Nasilje i politika: Slučaj Ivana Begića

Nekada se zbog skandala ginulo, posebno u ovim krajevima – onaj, češće ona, koji/a bi osramotio familiju osuđivan/a je na smrt (dobro je poznato „ubistvo maljem preko pogače“ na koje su osuđivane žene osumnjičene za neverstvo). Danas je pogubljenje simboličko, pa je prava smrt ustupila mesto društvenoj. Što bi rekao Oskar Vajld „Zasigurno, to je napredak. Međutim, to je i dalje loše, pogrešno i obespokojavajuće“.

Vajld je osim po književnosti, bio poznat i po „skandalima“. Jedan ga je koštao ugleda, položaja, na kraju i života. Otac njegovog ljubavnika Alfreda Daglasa Bouzija optužio ga je za „protivprirodno ponašanje“. Uspeo je da na sudu dokaže da Vajld neguje „bludne” odnose ne samo sa njegovim znatno mlađim sinom, već i sa drugim mladićima. Kao dokaz je priložio ljubavno pismo koje je pisac napisao Bouziju, a za tumačenje redaka korišćeni su motivi iz Vajldovih književnih dela, naročito iz romana Slika Dorjana Greja, koji je okarakterisan kao nemoralan, morbidan, sa puno „homoseksualnih aluzija”.

Nakon što je odslužio dvogodišnju zatvorsku kaznu, Vajld je odbačen od društva. Napustio je Englesku, i otišao u Pariz gde je proveo tri godine u siromaštvu, po zapuštenim krčmama, usamljen. Kada je umro 30. novembra 1900. godine, u pogrebnoj povorci su se našli jedino njegovi  ubogi poznanici iz pariskih kafana.

Ovo je možda najpoznatiji „seks-skandal“ s gej muškarcima u fokusu, te najbolji primer kako neko može da propadne zbog života koji se ne uklapa u moralni kodeks većine – „Mnogi ljudi nakon izlaska na slobodu ponesu zatvor sa sobom i kriju ga u srcu kao kakvu tajnu sramotu, a nakon nekog vremena, nalik onim otrovnim životinjama zavuku se u neku rupčagu i umru“. (Oskar Vajld, De Profundis)

Društvo u proteklih sto i kusur godina izgleda ništa nije naučilo. Položaj LGBTIQ+ osoba se istina donekle popravio, ali ih od potpunog uništenja i dalje deli jedino dobra volja heteroseksualne većine. Svet u kojem je seksualni čin „skandal“, licemeran je, a ta dvoličnost je jedan od osnovnih temelja na kojima počiva tradicionalno, patrijarhalno društvo.

I dalje se na odnos između dva muškarca gleda s gađenjem, pa je i najmanji nagoveštaj bliskosti dovoljan da izazove bes. Ljubav se zbog toga krije, te joj se dodeljuje postelja između četiri zida. Ukoliko se otkrije da neki muškarac praktikuje seksualne odnose s drugim muškarcem, te se tome još priloži video zapis, njegova je sudbina najčešće zapečaćena.

U svetu koji seksualizuje skoro sve, jer „seks prodaje“, strah od vođenja ljubavi je neka vrsta paradoksa. Ipak, ta bojazan postoji, ali isključivo u situacijama kada u seksualnom činu uživaju žene, te pripadnici LGBTIQ+ zajednice. Beli, heteroseksualni muškarac tu ima potpunu slobodu, koja ide toliko daleko da mu se i seksualno uznemiravanje prašta.

Da se razumemo, seks jeste privatna stvar i tiče se jedino onih koji u tom činu učestvuju. Nevolja je u tome što se, kada su gej osobe u pitanju, sve tumači kao orgijanje na otvorenom – i najmanja nežnost kod većinskog stanovništva izaziva strah od penetracije. Taj strah je toliko snažan, da privatne snimke pretvara u ubojito oružje.

Najnoviji primer iz regiona je slučaj Ivana Begića, odbornika PDP u Skupštini Banjaluke. Njegov privatni snimak je nakon meseci ucena i pretnji 11. decembra 2021. godine dospeo u javnost, te se raširio društvenim mrežama.

„U politiku sam ušao čista srca i iskrenih namera, ali prljava igra političkih protivnika više ne bira sredstva“, napisao je Begić tom prilikom, „Moj privatni video snimak su poslali mojim prijateljima, a najviše boli činjenica da su snimak poslali mojim roditeljima kojima je ozbiljno narušeno zdravstveno stanje. Oštro demantujem da video ima veze sa mojim saradnicima ili s bilo kim iz javnog života. Iako smatram da svako ima pravo na privatni život, svestan sam odgovornosti koju imam kao javna ličnost, zbog toga se povlačim iz politike, predajem mandat odbornika i napuštam PDP“.

Odgovornost ne podrazumeva apstinenciju, a ukoliko osoba nije organizovala projekciju filma s prizorima iz sopstvenog seksualnog života, nema govora o skandalu. Tako bi bar trebalo da bude, ali ne živimo utopiji.

Umesto da ustane protiv homofobije, te pokaže da privatni snimci ne bi smeli da se koriste kao oružje u političkim okršajima, društvo je izabralo drugi put – slučaj je ujedinio istomišljenike i političke protivnike mladog Begića, pa su ga se jedni brzo odrekli, jer homoseksualci ne donose nove glasove, a drugi su pokušali da u slučaj uvuku i ostale članove Begićeve stranke, valjda da bi jednim udarcem ubili nekoliko muva.

Nesreća ponekad donese i malo svetla, a u ovom slučaju je to poruka koju je Begić dobio od majke – „Čuvaj se , sine. Mama je uvek uz tebe“. Čitav svet u nekoliko reči, što može da posluži kao uteha dok društvo ne shvati da je objavljivanje tuđih snimaka okrutno nasilje koje bi trebalo najstrože kazniti.

Autovanje i dalje predstavlja rizik, posebno kada su u pitanju javne ličnosti. Seks u koji su uključene LGBTIQ+ osobe ne prodaje, već ubija – bilo stvarno, ili simbolički. Strah od nasilja je stalno prisutan, jer dovoljna je jedan reč pa da propadne ceo život. O privatnim snimcima da i ne govorimo.

Identitet nije „samo faza“, a seks nije skandal. U vođenju ljubavi nema ničeg sramnog, čak ni kada je na snimku. Krajnje je vreme da se nasilnicima stane na put i da se život uzme u svoje ruke. U neprijateljskom svetu istina je najmoćnije oružje.

*Tekst objavljen u magazinu Optimist