Staze kojima stiže uvek su iste
Krpo 27 S

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Najednom je banula glad

Najednom je banula glad s velikim očima

- al' kako je samo prošla kroz straže i žice guste? -

pa je naredila sofre u snovima našim i noćima,

a ostavila dane oglodane i puste.

 

U logoru je zinula glad

i sad, mesto nas, svaku hranu proguta.

Zaboravila je za sobom samo kost i jad

da smrt za njom ne luta.

Kad je stigla, sve kapije širom morale su da se otvore,

za tren oka sav je logor pomela,

i sad, sem peska dole i neba gore,

ničeg drugog i nije do praznih naših tela.

 

Kroz logor je prošla glad

i sve je zdele probušila,

Vrela se supa otad

u njima nije pušila.

 

Mesecima već gajim ja, iza barake, dva klasa žita,

dva klasa pod mrežom razapetih žica.

A noćas je i njih pojela Nesita.

Ko da ih drugi pozoblje kad ovde nema ptica!

 

U logor je upala glad

da nam prozirnim svrdlom tela provrti.

Korak nam je postao kraći sad.

ali nas brže nosi smrti.

Glad je logorom minula i ništa ostavila nije:

ni mrva u džepu od nje ne može da se skrije.

Jer u gladi su velike oči koje sve i svakoga vide,

jer u gladi je kosa crna i lice belo,

jer u gladi su uši koje se provide.

Glad ima grdna usta i zapaljeno telo.

 

Staze kojima stiže uvek su iste:

ona za ratom, za vojskama i logorima ide.

A ruke su joj prazne.

I Čiste.

Oceni 5