Najbolje TV serije koje niste gledali (17)

Još jedna od serija godine dolazi nam iz Irske u vidu rimejka belgijske serije Clan, na anglosaksonskom govornom području poznatije kao The Out-Laws (ne mešati je sa britanskom The Outlaws). Da zabuna bude veća, Bad Sisters prvobitno je trebalo da nosi naslov Emerald, ali izabrana je, srećom, ova konkretna a nekorektna opcija.

Čini se da nam je na osnovu naslova sve jasno, no to je tek vrh ledenog brega u kojem se kriju komplikovani međuljudski odnosi, porodične tragedije, humor, briga... A iznad svega – (sestrinska) ljubav.

Grace, Eva, Ursula, Bibi i Becka – poznatije kao sestre Garvey – čine svojevrsno malo pleme koje se voli, podržava i održava uprkos svemu. Njihovu slogu donekle je uspeo da poremeti samo jedan čovek, međutim, na neobičan način je uspeo i da ih ujedini. Reč je mužu Grace Garvey, poznatijem kao The Prick. Termin prevesti po želji – drkadžija, đubre, skot... Svaki opis je blag u odnosu na ono što izaziva u nama. Isto se osećaju i njegove svastike, čak pomalo i ćerka, dok je jedina koja ga obožava i kuje u zvezde, naravno, supruga Grace. Da nije tako, tražio bi drugu žrtvu koju će maltretirati dok mu se klanja.

Svi vide da Drkadžija, odnosno John Paul Williams, nije čovek na mestu, da nema saosećanja, milosti, razumevanja za druge, da nema čak ni mrvu ljudskosti. Kao narcis i sociopata sjajno napreduje u karijeri, podmeće nogu kad treba, sveti se i iživljava, ostajući pritom staložen i sadistički šarmantan. Nikada ne povisi ton, nikoga ne udara – njegova agresija je verbalna, psihološka i emocionalna, usmerena na tuđe dostojanstvo i lični integritet, nekad čak i na sam život i bezbednost. Ne čini on zlo drugima isključivo zato što ima neku korist od toga, već i iz potpune obesti, hira, zato što mu se može.

Svako se u njegovom društvu osećao poniženo i posramljeno, svakoj od sestara Garvey upropastio je delić života, neretko bez ikakve direktne koristi za sebe osim pukog uživanja u tuđoj patnji. Shvatile su da postoji samo jedan način da nestane iz njihovih života i života njihove sestre Grace i nećake Blanaid, a to je – ubistvo. Nema ovde nikakvih spoilera – da je John Paul mrtav saznajemo na samom početku. To saznanje nam daje snagu da izdržimo dok pratimo scene koje prikazuju događaje iz prošlosti. Kad se setite da je taj grozni zlostavljač, manipulator i sadista ipak pod zemljom, nastavljate da gledate seriju bez većih duševnih patnji.

U velikoj meri olakšava i podatak da je reč o komediji, i to odlično napisanoj, duhovitoj crnoj komediji sa primesama trilera i misterije. Deluje da misterija nije ni u tome ko je ubijen, niti ko su ubice ili ubica, pa ni zašto je do ubistva došlo. Misteriju, u stvari, pokreću braća koja su od oca nasledila osiguravajuću kompaniju koja porodici Johna Paula mora da isplati novac. A budući da je jednom od njih dete na putu i da mu se nikako ne mili da baš u tom trenutku isplaćuje neku udovicu, on odlučuje da slučaj podrobnije istraži.

Braća se toliko uživljavaju u uloge detektiva da ponekad i zaboravljamo da nemaju moć i da zapravo ne vode nikakvu istragu. Oni pritom ne kriju svoj identitet – svi znaju da dolaze iz osiguravajuće kuće i da niko nije u obavezi da odgovara na njihova intruzivna pitanja, no četiri sestre Garvey zaziru od njih jer zapravo imaju šta da kriju. U želji da ne ispadnu sumnjive, pristaju na igru sa „detektivima“, a u tom nadmudrivanju će se postepeno otkriti mnoge tajne i slojevi radnje i likova koje nismo ni slutili.

Bad Sisters je istovremeno dinamična i detaljna, površna i studiozna, blesava i ozbiljna u prikazivanju razmera i posledica psihičkog zlostavljanja. Priča je takva da daje materijal i za tešku psihološku dramu i za crnu komediju. Sjajno je što je izabran drugi put i što se pokazalo da neprijatne teme mogu i ovako biti obrađene a da ne dovedu u pitanje ozbiljnost i težinu problema. U vezi s tim nema kompromisa i relativizacije. Zato Bad Sisters i jeste jedna od najboljih serija 2022. godine. Kada tome dodamo soundtrack za koji je bila zadužena PJ Harvey i uvodnu špicu, obradu pesme Who by Fire Leonarda Cohena, jasno je da se mislilo na svaki detalj i da je slagalica kompletna.