Potpuno subjektivna lista
Bjork

Photo: ellenpronk.com

Najbolji muzički spotovi: Preispitivanje toksičnih ljubavi

Razvoj muzičke industrije ne može da se razdvoji od kanala MTV koji je 1981. učinio nešto što će ući u istoriju – 1. avgusta, minut posle ponoći, izašao je prvi muzički spot. Bio je to filmić za numeru Video Killed The Radio Star benda The Buggles, a sastav se zahvaljujući toj novotariji preporodio i do danas ostao upamćen kao muzičko čudo koje je imalo samo jedan hit.

Komplikovana istorija

Iako se ovaj događaj tumači kao početak muzičkog spota, američki muzičar Tony Bennett tvrdi da je zapravo on taj koji je snimio prvi video, i to još daleke 1953. godine za pesmu Stranger in Paradise. Kasnije je u svojoj autobiografiji zapisao da je napravio ono za šta veruje da je prvi spot, a snimak je u to vreme distribuiran TV stanicama u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, i mogao je da se vidi u svim popularnim muzičkim emisijama.

Drugi muzički eksperti idu još dalje, te tvrde da su prvi spotovi zapravo muzički filmovi koji su snimani i prikazivani od devedesetih godina 19. veka, pa sve do ranih pedesetih godina 20. veka, a novinari iz magazina Rolling Stone veruju da je rodonačelnik spota grupa Queen, te promo video za pesmu Bohemian Rhapsody, koji je skrenuo pažnju diskografskim kućama, i učinio da video postane važan deo promotivnih kampanja za novu muziku.

Svaki od ovih koraka pripremao je ljubitelje muzike za takozvanu post-MTV eru, u kojoj su pevači postali i performeri, glumci, jednom rečju - zabavljači. Iz pesama se danas rađaju kratki filmovi, pa je audio iskustvo postalo nerazdvojivo od onoga što se gleda.

Triler

Mlađe generacije teško da mogu da zamisle muziku bez spotova, a prvi video koji mi padne na pamet kada pomislim na detinjstvo i rana muzička iskustva jeste spot za pesmu Thriller Michaela Jacksona. Bilo je to pre nego što sam uopšte skupio dovoljno hrabrosti za horor filmove, a zanimljivo je da na početku spota može da se pročita da autor nema nameru da osnaži verovanja u natprirodno i okultno. Video se pojavio sada već daleke 1983. godine, a i danas se jednim od uspešnijih.

Pažnja se sa crvene jakne Michaela Jacksona brzo premeštala na zombije koji plešu kao da nisu mrtvi, pa je još tada postalo jasno kolika snaga leži na tački na kojoj se muzičko iskustvo sreće sa vizuelnim. Jackson sam ovaj spot nikada nije nazivao spotom, već je o njemu uvek govorio kao o kratkom filmu, a ja sam ga prvi put video početkom devedesetih, kad je uspeo da se provuče kroz svakojake kontrolne punktove, koji su nas navodno čuvali od čudovišta. Na spotove i filmove se u to vreme ipak nije gledalo kao na primarnu opasnost, budući da su pravi monstrumi vrebali iz TV dnevnika.

Top 10

The Knife - Pass This On (2003)

Pass This On je jedna od omiljenih pesama skoro dvadeset godina kasnije otkad se pojavila, a treća je na albumu Deep Cuts sada već počivšeg benda The Knife. Od stare slave je ostala Karin Dreijer, ali o njoj i projektu Fever Ray drugom prilikom.

Teško je danas opisati oduševljenje koje je ovaj video izazvao daleke 2003. godine: kad sjajna drag performerka počne da se uvija, a uz stihove koji u slobodnom prevodu zvuče „Zaljubljena sam u tvog brata“, otvara se ceo novi univerzum, sloboda koja je i danas retkost u ovim krajevima. Režirao ga je Johan Renck, a u zelenoj haljini je nastupio/la Rickard Engfors.

Queen - I Want to Break Free (1984)

Nema na ovoj listi hronološkog reda, jer su takvi spiskovi korisni jedino istoričarima. Posle spota za Pass This On nekako logično dolazi sjajan video za I Want to Break Free grupe Queen. Zabranjivan i utišavan (baš kao i spot za Body Language), živi i danas, a Freddie Mercury koji gospodari usisivačem je jedna od najlepših stvari od svih koje su se pojavile na televiziji.

Sisters of Mercy – This Corrosion (1985)

Muzika je možda najbolji način da se najavi apokalipsa. Bend Sisters of Mercy je to uradio još 1985. godine s pesmom This Corrosion, a tako što se poigrao motivima iz tada popularnog filma Mad Max. Ruševina i odeća od kože (naravno veštačke) su za mnoge i danas glavni simboli za one koji su preživeli kraj sveta.

Björk – I Miss You (1995)

Na svakoj mojoj muzičkoj privatnoj listi je uvek i Björk, ovde najpre sa spotom za pesmu I Miss You iz 1995. godine. Režirao ga je John Kricfalusi, najpoznatiji po serijalu Ren & Stimpy. Napravljen je kao kratki crtani film sa pevačicom u glavnoj ulozi. U to vreme je u medijima moglo da se pročita da su roditelji prestravljeni, budući da su se dva najuvrnutija uma u šoubiznisu spojila kako bi napravila ono što opisuju kao najduhovitiji muzički video svih vremena. Spot je i danas nadrealan, pa je sigurno da je na dečje umove koji su rasli devedesetih godina prošlog veka uticao još snažnije, a najpre zbog toga što u to vreme nije bilo mimova, i drugih sadržaja koji bi mozgove pripremili za ono što je usledilo.

Björk – Pagan Poetry (2001)

I to nije sve, budući da se 2001. godine pojavila i jedna od mojih omiljenih pesama – Pagan Poetry, a sa njom i spot koji je režirao Nick Knight. Video je opisivan kao slika žene koja se sprema za brak i za postelju, a sastavljen je od nedvosmislenih, ali zamućenih seks-snimaka iz privatne arhive pevačice Björk, pa oštro oko može da vidi i felacio i ejakulaciju koji se kriju između bisera i igala koje ulaze pod kožu.

U drugom delu spota može da se baci pogled i na haljinu koju je dizajnirao veliki Alexander McQueen – komad odeće koji pokriva samo donji deo tela, dok je gornji deo otkriven i izbušen, a u vreme koje još uvek nije bilo spremno za gole grudi.

Muse - Supermassive Black Hole (2006)

O crnim rupama sve najbolje, posebno kad ih se dočepa Muse. Ljudi bez lica su najavili ono što je došlo kasnije – maskirane demonstrante, misteriozne umetnike, muzičare s maskama. Veruje se da je identitet danas važniji nego ikada pre, budući da smo svi sami i ostrva za sebe. Lica su nam ipak često zamućena, što društvenim mrežama, što filterima, skoro kao u spotu za Supermassive Black Hole.

Radiohead – Street Spirit (1995)

Spot za Street Spirit je jedan od onih što ne izbijaju iz glave. Kad se pojavio bio je prava mala revolucija – iako danas izgleda kao gomila drugih videa, slow motion 1995. godine nije bio tako česta pojava. Crno-beli spot je izgledao kao stvar za umetnike, za izgubljene koji bi da se smire bar na nekoliko minuta.

Frankie Goes To Hollywood – Relax (1983)

Jedan od najvećih hitova osamdesetih godina prošlog veka spada u prvih pet okidača za moje sopstveno oslobođenje. Spot za Relax je u to vreme bio skandalozan, a nije pomoglo ni to što su članovi benda poricali da je pesma zapravo o gej seksu. Nije najjasnije zašto su uopšte pokušavali, budući da je spot nedvosmislena eksplozija kvir života.

Fischerspooner – TopBrazil (2018)

Fischerspooner je svoj Relax napravio 35 godina kasnije. Skandal je danas svakodnevna pojava, ali se zbog kvir sadržaja često najglasnije negoduje.

Da slika može da prozbori onih obećanih hiljadu reči, spot za TopBrazil bi vrištao. Izvođač istovremeno hvali i kritikuje susrete koji traju tek noć ili dve. "What am I looking for?/ Why do I need more?/ What do I really want want want want want?", pita se pevač, baš kao i gomila drugih običnih muškaraca.

Jessie Ware - Selfish Love (2017)

Spot za Selfish Love je jedan od omiljenih, ne samo zbog toga što izgleda kao malo remek-delo, već i zato što preispituje toksične ljubavi i sve ono što uz njih ide. Sniman je na Majorki, a režirao ga je Tom Beard. U pitanju je prvi deo celine, a drugi je video za pesmu Midnight.

Florence + The Machine – What Kind Of Man (2015)

Iako su spotovi za pesme s albuma Dance Fever iz 2022. godine apsolutno savršeni, video za What Kind Of Man se nekako zadržao na vrhu Florence liste. Počinje običnim razgovorom, ali se situacija brzo preokreće. Uvek smo na korak od katastrofe, pa makar i one simbolične – nije saobraćajna nesreća ono što lomi kosti junacima kratkog filma, već pogrešni izbori i ljudi koji uopšte nisu ono što su mislili da jesu.

*Tekst prenosimo s portala Glavne

Oceni 5