Najbolje TV serije koje niste gledali (15)

Originalno nazvana Zeytin Ağacı, odnosno Drvo masline, a na engleski prevedena kao Another Self, ova turska serije započinje naizgled kao tipični seks-i-grad derivat, da bi nam ubrzo postalo jasno da je posredi mnogo ozbiljnija priča. Zatičemo tri drugarice u svojim tridesetim godinama u Istanbulu kako se bore sa svakodnevnim i životnim problemima. Dok je bogato udatoj Lejli jedina briga estetska operacija grudi, Sevgi se leči od raka, a u čitavom procesu pomaže joj Ada, uspešna i nagrađivana doktorka koja samo što se nije preselila u Brisel.

Život je pak za njih imao druge planove. Kao da nije mogao da im dopusti da se upuste u nova poglavlja dok stara sasvim ne iščitaju, razumeju i zatvore. Lejla tako shvata da je bogatstvo u kojem živi nelegalno stečeno i da prioritet treba da joj bude sin i njegova dobrobit. Ada, nakon što je na operacionom stolu umalo ubila ministra, shvata da joj se trese ruka i da hirurgijom više neće moći da se bavi ukoliko ne reši taj problem. Sevgi pak jedina vidi svetlo na kraju tunela i odlučuje da potraži malo drugačiju pomoć.

Od te „malo drugačije pomoći“ se hladnoj i racionalnoj Adi diže kosa na glavi, dok joj Lejla hrli u susret. Nakon zastoja i predomišljanja, njih tri konačno završavaju na ostrvu Džunda, u potrazi za tom „malo drugačijom pomoći“. A pomoć se ogleda u specifičnoj vrsti psihoterapije nazvanoj porodične ili sistemske konstelacije. Predlažem elementarno google-upoznavanje sa ovom metodom pre nego što se serija odgleda, jer u suprotnom sve zaista može delovati kao new age fantastika. U svakom slučaju, seanse su grupne, u seriji ih vodi gospodin Zaman, a osmišljene su tako da svi sednu u krug i prorađuju sopstvenu životnu, odnosno porodičnu istoriju uz pomoć drugih. Iako niko ništa ne zna ni o kome, uz pomoć terapeuta se sklapaju kockice, otkrivaju i razumeju postupci predaka koji utiču i na naše živote.

Sevgi se u konstelacije najpre sama upustila, pa kada se ispostavilo da se rak nakon seansi povukao, i njene prijateljice su se zainteresovale – Lejla kako bi se oslobodila sopstvene muke, Ada kako bi dokazala da je ta vrsta terapije čista glupost.

Oba gledišta su opravdana, posebno kada imamo u vidu da se autori bave tako nezahvalnim i opasnim stvarima. Mnogi prevaranti i samoprozvani kraljevi i kraljice duhovnosti su tvrdili da ljude mogu da izleče od najtežih bolesti, samo ako se ovi okanu zvanične medicine. Međutim, iako Another Self pleše na tankoj žici, nikad ne sklizne u provaliju. Da, bavljenje sobom i sopstvenim problemima, poreklom i traumama čini čuda, no to ne znači da ne treba odbaciti nauku i medicinu, već biti otvoren za sklad među tim navodno oprečnim delatnostima. Serija tako ni u jednom trenutku ne zapostavlja medicinu, već otvoreno pokazuje kakve opasnosti prete ukoliko neko ne želi da se leči. Isto tako, odbijanje lečenja sopstvene duše može biti pogubno, iako to nije tako očigledno kao kada je o fizičkom zdravlju reč.

Uprkos tome što često mislimo da je čovek sam kovač svoje sreće i da dosta toga zavisi od nas, makar u našim životima ako ne šire, činjenica je da smo pod uticajem drugih taman toliko koliko i utičemo na druge. Pod uticajem smo društva, kulture, porodice, ali ih i sami činimo i doprinosimo im. U tom kolopletu pojedinac deluje kao ništavan pred ogromnim sistemom, ali sam pokušaj da razume svoje mesto u njemu i uzroke koji su do toga doveli, omogućava mu da utiče na posledice i nešto promeni. Zvuči jednostavno, a i šašavo, ali nije ništa od toga. Zato svaka čast autorima serije koji su uspeli da nam približe jedan neobičan psihoterapijski metod, a da fokus ne bude na njemu, već na ljudima od krvi i mesa koji greše, ne znaju šta hoće, čine gluposti i kaju se, trude se oko sebe i drugih, menjaju se, ali bez želje da budu savršeni i najbolji. Niko od likova ne doživljava klasični holivudski happy end (čak i kad sve tako izgleda), niko nije razmrsio to viševekovno klupko i nastavio kao da se ništa nije dogodilo, kao da ga ništa nije dotaklo. Pred njima je polje neviđenih mogućnosti, ali i uslovnosti, života kao takvog s kojim se treba nositi. Kada upoznaju jednog stalnog saputnika na tom putu – sebe – lako se s njim sprijatelje i zavole ga. Tako lakše razumeju i vole druge.

Za sve naše junake kraj je ostao donekle otvoren, nagoveštavajući mogućnost druge sezone, ali i potrebu da ništa ne ostane zaključeno i zaključano. Svi su dobili priliku da se upoznaju, suočavaju sa sobom, rastu, menjaju, stagniraju, nazaduju, ponovo pokušavaju i uspevaju. U takvom toku, kraj ne postoji, već samo novi početak i nova sezona.