Najbolje TV serije koje niste gledali (12)

Od nedovoljno zapažene do serije o kojoj svi govore, This Way Up je prešla put sličan onom kojim ide njena protagonistkinja. Aine (zvuči kao nešto između „Anja“  i „Onia“) je Irkinja u Londonu, ophrvana „katoličkom krivicom“, što je često predmet sprdnje, i depresijom, s kojom se nimalo ne šali. U prvoj epizodi je i zatičemo kako u pratnji rođene sestre napušta kliniku za rehabilitaciju, a tek u poslednjoj epizodi prve sezone saznajemo zašto je zaista bila tamo.

Iako ne dobijamo mnogo informacija o njenom pređašnjem duševnom stanju, sasvim je dovoljno to što je gledamo u sadašnjem trenutku i pratimo proces oporavka. Nije to ravna uzlazna linija (mada bi se po naslovu dalo naslutiti), a nije, srećom, ni spirala. To su i dalje sasvim obični dani žene u tridesetim godinama, bez ekstremnih uspona i padova, ali još uvek puni oscilacija. Autorka serije, scenaristkinja i glavna glumica – Aisling Bea – s pijetetom je i, čini se, izuzetno verodostojno oslikala put oporavka, priču žene koja je voljna da se bori za sebe, uprkos tome što ponekad donosi loše odluke i nije sigurna zašto nešto radi.

Aine je jedna od onih ljudi za koje nikada ne bismo rekli da su depresivni. Naizgled je potpuno funkcionalna, radi posao koji voli (predaje engleski strancima), i to odlično, topla je, brižna, duhovita, takoreći dežurni klovn i komedijaš. Humor je ne samo njen odbrambeni mehanizam i osnovni alat komunikacije, već i sredstvo preživljavanja. Međutim, ona se iza njega ne krije, dovoljno je hrabra da ogoli makar i delić duše i bude otvorena uprkos svemu.

Sestra Shona joj je glavni oslonac u životu, na prvi pogled sušta suprotnost – racionalna, ambiciozna, finansijski i više nego stabilna – odaje utisak osobe kod koje se ništa ne dešava slučajno i koja sve konce drži u rukama. Ipak, iako se čini da je jedino što je zabrinjava zapravo sestrin život, polako se otkrivaju pukotine i na njenoj fasadi. Ne moraju ni one biti tako tragične, već samo ilustrovati potencijalnu priliku za neki drugačiji, manje predvidiv i strastveniji život.

Ubrzo ćemo otkriti da je retko ko tu (ili bilo gde) stabilan, da se na svoj način nosi sa problemima i neočekivanim izazovima i da je pomoć, u ovom ili onom obliku, potrebna svima. S druge strane, svako od njih ima ustaljen obrazac prema kojem funkcioniše i koji je u određenoj meri koristan.

Na kraju, svako ima životnu priču vrednu pripovedanja, vrednu svih faza kroz koje prolazi i svakako vrednu publike. To je važno istaći zato što This Way Up spada u domen onih (meni omiljenih) „toplih ljudskih priča“ odnosno serija u kojima se „ne dešava ništa“, a dešava se zapravo sve – život s psihičkim poremećajem, kidanje i uspostavljanje veza, tugovanje, oporavak, razumevanje porodičnih odnosa, neverstvo, međuzavisnost, svađe, isprepletanost kultura i klasa...

Aisling Bea uspela je da sve svoje opsesije i opservacije pretoči u seriju koja, možda i bolje nego bilo koja trenutno, prikazuje život sam. Ne u grandioznoj lepoti i surovoj tragediji, već taman na pola puta, tamo gde se protivrečnosti susreću, bore i uče da koegzistiraju – u čoveku i njegovom običnom, prosečnom danu, tokom kojeg milion puta umre i milion i jedan put se rodi.