Najbolje TV serije koje niste gledali (5)

Brief Encounters

Godina je 1982, Margaret Thatcher je britanska premijerka, a niža srednja klasa u Šefildu jedva sastavlja kraj s krajem i klizi ka siromaštvu. Kako bi obezbedile ikakvu dodatnu zaradu za svoju porodicu, žene koje su dotad bile uglavnom domaćice uzimaju stvar u svoje ruke. I to vibratore, šljašteći donji veš i slična bračna pomagala. Baš tako nazivaju svoju robu, s ciljem da se približe običnim ženama, sličnim sebi, i preduprede sva moguća zgražavanja i malograđanska negodovanja. U početku će ići teško, ali svaki posao je dobar kad se pošteno radi i plaća, a naročito kad se voli.

Tako i naša glavna junakinja Stephanie (u nezahvalnim ulogama dobrica uvek sjajna Sophie Rundle)  pronalazi sebe u ulozi prodavačice sposobne da potencijalne kupce ubedi u kvalitet proizvoda. Nema tu nikakve lascivnosti, mesta za podsmeh ili revolucionarnih poteza. Baš u tome i jeste lepota serije. Vibratori i spavaćice tretiraju se isto kao i kreme ili varjače. Nakon što se puritanski duhovi smire i shvate da im Stephanie i njene koleginice zapravo prodaju sreću i lepotu nezavisnosti, posao ostaje posao, a želja za boljim životom jača od svega.

Baš kao što se emancipuju od muževa kao onih koji jedini zarađuju i o njima brinu, emancipuju se i od njihovih tela. Za sreću i sigurnost sada su u stanju same da se pobrinu, pa ljubav bez interesa (p)ostaje jedina željena opcija. U skladu s tim, Brief Encounters nudi nam i dosta šećera i šećerlema, ali uvek u realnosti onakvoj kakva jeste. Divna serija – pametna, a greje srce i uz sve to donosi fenomenalnu plejlistu hitova iz '80-ih.

National Treasure

Koliko je frustrirajuće i naporno, da graniči sa nemogućim, procesuirati seksualnog predatora koji je pritom poznat i priznat u svojoj struci - kristalno je jasno već par godina. Još teže je bilo u decenijama koje su prethodile, samim tim što mnoge optužbe nisu ni mogle biti iznete javno i na svetlost interneta. Niti je postojala ta čuvena politička volja kao rezultat pritiska dovoljno senzibilisane javnosti.

Dok kod nas još ništa ne mogu Jutki (istina, ni priznat ni poznat) i javnim ličnostima koja seksualno iskorišćavaju maloletna lica, ili vređaju tuku i zlostavljaju žene, u svetu se sa slučajem Harvey Weinstein i ženama koje su njega optužile za seksualno zlostavljanje situacija drastično promenila. Neposredno pre nego što se to dogodilo, a ipak ne tako davno (2016), u Britaniji se pojavila mini serija kojoj nikakav nastavak nije ni potreban.

U četiri brutalne i precizno tačne epizode serija National Treasure donosi studiju fiktivnog slučaja koji je pak ogledni primer i TV prethodnica za sve što je usledilo i o čemu se u javnosti raspravljalo. Serija prati obožavanog britanskog glumca na zalasku karijere kojeg nekoliko žena optužuje za zlostavljanje i prikazuje kako se takvi slučajevi zatvaraju, kako se te žene i njihovi iskazi tretiraju, kako reaguje porodica optuženog, kako reaguje on sam... I bićemo sve vreme na iglama, pitajući se jeste li ili nije, o čemu se radi, zašto se likovi ponašaju tako kako se ponašaju... Zato je National Treasure odlična serija, u svim svojim elementima, od scenarija do glume, režije fotografije... I ne, nema tu ni „l“ od lomače i lova na veštice, tek gorke istine koja nam se pakuje u fikciju i čuveni disklejmer „Svi likovi i događaji su izmišljeni; svaka sličnost sa stvarnošću je slučajna“. Nažalost, znamo da nije.

The Escape Artist

Kada vam veki BBC dragulj promakne, nije teško pronaći ga i odvojiti tek jedno popodne za uživanje u njemu. The Escape Artist je mini serija od samo tri epizode, tokom kojih je strepnja dublja saspensa, a stalni obrti se podrazumevaju. Na tragu najboljih britanskih sudskim drama, The Escape Artist donosi nam priču o advokatu odbrane koji nikad nije izgubio nijedan slučaj. A branio je silne kriminalce, otpadnike, odnosno one za koje je već jasno da su krivi. Paradoksalno, s obzirom na to da svako zaslužuje pošteno suđenje, što podrazumeva pravo na odbranu, to neretko bude ona koja se služi svim sredstvima. Za advokate odbrane nije preporučljivo da odbijaju slučajeve, kao ni da ih prividno sabotiraju. Za napredak u karijeri bitna je svaka pobeda, sujeta među kolegama može se seći nožem, pa je sasvim jasno da su sve okolnosti u vezi sa slučajem bitnije od suštine samog slučaja i pravde.

Kada advokat Will Burton postane žrtva sopstvenog klijenta, za kojeg je osnovano sumnjao da je kriv za više zločina, stvari počinju naizgled da se menjaju, a uz to i dodatno komplikuju. David Tennant u glavnoj ulozi (što je već preporuka sama za sebe) maestralno portretiše čoveka rastrzanog između profesije i porodice, sujete i morala, razuma i emocija. Kako doći do pravde i istine onda kada znate sve načine na koje se one legalno zaobilaze, glavno je pitanje koje ova serija postavlja, a rešenja koja nudi podjednako su provokativna.