Najbolje TV serije koje niste gledali (10)

Mini serije poput „Mildred Pierce“ danas predstavljaju zlatni televizijski standard. Pre deset godina, kada je ova serija premijerno prikazana, bile su takoreći na nivou incidenta. „Mildred Pierce“ je gledaoce iznenadila i zato što suštinski ne podseća na istoimeni film iz 1945. godine, dok, prema tvrdnjama čitalaca, knjigu prati verno gotovo u svakom detalju.

Iznenadila je zbog ozbiljnosti pristupa, režije i fotografije koje ne prave kompromise s kvalitetom i, naravno, glumačke postave predvođene Kate Winslet. Ove godine ona je na HBO-u Mare of Easttown, 2011. bila je Mildred, oba puta Amerikanka i „žena iz naroda“, svojeglava, uporna i posebna. Iako izgledaju kao sušte suprotnosti, između ostalog i zato što ih Kate drugačije igra, među njima ima više sličnosti nego što na prvi pogled možemo da primetimo. Pored Winslet, serije povezuje i Guy Pearce, u oba slučaja misteriozni ljubavnik glavne junakinje i tek u jednom možda manje razočaravajuć kao lik.

Mildred Pierce je domaćica, supruga, majka i ujedno žena koja zna da može i treba mnogo više od pukog obavljanja uloga koje su joj date. Tome je niko nije naučio, budući da je njen dotadašnji način života predstavljao ideal za njeno vreme, rane tridesete godine dvadesetog veka. Iako je njena ambicija prigušena, muževljeva prevara, a potom i razvod navode je da postane samostalna i pronađe posao, odnosno prihvati ono što se nudi. Vremenom, nakon kućne pomoćnice i konobarice, postaje uspešna vlasnica restorana, samostalna i apsolutno nezavisna.

I dok mi mislimo da pratimo za to vreme neuobičajeni razvojni put jedne žene, iza brda se valja mnogo ozbiljniji problem. On je u fokusu filma, međutim, autori serije ga svesno ostavljaju po strani gotovo do samog kraja. Reč je o odnosu Mildred i njene starije ćerke Vede. Ray, ona mlađa, toliko je neprimetna u tom odnosu da kao takozvano „obično dete“ postaje i indirektna žrtva svoje porodice.

Veda je, s druge strane, ona koju odmah primećujemo i koja se izdvaja pameću, duhovitošću, ali i bezobrazlukom. Njena simpatična starmalost na početku ne predstavlja nikakav znak za uzbunu, a neizmerna ljubav u kombinaciji sa nedoslednošću i selektivnom popustljivošću majke su nam već dobro poznate vaspitne metode. Tako se odnos, koji nama iz ove perspektive deluje manje-više prihvatljivo, u stvari otkriva kao toksičan i suštinski pogrešan. Vedin put od vunderkinda do manipulativne, teške, pa i zle osobe iznenađuje jer se čini da je nemotivisan, ali motivi se kriju koliko u vaspitanju i nasleđu toliko i u frustracijama i porazima u ranoj mladosti.

Za razliku od filma, u seriji nema jakih kontrasta među likovima, svi su obični, ljudi „po sredini“, nimalo fatalni ili vođeni postulatima noira kao žanra. U TV verziji „Mildred Pierce“ nema ničeg glamuroznog, nema anđeoskog niti demonskog, likovi umeju biti i sveci i grešnici, a najveća misterija ostaju čovekova priroda i međuljudski odnosi. Na kraju, i sama spoznaja da, uprkos borbi, ništa nema smisla i da je sve uzalud može biti oslobađajuća. Sve što preostaje Mildred jeste upravo njena borba i svest o tome da je sve pokušala. Nagrada ionako nikad nije bila obećana.