Najbolje TV serije koje niste gledali (8)

Drama „Liar“ premijerno je emitovana 2017. godine, u jeku Me Too pokreta, no ni danas se ne čini ništa manje relevantnom. S obzirom na to da se sada i kod nas sve češće javno govori o slučajevima seksualnog nasilja, vredelo bi je pogledati, posebno zato što glavni muški lik, Andrew Earlham, odgovara profilu ličnosti kojima se bavimo poslednjih meseci.

Ioan Gruffudd spektakularno je odigrao narcisoidnog predatora, sa svim nijansama, svešću o sebi i o drugima, te o društvenim ulogama koje njegov lik besprekorno tumači, doimajući se kao požrtvovani otac i uz to hirurg, ucveljeni udovac, nonšalantno, gotovo protiv svoje volje šarmantan i kao takav omiljen. U njegovu pažljivo konstruisanu personu zaljubljuju se svi, stoga se i Laura Nielson, a i publika zajedno s njom, čini kao lak plen.

Lauru igra Joanne Froggatt, sjajna glumica poznata kao Ana Bates iz „Downton Abbey“, koja uspeva i u seriji „Liar“ da se uz pomoć odličnog ansambla izdigne i uspešno nosi čitavu priču na svojim leđima. Isto radi i Laura kao izuzetno jaka i otporna žena, ona koja je odmah prijavila silovanje, otišla u policiju i u bolnicu, ona koja nije ćutala i koja ja bila spremna da iznova proživljava traumu, osudu i nipodaštavanje. Ona radi ono što se od žrtve očekuje i traži, ne odustaje i bori se kako za sebe tako i za druge, pa ipak prolazi isto što i one koje ćute, povlače se u sebe ili se okreću nečemu drugom u nadi da će zaboraviti sve što su preživele. Odnos sredine prema Lauri je dokaz da je za patrijarhalno društvo žrtva uvek krivac i nikad dovoljno dobra, kako god da postupi. Zato Lauri mnogi savetuju da se okrene sebi i brine isključivo o svom psihičkom zdravlju, ostavljajući prošlost iza sebe. Međutim, to za nju nikad nije bila opcija.

Glavnu junakinju ne samo da je izneverila najbliža okolina, već i sam sistem koji bi prvenstveno trebalo da je štiti. Ona je žrtva među onima koji nisu ni svesni da su takođe žrtve, na ovaj ili onaj način. Zbog toga nekad izgleda kao da je ostala da se bori sama protiv svih, dok se s druge strane čini da ima podršku, ma koliko jalovu i nemuštu. „Liar“ stoga uspeva da ono što je uopšteno, svojstveno svakom društvu u globalu, oslika kroz priču o pojedincima od krvi i mesa, jedinstvenim ličnostima, a ne karikaturama ili skicama. Ono gde pak povremeno proklizava jeste scenario, koji nije lišen didaktičkih momenata i suvišnih objašnjavanja, ali oni ni u jednom trenutku ne preuzimaju primat. Čini se da su tu zarad edukacije i neophodnog senzibilisanja publike, premda to često može biti i kontraproduktivno.

Prevagu, međutim, odnose pozitivni aspekti – gluma, režija, fotografija, građenje priče zahvaljujući kojem ova serija postaje punokrvni triler. Tako smo sve vreme na ivici stolice, nerava, strpljenja i razumevanja za raznorazne sociopate i društvo koje im povlađuje. I to tako treba da bude. Jedan od najboljih postupaka sproveden je na samom početku. Upravo zbog tog početka vredi ostati uz seriju i proći kroz sve aspekte radnje, tačke gledišta likova, preplitanje prošlosti i sadašnjosti. U priču ulazimo postupno, pažljivo vođeni kroz učmalu atmosferu jednog malog grada. Na prvi pogled deluje da će izvesni elementi sapunice prevagnuti, no oni su sasvim sporedni. Baš kao i žrtva, ne znamo šta se i kako tačno desilo, da li je rekla da ili ne, šta je istina i ko je, zapravo, lažov.

Zauzimanje perspektive nepouzdane žrtve odlično je rešenje koje nam nedvosmisleno pokazuje kako društvo funkcioniše i kako svako od nas, ma koliko mislio da je osvešten i solidaran, lako može potpasti pod uticaj moćnijeg, onog ko kontroliše narativ, i tako biti žrtva manipulacije. Nažalost, čak ni kada su stvari kristalno jasne, okolnosti ne postaju nimalo lakše. Ono što sistem podržava i hrani, uvek će naći svoj put.

Serija je podeljena u dve sezone od po šest epizoda, ali je zamišljena kao jedna celina i najbolje ju je tako i gledati. Na samom početku se čini da se na datu temu nema mnogo šta reći u 12 epizoda, da će biti razvučeno i dosadno. Naprotiv, svaka scena ima svoj uzrok i posledicu, svaki motiv svoje objašnjenje. Druga sezona u određenoj meri menja fokus, ali samo zato što je epilog prve i više nego upitan. U stvari, pitanje je ima li epiloga uopšte, u kakvom društvu žrtva mora da nastavi da živi i može li ikad više biti spokojna. Vredi li boriti se, verovati institucijama, suočavati se ili bežati, prepustiti se ili odupreti – sva ta pitanja „Liar“ postavlja, a na mnoga od njih i hrabro odgovara.