Susida, a jesu li slatke?
Abar 18 S

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Napad virusa na lubenicu

Jedan mali dućan u mom kvartu prodaje izvrsne lubenice. Jutros sam kupila pola jedne ogromne, nakon što su mi ruke već bile pune kesa iz drugog dućana. Pošto živim na prvom katu, lift ne koristim, ali ovaj put sam bila tako natrpana da sam pozvala lift i taman zatvaram vrata kad čujem glas:

- Čekaaaajteeeee!

Pričekam, i u lift uleti bakica. Bez maske i ona i ja, a lift onaj malecni, veličine špajze. Okej, pomislim, povuć ću se što dalje, k vragu, neće mi ništa bit do prvog kata. A i ne znamo se, nemamo dakle o čemu pričat. Bakica ugleda lubenicu, nadnese se nad nju i kaže:

- Ajme lipe lubenice!

Ja se promeškoljim, u memoriji imam kako se reagira kad ti neko pohvali dite, ali s lubenicama nemam iskustva. Ako rečem "Hvala", zvučat će prilično blesavo. Zato samo suzdržano kimnem glavom.

- A di ste je kupili? - unosi mi se bakica u lice i u srce lubenice.

- Ovaj, tu, u dućanu isprid zgrade - odgovaram nadajući se da je to - to što se tiče razmjene informacija. Vožnja do prvog kata traje već 45 minuta, možda nikad ni nećemo stić, vozat ću se s bakicom u špajzi gori-doli do kraja života.

- Aaaaaaa, a u kojemu dućanu? U Tomija?

O gospe moja. Ako je zaražena, izdisala je sve svoje viruse i bakterije u mene. Držim onu lubeničetinu u oznojenim rukama i uzmičem ali više nemam kud, stjerana sam u kut.

- Ne, nego u ovom malom dućanu od voća i povrća - strpljivo objašnjavam i mrzim je. Jednostavno ne mogu bit neugodna prema bakicama, ubijte me. Čak i kad ih mrzim. Čak i po cijenu života, izgleda.

Ona se na trenutak zamisli, a onda otvori usta i usklikne:

- Aaaaaaaaaa, znan, znan, oni mali dućan od voća i povrća?

Dok ona aaaaače ja VIDIM male virusiće kako iz njenih razjapljenih usta oduševljeno mašući ručicama plivaju prema meni i mom dišnom sustavu. Zaustavljam disanje, pomičem glavu, podižem nos i usta prema stropu kao da ću tako izbjeć katastrofu, kao da je zrak u liftu podijeljen na kvadrate pa ako dovoljno brzo maknem glavu možda izbjegnem frontalni napad njene kolonije virusa. Nema mi spasa, zaražene smo već i ja i lubenica. Gledam ono crveno srce moje lipe lubenice, više mi ne izgleda crveno, nego upaljeno.

Lift se konačno zaustavlja, hrlim prema izlazu iz pakla ali ona je jedna ljubazna bakica pa se ispriječi da mi ljubazno otvori vrata. Tako u tom trenutku skoro padnem na nju, zajedno s lubenicom. Ona se veselo nasmije kao da me upravo nije zarazila i zapečatila mi kukavnu sudbinu, ja bižim i ne osvrćem se dok za mnom trči njen glas:

- Susidaaaa, a jesu li slatke, aaaa?

Oceni 5