Najbolje TV serije koje niste gledali (1)

O serijama čitam uglavnom nakon što ih pogledam, najčešće i nakon što završim tekst o njima jer ne želim da svesno ili nesvesno budem pod tuđim uticajem i utiscima. Da sam pročitala makar deo nekog osvrta na Code of a Killer, verovatno je nikad ne bih pustila, smatrajući je gubljenjem vremena. I silno bih se prevarila! Sve što su kritičari zamerali ovoj seriji, meni odgovara; sve što je gledaocima smetalo, meni se dopalo. Ima opštih mesta i opasnosti da se sklizne u kliše-zaplet, ali samo na početku, dok se ne uverimo da su se događaji zaista tako odvijali. Sve ono što krasi trilere i kriminalističke serije s pravom je izostalo, ostali su samo jeza, iščekivanje i blaga napetost uprkos sporom tempu. Ili možda baš zbog njega.

Iako se bavi jednim od najvažnijih naučnih dostignuća 20. veka, ova serija to čini bez pompe, trikova i senzacionalizma. Toliko je racionalna, umerena i valjano usmerena, da je nakon svih mogućih odgledanih trilera, misterija i whodunit saga pravo čudo videti ovako urađenu seriju.

Code of a Killer je dokumentarna drama o počecima DNK forenzike, osamdesetih godina prošlog veka. Ono što se danas, naročito u filmovima i serijama, uzima zdravo za gotovo i  čini podrazumevajući sloj priče, ovde zapravo predstavlja suštinu zapleta i pokazuje nam šta bi bilo da pronalaženje zločinca na osnovu DNK nikad nije zaživelo u kriminalistici. Naime, otkriće Aleca Jeffreysa – očitavanje jedinstvenog DNK profila svakog čoveka – najpre je (i s velikom rezervom) korišćeno u svrhe utvrđivanja očinstva i roditeljstva uopšte (u seriji je prikazan slučaj tinejdžera poreklom iz Gane koji je bio pred deportacijom sve dok DNK testom nije utvrđeno da je zaista sin svoje majke).

DNK profil kao dokaz u rešavanju ubistava prihvaćen je par godina nakon Jeffreyesovog otkrića, a pitanje je da li bi i do toga došlo da istraga o silovanju i ubistvu dveju devojaka nije završila u ćorsokaku. Posle višegodišnje bezuspešne potrage za ubicom, detektiv David Baker obratio se Jeffreysu kao poslednjoj nadi. Da ne znamo da se radi o istinitim događajima, verovatno bismo dešavanja u ovoj seriji okarakterisali kao neverovatna i naivna. Međutim, život piše najčudnije drame, to je već utvrđeno.

Iznenađenje veće od mogućnosti DNK identifikacije jeste sam Alec Jeffreys, čovek od krvi i mesa, naš savremenik, koji ne mari mnogo za to da li će svi čuti za njega, diviti mu se i kovati u zvezde. Njegov lik (koji inače sjajno igra John Simm) bi možda bio stereotipan da nema čoveka koji istinski stoji iza TV portreta. Jeffreys je bio i ostao skromni univerzitetski profesor, genetičar zaljubljen u nauku, vizionar posvećen radu. Živ je, zdrav, nagrađivan, odlikovan titulom viteza... Nije dobitnik Nobelove nagrade.

Ono što su autori ove TV drame besprekorno napravili jeste priča o monstruoznim zločinima, beskrupuloznom zločincu, smrti, patnji, frustracijama, gotovo četiri godine potrage i agonije, jedinstvenom istorijskom trenutku i naučnom otkriću – sažetim u dve epizode, odnosno dva sata tokom kojih ništa bitno nije propušteno, ni preko čega nije pretrčano, ništa nije zbrzano. Štaviše, serija je spora, precizna, detaljna, pravi slow burner u najboljem mogućem smislu.

Uz sve to, i pored takve priče, ne vidimo niti jednu scenu nasilja, silovanja, ubistva, nema u kadru ni krvi ni leševa, akcije, jurnjave, oružja – sve je u nagoveštaju, priči, izveštaju, a tako snažno deluje i privlači gledaoca. Definitivno, jedna od najboljih serija koju nikad niste gledali.