voljela... Stilom neuobičajenim za bestselere, ovo je roman o "neovlaštenom mijenjanju zakona koji su propisivali tko smije biti voljen i kako. I koliko" (Gradska knjižnica Rijeka)

Muzika

Emily Rockarts je kantautorka iz Montreala koja je tek počela da stvara. Njen izbor je indie pop, a mi se nadamo da će se za nju uskoro čuti i van rodne Kanade. Uostalom, doprla je do nas, a i to je nešto!

Nostalgija

Jeffrey (1995)

Mnogo se toga promenilo za kvir ljude, pa se LGBTIQ+ zajednice u boljim delovima sveta više i ne sećaju da je jednom bilo teško. Romantična komedija iz 1995. godine bavi se upravo tim periodom, a sa filmom Jeffrey i danas mogu da se povežu oni koji borave u zemljama u kojima građani još uvek misle da se edukacija završava sabiranjem i množenjem.

Film se bavi životom u vreme epidemije HIV-a, a ta premisa je uprkos kriznom periodu manje depresivna nego što se očekuje, posebno za gledaoce koji žive danas kada se sa tom bolešću živi. Steven Weber igra Jeffreya – gej muškarca koji se u doba bolesti na smrt plaši ljubavi i intimnosti. Ne plaši ga mogućnost da se inficira HIV-om, ali se boji da se zaljubi u nekoga ko je bolest već dobio. Na strah se brzo zaboravi, a posebno ako se sretne Steve (Michael T. Weiss).

Pored glavnih glumaca tu su i Olympia Dukakis, Victor Garber, Nathan Lane, Camryn Manheim, Kathy Najimy, Sigourney Weaver, te Christine Baranski, koji obogaćuju ovaj zaboravljeni gej klasik – svedočanstvo o jednom mračnom vremenu, o izgubljenim generacijama koje su zaslužne za ovu slobodu koju danas uživamo.

Dokumentarni film

Dutch Angle: Chas Gerretsen & Apocalypse Now (2019)

Chas Gerretsen je postao poznat u celom svetu zahvaljujući onom što je fotografisao u ratom razorenim područjima, pa ga je 1976. godine Francis Ford Coppola pozvao da učestvuje u njegovom projektu. Bio je to film Apocalypse Now.

Kratki film

Mathlete (2023)

Privatne škole su ponekad nemilosrdne, a ovo je kratka priča iz Gane.

Horor

Renfield (2023)

„Renfield je, dakle, ultra-nasilna horor-komedija s elementima krimi-trilera (odnosno parodije na isti) i farse na temu moderne psihologije / psihoterapije i novogovora koji je iz njenog terminološkog rečnika izašao dalje u svet. U tome scenaristički dvojac i reditelj spretno pronalaze određeni balans tih elemenata i od Renfielda prave kompaktan, neozbiljan, visoko stilizovan i vršaki zabavan film koji, doduše, na određenim mestima zna biti zbrzan i bučan“ (Marko Stojiljković)

Više čitajte ovde.

Video igre

Epic Games Store svake nedelje nudi novu besplatnu igru, a ovog puta je to Death Stranding. Zainteresovani će moći da ih besplatno preuzmu sve do 25. maja, kada nas očekuje neki novi naslov (možda i više).

Death Stranding je sigurno jedna od vizuelno zanimljivijih igara u poslednjih nekoliko godina, a poznavaoci tvrde da ima i najbolji photo mod u istoriji gejminga. Igra je izašla 2019, ali je i danas jednako zanimljiva, najpre zbog toga što izgleda bolje od većine novih. U pitanju je i neka vrsta katarze – putovanje kroz koje se igrač kreće sam. Zadovoljstvu doprinose i neverovatni pejzaži, a igrači tvrde da se radi o jednoj od onih igara koje se teško izbacuju iz glave.

Ljubitelji avantura, ali i oni koji vole lepe prizore, će se sigurno obradovati, a odlične ocene obećavaju nezaboravno iskustvo. Epic garantuje zabavu, pa je igra besplatna – Death Stranding inače košta oko 28 evra.

*Kontrapreporuke

Peter Pan & Wendy (2023)

Krokodil je pravi džin, super CGI, ali ni to ne pomaže. Možda je vreme da stare priče ostavimo na miru. 

The Last Thing He Told Me (mini-serija, 2023)

Rađena po istoimenoj knjizi autorke Laure Dave, ova triler serija pokušava da na nekoliko frontova bude uzbudljiva priča o iznenadnom nestanku Owena Michaelsa i naporu koji ulažu njegova kćer (Bailey) iz prvog braka i njena maćeha Hannah da ga nađu i otkriju tajnu - gde je glava porodice.

U sedam epizoda prisustvujemo krhkom odnosu između Bailey i Hanne, što se, naravno, menja onog časa kad obe shvate da su zajedno jače; ali, čitava priča od samog početka počiva na tankim temeljima logike u koje gledalac teško može da poveruje. Ispostavlja se nekako da Bailey nije Bailey već Kristin, te da je njen deda mafijaški avokat, uz otkriće da joj je majka ubijena, a otac (koji se u stvari zove Ethan) već godinama u bekstvu od mafijaša jer je to bio jedini naćin da zaštiti život svoje kćeri. 

Sve izgleda malo glupo i prilično dosadno, naročito u razvučenih sedam epizoda koje su sve mogle da stanu u jedan devedesetominutni film. Ovakve smo priče već stotinu puta gledali, te je pospanost jedina iskrena reakcija na ovu seriju koja uzalud traći vaše vreme.