Najbolje TV serije koje niste gledali (9)

Imamo običaj da kažemo da živimo „zlatno doba televizije“, no kako je produkcija sve glomaznija, postaje nemoguće ispratiti sve što je aktuelno, a još manje posvetiti pažnju onome što je nastalo kad je „zlatno doba“ bilo tek u povoju. Tell Me You Love Me je nepravedno zapostavljena serija, HBO-uradak koji se možda pojavio prerano, te stoga ostao neshvaćen, pogrešno protumačen ili zanemaren.

Sa ove distance čini se da bi se ovakav projekat bolje uklopio u sadašnji trenutak uz, naravno, više rasne i rodne raznolikosti, te neznatne izmene. Svakako je zanimljivo gledati ga kao produkt 2007. godine, još neokrznut nadolazećom finansijskom krizom i bilo kakvim socijalno-ekonomskim pitanjima.

Zato su likovi u Tell Me You Love Me neopterećeni, relativno dobrostojeći, fokusirani jedino na sebe, želje i nedoumice svoga srca. Pratimo četiri ljubavna para, od toga tri bračna, svaki u različitoj životnoj dobi i shodno tome specifičnim problemima. Jamie i Hugo su mladi, ishitreni, večito na pragu raskida, dobrim seksom maskiraju suštinske probleme. Carolyn i Palek su u tridesetim godinama, planiraju porodicu dok zapravo ne znaju šta žele ili žele li oboje isto, okruženi  negativnim testovima na trudnoću, time opterećeni i razočarani. Za njih seks polako postaje samo sredstvo za produženje vrste, u čemu postepeno gube sebe i intimnost koju imaju. Katie i Dave su u ranim četrdesetim, divni roditelji dvoje malih anđela, klasičan skladan par finih, dobrih i posvećenih ljudi. Oni pak već godinu dana nisu imali seksualni odnos, a rešenje nije tako lako kao što se čini. Svi oni posećuju May, terapeutkinju za probleme parova, koja sa svojih 60-70 godina ima prilično aktivan seksualni život i zdrav odnos sa svojim partnerom, koji, međutim, nije bez problema i prepreka, što postupno saznajemo.

Tell Me You Love Me je najbolja upravo u prikazivanju intimnosti i rušenju nerealnih predstava odnosa, svojstvenih mnogim filmovima i serijama. Štaviše, ovde uopšte nema eksploatatorskog odnosa prema telu i eksplicitnim scenama. Koliko god problemi pomenutih parova bili univerzalni i možda stereotipni, pristup temi ovu seriju u potpunosti izdvaja iz svega što smo do sada videli. Scenario je briljantan, tempo je spor a zarazan, dok glumci i činjenica da je sve snimano iz ruke zaista čine da se osećamo kao da gledamo nečije najličnije moguće trenutke, želje, razočaranja, frustracije, zbog čega nam nije nimalo prijatno. Ipak, gledamo i dalje.

Možda je zbog nepovoljne društvene klime i duha vremena ova serija otkazana posle samo jedne sezone. No, možda je tako i trebalo da bude. Jedna sezona, odnosno format mini serije danas postaje mera dobrog ukusa i kvaliteta, bez bojazni da se priča raspline, a autori pogube. Možda je Tell Me You Love Me puzala da bi TV naslednice slične njoj mogle hodati.