Herojska borba protiv okupatora i domaćih izdajnika

UOČI PROBOJA SUTJESKE: Prva proleterska brigada 10. juna 1943. izvršila je proboj nemačkog obruča na Balinovcu (Sutjeska). Na slici: Danilo Lekić Španac, komandant brigade drži govor borcima uoči proboja.
O proboju je ostavio svedočenje njegov učesnik, književnik Antonije Isaković: "Dole je mlada šuma, a ispred nas livada. Ali niska, gusta magla, kao mleko gusta magla, gotovo se ništa ne vidi... Iz te šume, nazirem, proviruju, izlaze partizani. Izlazi Prva proleterska. Odjednom, magla je stala, naglo se digla, čistina. A na suprotnoj strani livade, negde na oko osamdeset-sto metara od nas, žut redut, rov. To je Balinovac. Tu su Nemci. Ušančeni. Dobro pamtim, Danilo Lekić je odmah komandovao: ‘Prva proleterska – juriš!’ I verovatno, ja mislim da je to jedini put kad je cela Prva proleterska jurišala. Preko te čistine. Svi smo bili u istom streljačkom stroju. Prvi put, svi... Sve komande četa i svi štabovi bataljona, i štab brigade i Španac (Danilo Lekić) i Plavi (politički komesar Mijalko Todorović) su bili u jurišu, i svi kuriri, i svi kuvari, i svi bolničari... Sve je izašlo tu, koliko nas je bilo. Samo ideš... Fanatično napred. U magnovenju sam video ranjenog druga kako puca u sebe. Neće da ostane kao ranjenik. Izletili smo iz te šume i samo trčali, nezadrživo trčali... I naš stalni povik, više krik, svih nas: ‘Juriš proleteri! Juriš!...’ Samo juriš... Znamo da nemamo kud osim – napred. Mora da smo izgledali strašni, iz te šume, zarasli i neobrijani, izgladneli, iscepani i izmučeni... Samo trčiš i sve bolje vidiš taj žuti rov; Nemce koji tu leže, njihove šarce... Nemci pucaju, ali mi nadiremo; jedan Nemac, vidim, podiže se da pobegne. Sećam se te slike: nemački oficir iz pištolja puca u njega, puca u svoje vojnike. Ne da im da beže. Uzalud, razbili smo Nemce, da ne znam ni kako. Činilo se da ćemo zubima da ih pokoljemo."

KOZACI U VERMAHTU: Podsećamo ko su bili "ruski kozaci koje su pobili crveni satanisti" za kojima žale srBski neofašisti i kakve zločine su počinili nad srpskim narodom ti "pravoslavni vitezovi Nove Evrope" (kako im tepaju srBski ljubitelji nacističkog okupatora). Na slici: General Helmut fon Panvic, komandant 1. kozačke divizije Vermahta (u sredini) i grupa četnika Motajičke četničke brigade JVuO (1944). Prva kozačka divizija formirana je 1943. od dobrovoljaca iz redova kozačkog stanovništva sa područja Dona i Kubanja. Bili su to izdajnici svoje zemlje koji su za novac bili spremni da služe okupatoru - i da u njima potpuno nepoznatoj Jugoslaviji ubijaju svoju slovensku i pravoslavnu braću. Fotografija je nastala nakon što su Fon Panvicovi kozački divljaci počinili zločine nad srpskim stanovništvom u Sremu. Četničkim bednicima je očigledno imponovalo što poziraju pokraj komandanta tih divljaka i jednog okupatorskog generala. Prva kozačka divizija prebačena je početkom oktobra 1943. u Jugoslaviju. Prošla je kroz Beograd i potom upućena u Srem u borbu protiv partizana. Za kratko vreme ubila je velik broj srpskih civila u sremskim selima. Brojne zločine Kozaci su počinili i nad hrvatskim i srpskim stanovništvom u Slavoniji, Moslavini, Baniji, Pokuplju. U našem narodu ovi zlikovci ostali su upamćeni pod nazivom "Čerkezi" iako nisu imali nikakve veze sa etničkim Čerkezima.

+++

ČETNIČKI POKOLJ U RAJKOVCU: Četnici Nikole Kalabića 23. maja 1943, u Rajkovcu kod Topole, zaklali su Darinku Radović (43) i njene kćerke Radmilu (18) i Stanku (14). Ubijene su jer su skrivale partizanskog ranjenika. Radmila je gledala kako joj četnici kolju kćerke. Radmila nije odala ranjenog partizana. Proglašena je za narodnog heroja 1953. Njih tri nikome nisu zlo učinile. Ubijene su jer su pomogle da preživi borac za slobodu. Danas osnovna škola u Belosavcima nosi ime po njima - "Sestre Radović".

ČIČA DRAŽA I NJEGOVI VERNI KOLJAČI: Pre 73 godine, 22. maja 1944. godine, četnici pod komandom Bojana Ristanovića (na slici levo od Draže Mihailovića, drži torbu u rukama) počinili su monstruozan zločin u selu Preljina kod Čačka. Posle svirepog mučenja od strane četnika pod komandom Ristanovića u četničkom zatvoru u Rakovi, u noći 22-23. maja 1944, na raskrsnici puteva Preljina - Baluga, zaklane su: Lenka Krupež iz Rakove, Marija Komadinić-Đurović iz Sokolića, Zora Gojković-Jovanović iz Prislonice i Franciska Novak, izbeglica iz Slovenije. Sve četiri su imale samo 22 godine. Njihova gola i unakažena tela ostavljena su na raskrsnici. Prema priznanju Ljubomira Lužanina, zapovednika četničkog bataljona u Ljubiću, Zora Gojković-Jovanović je pre klanja silovana. Zločin su izvršili Rajko Ilić predratni žandar iz Sokolića (poginuo u borbi protiv partizana 1944), Previslav Milovanović seoski đilkoš iz Trbušana (izvršio samoubistvo nakon rata kao odmetnik), Milan Jovanović zvani Ludak seoski đilkoš iz Preljine (nepoznata sudbina), a za počinjeni zločin posle rata na sudu je kao saučesnik odgovarao pomenuti Lužanin. Glavni naredbodavac za ovaj i mnoge slične zločine u okolini Čačka bio je Bojan Ristanović - predsednik prekog suda i glavni islednik u zatvoru II ravnogorskog korpusa JVuO u selu Rakova. Kroz taj zatvor prošao je velik broj rodoljuba koji su mučeni i zaklani po Ristanovićevom naređenju. Ristanović je do 1943. bio agent kvislinške Specijalne policije u Beogradu. Još jedan dokaz kakve je sve zlikovce okupio Draža Mihailović. Ristanović je lično tukao i mučio zatvorenike. Ova zlikovac i kukavica je januara 1945. izvršio samoubistvo kako ne bi pao u ruke Odeljenja za zaštitu naroda i odgovarao za mnogobrojne zločine.
Među likovima na slici je i poznati zlikovac i psihopata Milutin Janković (drugi desno od DM, ima dugu kosu), ali on je posebna priča.

ČETNICI, SARADNICI NACISTIČKOG OKUPATORA: Nedavno se na nekoliko fašističkih (ljotićevskih) stranica na Fejsbuku pojavila ova fotografija sa ovim tekstom u kome su tačne samo prve dve rečenice: "Grupa "Berger" tokom nastupanja blisko je sarađivala sa jedinicama četničke Dinarske divizije. Prilikom prodora motorizovanom kolonom od Bosanskog Grahova prema Livnu, iskoristila je nekoliko stotina četnika kao desantnu pešadiju na oklopnim vozilima. O ovome je vojvoda Momčilo Đujić posao u svom izveštaju. Prilikom upada u Livno je, po vojvodi Đujiću, „nastao strahoviti krkljanac... u kojem su Nemci imali 7 mrtvih i 50 ranjenih, jedan od naših bio je ranjen. Naši su upali u štab prve vazd. baze Titove i zaklali 7 avijatičara, a zarobili su 170 crvenih i sve poklali... Partizani su ostavili 2400 na terenu ranjenih i mrtvih prebrojanih i 1100 živih zarobljeno.” Oni koji su pisali ovaj tekst namerno kriju kada se taj događaj odigrao, kao što kriju da ova fotografija nema veze sa tim događajem. Pri tom se prave da ne znaju da je izveštaj vojvode Đujića najobičnija budalaština. Najvažnije od svega je to da autori ovog smešnog teksta namerno kriju da je reč o nemačkoj Operaciji "Ziethen" (decembar 1943) koja je bila usmerena protiv snaga 8. dalmatinskog korpusa NOVJ. U toj operaciji Nemci su pored 600 četnika angažovali su i oko 1.000 ustaša Crne legije. Dakle, četnici su u ovoj operaciji učestvovali zajedno sa najgorim ustaškim koljačima pod komadnom Rafaela Bobana. Jasno je zašto neoljotićevci koji su pisali ovaj tekst to kriju. Ova fotografija nema nikakve veze sa Livnom i Grahovom, niti je nastala početkom decembra 1943. Problem je u tome što su autori ovog teksta - fotografiju i Đujićev citat pronašli na Wikipediji, u članku posvećenom Operaciji "Zeithen". Naivno su pomislili da je fotka nekakva ilustracija za tu operaciju, iako je ova fotografija nastala u leto 1944. - u okolini Rijeke. Bunker u gornjem levom uglu nalazio se do pre nekoliko godina u Permanima kod Rijeke, na raskršću koje vodi od sela Breza prema selu Klani, nekoliko km od slovenačke granice. Bunker je srušen pre nekoliko godina prilikom proširenja druma. O tome sve lepo piše ovde. 

Postoje dve pretpostavke kojim četnicima je pripadao četnik na slici. Jedna pretpostavka kaže da je to bio četnik slovenačke Plave garde, a druga da je reč o četniku koji je pripadao četničkoj grupaciji iz okoline Otočca koja je morala da beži iz Like kod Nemaca u okolinu Rijeke. Imali su ulogu nemačkih pomoćnika u terorisanju partizanskih sela u Istri i okolini Rijeke. Basnoslovne podatke o partizanskim gubicima koje navodi Đujić najbolje demantuju nemački izvori. Neoljotićevci koji su pisali citirani tekst znaju za nemački izveštaj (jer su ga mogli pročitati u članku na Wikipediji iz koga su pozajmili Đujićev citat i fotku), ali to namerno ne žele da saopšte. Šta kaže nemački izveštaj: "Neprijatelj: 349 izbrojanih mrtvih, 14 zarobljenih, 45 prebeglih." Nije bilo nikakvih prebega, to je izmišljeno, a broj poginulih partizana je nešto uvećan (to se vidi iz broja zaplenjenog partizanskog oružja), ali ni iz bliza nije onakav kakvim ga Đujić želi prikazati u izveštaju Draži Mihailoviću. Neoljotićevci namerno prećutkuju da je Đujić izveštaj poslao baš Draži Mihailoviću jer oni pokušavaju da izgrade mit kako Đujić nije bio pod Dražinom komandom. Istina je da Đujić nikako nije bio jedini četnički komandant koji je slao izveštaje Draži o vojnoj saradnji sa Nemcima. Draža je na to prećutno odobravao nastavak saradnje sa nacistima.

PROSLAVA 1. MAJA U MORAČI: Manastir Morača, 1. maj 1944. Proslava Praznika rada. U manastru tad nije bilo monaha. Igumana Ilariona su 1943. ubili antikomunisti jer je podržavao partizane. Po jednoj verziji bili su to Nemci, po drugoj četnici. Ubijen je u manastiru Piva gde se sklonio bežeći iz Morače od četnika.

STEVO RAUŠ, DIMITRIJE BELOŠEVAC I MILENKO BELOŠEVAC: Aranđelovac, 21. septembar 1944: Dimitrije Beloševac veteran Prvog svetskog rata iz šumadijskog sela Vrbica (u sredini) doveo je svoga sina Milenka da se dobrovoljno priključi 1. krajiškoj brigadi koja je prethodnog dana potukla četnike, nedićevce i Nemce u Aranđelovcu i oslobodila grad. Bio je to najveći poraz koji su partizani do tada naneli Kalabićevom Korpusu gorske garde. Kalabićevci su morali da beže prema Rušnju i Beogradu gde su ih Nemci početkom oktobra ukrcali u vozove i otpremili za Kraljevo. Potom su se četnici i Nemci zajedno probijali prema Bosni. Milenko Beloševac je preživeo rat. Učestvovao je u borbama za oslobođenje Beograda, zatim u borbama na Sremskom frontu gde je 1. krajiška brigada držala sektor oko Iloka i Šarengrada do kraja marta 1945. kada je prebačena u Bosnu i učestvovala u oslobođenju Bijeljine i Brčkog. Potom je brigada učestvovala u borbama za oslobođenje Slavonije, Zagorja i Slovenije, sve do austrijske granice gde je 15. maja 1945. pobola jugoslovensku zastavu. Levo na slici je tadašnji komandant 1. krajiške brigade, Stevo Rauš, kasnije general-pukovnik i nosilac Ordena narodnog heroja. Stevo Rauš je bio jedan od legendarnih krajiških komandanata sa Kozare. Rođen je 1916. u Brezičanima kod Prijedora. Umro je 1998. u Beogradu.

PARTIZANSKI KOMANDANT I DEČAK KOJI JE POBEGAO IZ JASENOVCA: Miloš Šiljegović, komandant 10. krajiške divizije i Nikola Zvijerac, najmlađi borac divizije - koji je kao 12-godišnji dečak 1942. pobegao iz logora Jasenovac. Obojica su Kozarčani. Obojici su u Jasenovcu stradali mnogi rođaci. Znamo da je u Jasenovcu ubijena majka Miloša Šiljegovića.

NACISTIČKI ZLOČIN U PANČEVU: Pre više od 76 godina, 21. i 22. aprila 1941. u Pančevu je ubijeno 36 meštana od strane lokalnih nacista (Folksdojčeri) i nemačkog Vermahta (puk Gros Dojčland). Zločin se dogodio kao odmazda za navodni napad na nemačku vojsku u Pančevu. Prethodnog dana, 20. aprila, nemački vojnici su slavili Hitlerov rođendan. Dvojica pijanih vojnika su se potukla i jedan je smrtno ranjen. Potom su nemački vojnici zajedno sa lokalnim nacistima inscenirali napad na nemačku patrolu kako bi našli opravdanje za smrt jednog vojnika. Napad je insceniran kod Starog pravoslavnog groblja gde su 21. i 22. aprila Nemci streljali 18 i obesili isto toliko Pančevaca. Najpre je 21. aprila uhapšeno oko 100 Pančevaca i odvedeno na preki sud. Vojni sudija Rudolf Hofman je osudio njih 36 na smrt. Lokalni Folksdojčeri su mu sugerisali koga treba osuditi na smrt. Bila je to njihova osveta za devet ubijenih nacista iz Pančeva koje su ubili vojnici Vojske Kraljevine Jugoslavije neposredno uoči ulaska nemačke vojske u grad. Reč je o lokalnim nacistima koji su bili naoružani kao peta kolona i koji su pokušali da zarobe neke vojnike jugoslovenske vojske, ali su naišli na otpor. Rudolf Hofman je 1973. izveden na sud u Zapadnoj Nemačkoj, ali je oslobođen svih optužbi. kao i mnogi drugi nacisti koji su posle rata ostali na svojim funkcijama u Zapadnoj Nemačkoj. Zločin u Pančevu je snimljen filmskom kamerom i taj film je postao dostupan tek pre 20 godina kada je kamerman Gotfrid Kasel, nagrižene savesti uoči smrti, odlučio da obznani nemačkoj javnosti da u svojoj privatnoj arhivi poseduje taj film. Link za taj film možete pogledati u komentarima. Takođe je sačuvan veći broj fotografija zločina koje je načinio Gerhard Gronefeld, jedan od zvaničnih fotografa Nacističke partije. Jedan od egzekutora bio je lokalni nacista Herman Brum, koji je dobrovoljno izvršio vešanje. Na filmu se vidi da to radi sa uživanjem. On se 1942. dobrovoljno prijavio u 7. SS diviziju "Princ Eugen". Poginuo je 1943. u Bosni od partizanskog metka. Taj zlikovac je još jednom vešao u Pančevu, ovog puta 1942, kada je boravio u gradu na odsustvu. Obesio je 25 talaca u centru grada. Javio se dobrovoljno.

+++

PARTIZANI RAZBIJAJU CRNU LEGIJU U ZVORNIKU: Priča o tome kako su 1. proleterska brigada i deo 2. vojvođanske brigade 5. jula 1943. razbili ustašku Crnu legiju u Zvorniku i kako su ustaše iz Zvornika pobegle preko Drine u Mali Zvornik, pod zaštitu nedićevaca iz Srpske državne straže i belogardejaca iz Ruskog zaštitnog korpusa. Bio je to jedan od najvećih poraza Crne legije u dotadašnjem toku rata i bila je to prilika da se naplate neki prethodni računi. Na slici: deo jedne čete 3. (kragujevačkog) bataljona 1. proleterske brigade u leto 1943. Izgleda kao neki kolektivni osmeh nakon pobede. Nakon proboja obruča na Sutjesci partizani su za manje od 20 dana uspeli da privremeno oslobode većinu gradova u istočnoj Bosni koje su držali ustaško-domobranski garnizoni. Glavna snaga Ustaške vojnice u istočnoj Bosni bio je 1. stajaći djelatni zdrug poznat kao "Crna legija", koji je na tom području tokom 1942. i 1943. godine poklao više hiljada srpskih civila. Glavni cilj koji su Vrhovni štab i štab 1. proleterske divizije nametnuli partizanima prilikom prodora u istočnu Bosnu bio je da savladaju što više garnizona NDH, neutrališu što više neprijateljskih vojnika i da se što bolje naoružaju jer im je na Sutjesci propao najveći deo teškog naoružanja, a municija je bila na izmaku. Takođe je trebalo opskrbiti vojne komore i sanitet i nabaviti bolju obuću i odeću borcima. Sve to se nalazilo u gradovima pod ustaškom kontrolom (na koje četnici uopšte nisu napadali iako su znali šta je Crna legija činila nad srpskim civilima). Tokom borbi za Srebrenicu, Drinjaču i Vlasenicu Crna legija je izgubila znatan broj pripadnika i bila je prinuđena da se povuče prema Zvorniku. Tu su sami sebi načinili klopku. Kada su borci 1. proleterske i 2. vojvođanske brigade zauzeli tvrđavu Kale i brda iznad grada, ustaše su iz Zvornika bili prinuđeni da se povuku u Srbiju. Svi znamo za onu čuvenu sliku na kojoj krvnici Francetić i Boban, zapovednici Crne legije, poziraju na mostu na Drini. Ta slika je nastala 1942. u Zvorniku. Na istom tom mostu, nakon godinu dana, pripadnicima Crne legije došao je Crni petak.

Napad na Zvornik je usledio u večernjim satima 4. jula. Grad je bio slobodan u 11 sati pre podne 5. jula. Glavna stvar bilo je zauzeti tvrđavu Kale. To su učinili bombaši Kraljevačkog i Beogradskog bataljona 1. proleterske. Potom je usledio juriš i grčevita borba na tvrđavi nakon čega su ustaše Crne legije u paničnom begu pobegle u varoš. Borba je nastavljena u gradu. Sada su glavni posao obavili strelci Beogradskog i Kragujevačkog bataljona. "Beogradski i Kragujevački bataljon Prve proleterske upali su u grad sa jugozapadne strane i zauzimali uporište po uporište. Dobri strelci Beogradskog i Kragujevačkog bataljona nisu dozvolili neprijatelju oka da otvori i primorali su ga na odstupanje. Iz prvih uporišta, tvrdih kuća, ustaše su organizovano odstupale i zauzimale položaje u novim uporištima. Međutim, oko 11,00 časova otpor je skršen i među njima je zavladala panika. Ustaše su počele da beže preko mosta na Drini, ka nedićevcima u Srbiji. Puškomitraljesci Beogradskog, Kragujevačkog i Prvog crnogorskog bataljona sustigli su ustaše koji su bežali preko mosta na Drini i po njima otvorili vatru. Jedni su padali mrtvi po mostu, drugi u vodu, a treći su skakali u vodu i nalazili smrt u talasima Drine. Zvornik je, prvi put, bio oslobođen." Ustaški izvor navodi: "Gubitaka na našoj strani za vrieme uličnih borbi i prilikom povlačenja na mostu preko rieke Drine, bilo je što oružnika, ustaša, građana i legionara oko 200 mrtvih i oko 350 ranjenih." (Izveštaj Velike župe Usora i Soli za jul 1943.) Drugi ustaški izvor (Izveštaj ustaškog stožera iz Tuzle od 22. jula 1943.) navodi još veće ustaške gubitke: "Pri prielazu preko Drine bilo je mnogo žrtava, tako da je izgubljeno od 400-500 ljudi."