Foto-priča: Drugi svetski rat u reči i slici
Bbwar 05 S

Operacija "Istrebljivač": Pripadnici IV puka Srpskog dobrovoljačkog korpusa poziraju nemačkom fotografu pored natpisa "Smrt komuni – sa fronta odbrane Srpstva" (napisanog na vratima jednog od vagona kojima su transportovani na front)

Photo: bandenkampf.blogspot.rs

Nacisti, četnici, ustaše, ljotićevci: Ujedinjeni protiv partizana

Germanizacija Donje Štajerske. Pripadnici policije bezbednosti i policije poretka otimaju decu od očajnih majki u Celju (u dvorištu današnje I osnovne škole). Deca će biti deportovana u nemačke logore, prevaspitavana, i odgajana nadalje kao Nemci.

Formiranje SS-divizije "Princ Eugen". Vojnici 1. čete 1. lovačkog puka stoje postrojeni pred svojim komandirom, poručnikom Mihaelom Rithenom, tokom obuke u šumi kod sela Grebenca (u Deliblatskoj peščari – najvećoj peščari Evrope).

Smotra 369. pešadijske divizije u Rajlovcu. General Vilko Begić, državni sekretar Ministarstva oružanih snaga NDH (uskoro i Pavelićev zamenik), odlikuje legionare "Vražje divizije" na aerodromu u Rajlovcu (kod Sarajeva) posle uspešno završene operacije "Belo" [Weiß].

SS divizija "Princ Eugen": Nasmejani artiljerci SS-divizije "Princ Eugen" u razgovoru sa dva starija muslimana, u čijem je društvu i jedan mali dečak (domaćini ne deluju previše oduševljeni Nemcima); između njih se vidi kamuflirani nemački 75 mm brdski top GebG 36 (da bi se uštedelo na težini, top je uglavnom korišćen bez štita, a za potrebe brdskog transporta, mogao je biti rastavljen na osam delova, i prenošen na mulama ili konjima).

Operacija 25. Tenkisti "Sablasne divizije" (11. oklopna divizija) poziraju u propagandne svrhe, negde u Srbiji. Sa strane njihovog tenka [Panzer IV] vidi se kružna oznaka divizije, kao i maskota – sablast (smrt), koja desnom rukom grabi a levom zamahuje mačem, vozeći se na poluguseničaru.

Oto i Štefan Bajer, Nemci iz Bačke (iz Novog Sada), poziraju za fotografiju sa majkom. Za razliku od većine jugoslovenskih Nemaca, dva brata nisu regrutovana u jednu od lokalnih SS-divizija, nego su poslati u Finsku, u 6. brdsku SS-diviziju "Sever". Oto je rat završio u sovjetskom zarobljeništvu – a Štefan je poginuo, 1944. godine (njegovi potomci danas žive u istom gradu, kao umetnici, i pravoslavni hrišćani).

294. Infanterie-Division: Pripadnici 294. pešadijske divizije i neidentifikovane SS-jedinice prelaze skelom preko Dunava iz Novog Sada u Petrovaradin, između srušenih mostova Kraljevića Tomislava (na slici) i Kraljevića Andreja (iza fotografa), koje je minirala jugoslovenska vojska ne bi li usporila neprijateljsko napredovanje. Naravno, sve se odvija pod budnim okom Mađara, novih vlastodržaca u Bačkoj (ostatak Vojvodine podelili su Hrvati, kojima je pripao Srem, i domaći Nemci, koji su preuzeli Banat). Samo nekoliko meseci kasnije, u ovom istom delu reke – ali ovog puta pod vodom – prolaziće stotine leševa Novosađana, pre svega Jevreja i Srba, streljanih i bacanih pod led od strane Mađara na obližnjoj plaži.

Operacija "Crno" [Schwarz]. Hrvatski legionari, pripadnici "Vražje divizije" (369. pešadijska divizija), užurbano prenose svog ranjenika za vreme borbi u dolini Ćehotine, u okolini Pljevalja. Uz podršku avijacije, divizija je u ovom kraju nadjačala i odbacila partizansku VI istočnobosansku, III dalmatinsku i VII banijsku brigadu.

Deutsche Volksgruppe in Kroatien: Hrvatski Nemci, pripadnici ES-bataljona "Princ Eugen", prolaze kroz jedno selo. Obučeni su u nemačke uniforme sa oznakama u stilu Oružanog SS-a – u koji će većina njih i biti uskoro prebačena (tačnije, u istoimenu diviziju, 7. SS). Vojnik u pozadini nosi stari češki mitraljez ZB vz. 26, a oficir (u prvom planu) je naoružan nemačkim automatom MP 35, često korišćenim u borbi protiv gerile. Na slici se vidi i njihovo neobično, improvizovano vozilo (koje je čak i preživelo rat).

Ministar fon Nojrat u poseti Beogradu. Ministar spoljnih poslova Rajha Konstantin fon Nojrat pozdravlja nacističkim pozdravom jugoslovensku počasnu stražu na zemunskom aerodromu, u pratnji predsednika Ministarskog saveta i ministra spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije dr Milana Stojadinovića i ministra vojske i mornarice, armijskog generala Ljubomira Marića; u pozadini se vidi avion Junkers Ju 52, na čijem boku stoji ime generala fon Hepnera, bivšeg komandanta nemačkog ratnog vazduhoplovstva. (Glavna svrha fon Nojratove posete Beogradu bila je dobijanje podrške i osiguravanje neutralnosti Jugoslavije u slučaju nasilnog pripajanja Austrije Nemačkoj; ujedinjenjem Nemačke i Austrije, koje je ostvareno devet meseci kasnije, stvorena je i zajednička granica između Nemačke i Jugoslavije; tri godine kasnije, preko ove granice su u jugoslovensku kraljevinu umarširale trupe general-pukovnika fon Vajhsa, budućeg komandanta Jugoistoka.)

Operacija "Crno". Pripadnici SS-divizije "Princ Eugen", jedan oficir i podoficir (vojni policajac), saslušavaju dvojicu zarobljenih partizana. Zarobljenici se trude da ostanu pribrani, iako su sigurno svesni da je Nemcima naređeno da ih ne tretiraju kao ratne zarobljenike, već kao obične uhapšenike, odnosno bandite.

Operacija "Potez skakačem". SS-padobranac stoji zagledan u daljinu sa automatom u ruci pored nadgrobnog spomenika na drvarskom groblju, posle neuspelog pokušaja hvatanja partizanskog vođe Josipa Broza Tita.

Operacija 25. Motociklista Telesne garde SS-a "Adolf Hitler" saslušava zarobljenog jugoslovenskog vojnika uz pomoć jednog domaćeg Nemca (u civilu) koji privremeno služi kao prevodilac, negde u Makedoniji.

Kada padne prvi sneg. Mladi borac je i te kako je voleo, u onim retkim trenucima mira, makar nakratko da zaboravi na rat i podseti se bezbrižnog detinjstva, kada se ispred kuće grudvao sa drugovima i uživao u čarima prvoga snega. Partizanski bolničari, pripadnici XXXIII hrvatske divizije, uživaju u grudvanju na Bilogori.

Kaznena ekspedicija u Skeli. Dana 14. avgusta 1941. godine, na putu Obrenovac–Šabac, kod sela Skele, pripadnici Posavske čete Kosmajskog partizanskog odreda napali su iz zasede i uništili jedan nemački policijski automobil. U kolima se nalazio natporučnik Oto Erman, komandir 3. čete 64. rezervnog policijskog bataljona (budući I bataljon 5. policijskog SS-puka), sa tri narednika. Sva četvorica su ubijena, a njihova tela su bačena u Savu. Nedugo potom, izgoreli automobil je otkrila nemačka patrola. Već sledećeg dana, iz Beograda je u Skelu upućena jedna četa policajaca (partizani su selo u međuvremenu napustili); u cilju odmazde za partizanski napad, na licu mesta je streljano 15 osumnjičenih seljana i obešeno 50 komunista (talaca iz banjičkog logora), a samo selo je spaljivanjem sravnjeno sa zemljom. Na slici, pripadnici 64. rezervnog policijskog bataljona stoje pobedonosno (i simbolično) između sveže pobijenih srpskih seljaka i svog dan ranije uništenog automobila.

Operacija "Potez skakačem". Pripadnik 500. padobranskog SS-bataljona razvija zgužvanu sovjetsku zastavu pronađenu u sobi u kojoj je bio smešten jedan partizanski komesar. Na zidu sobe se vidi poznati partizanski slogan: "Smrt fašizmu – slob[o]da narodu" (reč "sloboda" je greškom napisana bez jednog "o").

Operacija "Pun mesec". U noći između 8. i 9. juna 1944. godine, partizanska XVI vojvođanska divizija silovito je napala Lopare, Zajednice i Brezovaču, koje su žilavo branili I bataljon 2. lovačkog puka i 7. i 6. baterija artiljerijskog puka 13. brdske SS-divizije "Handžar". Borbe su trajale celu noć, od ranih večernjih do ranih jutarnjih časova – kada je izvršen odlučujući juriš, i kada su haubice, bombe i mitraljeze zamenili kundaci i bajoneti (sledeći citati preuzeti su iz knjiga "Mladost slobodi darovana" Nikole Božića i "Himlerova bosanska divizija" Džordža Leprea). Sećanje partizana Milenka Novakovića Braleta (političkog komesara): "Zbunjeni 'fesaroši' iskakali su iz zapaljenih kuća poluodeveni i ogorčeno branili svoje gole živote. Bila je to jedna od najstravičnijih noćnih borbi, prsa u prsa, koju sam doživeo u ratu. Milja Toroman, sedamnaestogodišnja bolničarka partizanske XI krajiške brigade (IV krajiške divizije), pozira sa širokim osmehom na licu, i nemačkim automatom o ramenu, fotografu Žoržu Skriginu, u jednom seocetu na Knešpolju, pod KozaromNa sve strane gorele su kuće, vozila, nastrešnice u rovovima. Centar Lopara pretvoren je u pravo razbojište. Najviše su radili kundaci i noževi. Iz jednog takvog udara i makljaže izašao sam oguljenog obraza. Neki dugajlija esesovac zakačio me je kundakom nemačke mauzerke, ali je već u sledećem trenutku i on pao proboden bajonetom borca do mene." Sećanje SS-vojnika Eduarda Rota (Nemca, veziste): "Bio sam usred borbe prsa u prsa, sa bajonetom na pušci, kada je jedan od mojih drugova prostreljen kroz grlo. Odneo sam ga u šator za prvu pomoć. Tek što sam stigao, bolničar je pogođen u ruku, koju sam previo. Potom sam otpuzao nazad do svog položaja [...]. Bio sam sam. U međuvremenu je nastala divlja pucnjava na mestu na kojem su bile sabrane naše tovarne životinje [...]. Kako smo kasnije saznali, neprijatelj je pobio većinu naših mula i konja. Partizani su bili bukvalno iznad moje glave, ali, pošto mi je bilo preostalo još samo četiri okvira municije, nisam mogao mnogo da učinim. Da sam samo jednom opalio, ne bih bio živ danas. Da budem iskren, nisam mislio da ću preživeti tu noć." Partizan Milenko Novaković takođe je zapisao: "Ozlojeđeni na sve što su čuli o nečuvenim zločinima pripadnika ove divizije u jugozapadnom Sremu i na Majevici, Sremci su prosto goreli od nestrpljenja da dohvate za guše ove zlikovce [...]" (Esesovci koji su branili Lopare većinom su zapravo bili neiskusni, tek pristigli regruti.) SS-podoficir Hajnc Štratman (Nemac, artiljerac) je nagovestio: "Neću detaljisati koliko su jezivo naši poginuli bili unakaženi od strane neprijatelja, samo ću reći da ni za dve godine provedene u borbama u Rusiji nisam iskusio nešto tako užasno." Sećanje partizana Ante Bralića (političkog komesara): "Ispod jednog kamiona spazih Švabu sa puškom uperenom prema meni. Dreknem na njega da izlazi inače ću ga ubiti. On izlazi, diže ruke plačući i na srpskom jeziku poče moliti da ga ne ubijem. Tvrdi da je Bosanac, da je mobilisan u vojsku i da bi ostao kod nas i borio se protiv okupatora. Posle dogovora sa mojim drugovima, rešili smo da ovog nemačkog vojnika, muslimana iz 13. SS-divizije, primimo u naše jedinice. Zadužili smo nekoliko članova Partije i SKOJ-a da pripaze na njega. U sledećim borbama nosio je čak nemački 'šarac' i pokazao da je dobar borac. Ipak, prevarili smo se, prvom prilikom je dezertirao i ponovo prebegao Nemcima." Milenko Novaković Brale nastavlja: "Prilikom prvog našeg povlačenja na polazne položaje, u onoj gužvi i borbi prsa u prsa, desio mi se i jedan maler. Ne znam kako i kada, u tom metežu otkinula mi se komesarska torbica sa poverljivim političkim materijalom i spiskovima boraca [...]. Osećajući veliku odgovornost i grižu savesti, pođem nazad da je tražim. Drugovi su uzalud pokušavali da me odvrate i zadrže od takve besmislene namere. Brzo sam se i sam u to uverio. Već na nekoliko stotina metara od naših položaja naleteo sam na zalegli neprijateljski streljački stroj. 'Drži ga, Mujo!'... 'Hvataj ga, Alaga!' – začuo sam i ugledao istovremeno nekoliko 'fesaroša' kako iskaču pred mene i pokušavaju da me uhvate živa. Jedva sam uspeo da im se izmigoljim, uskočivši u neku vododerinu, i ponovo [da] se vratim među svoje drugove." SS-podoficir Štratman je pomenuo još jednog druga koji je preživeo napad: "Nije želeo da razgovara o toj užasnoj noći. Imao je tada samo 18 godina i posle je više od decenije patio od noćnih mora. Plašio se da bi razgovor o tome vratio sva ta strašna sećanja." Na slici, Ilija Bogdanović Čiča, komandant I vojvođanske brigade (XVI vojvođanske divizije), sa rukama na leđima i cigaretom u ustima, prolazi pored uništenih kibelvagena 7. baterije artiljerijskog puka "Handžar" divizije, kod sela Zajednica (pored Lopara).

Operacija "Osovina". Nakon sklapanja (usmenog) sporazuma o saradnji, pripadnici Dinarske četničke divizije prolaze mirno pored motorizovane kolone nemačke 114. lovačke divizije, koja pravi kratku pauzu pokraj puta tokom nastupanja od Knina ka Zadru. Jedno od svedočanstava o saradnji između dvaju divizija, koja je nastavljena i u narednim mesecima, ostavio je (revoltirani) četnički poručnik Jovan Pupavac, komandant I brigade I bosansko-krajiškog korpusa (citat iz Pupavčevog izveštaja komandantu korpusa o razlozima njegovog napuštanja Dinarske oblasti): "Posle propasti Italije u Dalmaciju su došli Nemci. Komandant Dinarske oblasti, pop Đujić, stupio je u saradnju sa njima, najpre preko Mana Rokvića, koji je došao sa njima iz Bosanskog Petrovca. Kasnije je delegirao kod štaba 114. nemačke divizije svoga načelnika štaba, kapetana Mijovića Novaka. Ljudstvo je postalo nemačka milicija, primajući od njih redovnu hranu, municiju i dopunu oružja. Nemci su vrlo rado primili saradnju četnika..."

Oceni 5