Nasilje, pretnje, strah

Dramatični su i zabrinjavajući rezultati istraživanja položaja LGBT građana na radu i pri zapošljavanju koje su, u okviru projekta “Dostojanstvo na radu”, realizovali i prvih dana oktobra predstavili uspešnim stranim kompanijama koje posluju u Srbiji Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, Gej lezbejski info centar i XY Spektar,

Ove ocene temelje se na istraživanju koje pokazuje da 38 odsto ispitanika i ispitanica smatra da su bili diskriminisani na radnom mestu u prethodnih pet godina, 46 procenata doživelo je verbalno nasilje, 19 odsto je dobilo pretnje otkazom. Pretnje fizičkim nasiljem dobilo je 18 procenata ispitanih, devet odsto  doživelo je fizičko nasilje, dok je 15 procenata ispitanica i ispitanika doživelo seksualno uznemiravanje zbog stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije.

IDEAS, GLIC i XY Spektar apeluju na Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja da razmotre ove podatke i preduzmu mere u cilju efikasnog suzbijanja diskriminacije LGBT osoba na radu i pri zapošljavanju.

Kvantitativno istraživanje sprovedeno je na uzorku od 156 ispitanica i ispitanika dok je kvalitativno zasnovano na 40 dubinskih intervjua. Učesnice i učesnici u istraživanju su starosti od 18 do 54 godine, od čega 65 odsto muškog i 35 procenata ženskog pola. Među njima je 58 odsto gej muškaraca, 12 odsto je lezbejki, 20 procenata biseksualnih osoba, šest odsto trans osoba i četiri procenta ispitanih pripadaju drugim grupacijama.

Gotovo svi učesnici u istraživanju (92,6 odsto) smatraju da Srbija nema dobre mehanizme za zaštitu od diskriminacije na radnom mestu, a 77 procenata ispitanika krije svoju seksualnu orijentaciju na poslu.

“Ovaj poslednji podatak nam ukazuje da LGBT građani rade u kulturi straha od mogućih negativnih posledica ukoliko radna sredina postane svesna njihovog identiteta. Svi neautovani ispitanici, u većoj ili manjoj meri, adaptiraju svoje ponašanje za posao kako ono ne bi bilo protumačeno kao drugačije od heteroseksualnog. Ovo može da podrazumeva sve, od oblačenja, preko izbegavanja razgovara o detaljima iz privatnog života, do laganja u cilju zaštite. Na primer, jedan od ispitanika je bio savetovan od strane svog nadređenog da laže o svom identitetu, kada to bude potrebno, kako bi zaštito sebe od negativnih stavova i mogućih postupaka kolega. Druga istraživanja u svetu ukazuju da ovakvi uslovu rada negativno utiču na mentalno zdravlje, produktivnost, izostajanje sa posla, formiranje odnosa sa kolegama, napredovanje i visinu zarade, između ostalog. Takođe je interesantna korelacija između uspešnosti biznisa i postojanja mera za prihvatanje i integraciju različitosti. Biznisi koji zaista gaje kulturu različitost imaju veće prihode, veću stabilnost radne snage, produktivnije zaposlene i funkcionalnije timove, manju stopu izostanka sa posla, manja troškova usled obeštećenja za povredu radnih i drugih prava i tako dalje. Kada pogledamo sto najbogatijih kompanija na svetu, skoro sve imaju politike diverziteta i zabrane diskriminacije”, zaključak je istraživanja koji za XXZ prenosi Mladen Antonijević iz Centra IDEAS.     

Dubinski intervjui pokazali su, ističe Antonijević, da su faktori koji najviše utiču na LGBT radnike i radnice pre svega vrsta posla/industrija i pozicije koje imaju. Ukoliko je LGBT osoba zaposlena u sektoru koji je karakterisan velikom potražnjom za radnom snagom sa specifičnim stručnim znanjima, kao što je, na primer, industrija informacionih tehnologija,  zapaža se da su uslovi rada bolji, pogotovu u prihvatanju različitosti i zabrani diskriminacije.

“Tip radnog mesta igra važnu ulogu u iskustvo LGBT zaposlenog na radu. Što je radno mesto važnije, te je teže naći zamenu,  zaposleni su manje izloženi rizicima. Na žalost, ovaj podatak je posebno poražavajući, pošto je jako mali deo radne snage zaista teško zamenljiv. Uočili smo i to  da korporativna kultura i vrsta vlasništva utiču na položaj LGBT zaposlenih. Ukoliko je privredni subjekt u sastavu korporacije koja ima jasne unutrašnje standarde o zabrani diskriminacije i inkluziji, uočava se bolji položaj LGBT radnika. Na kraju, samo postojanje i kvalitet mehanizama zaštite igraju značajnu ulogu. Kompanije koje nemaju mehanizme zaštite su nepovoljnije za LGBT građane, a tako je i kod kompanija čiji mehanizmi zaštite postoje samo na papiru, a nisu dovoljno razvijeni u praksi, ili su postavljeni tako da ne garantuju sigurnost i nezavisnost žalbenog procesa”, ističe Mladen Antonijević.

LGBT građani nemaju poverenja u institucije, ali ni u nevladine organizacije, pokazalo je istraživanje; alternativni model koji bi pomogao kako prevenciju, i bolje ostvarivanje radnih prava koji su izabrale organizacije realizatori istraživanja  fokusira se na postupke koje  kompanije mogu da preduzmu kako bi sprečili diskriminaciju. Mnoge kompanije u Srbiji, zaključak je IDEAS, preduzele su mere u oblasti korporativnih odgovornosti, ali rezultati još nisu  zadovoljavajući.

Rezultati istraživanja predstavljeni su predstavnicima 36 velikih kompanija koje zapošljavaju oko 40 hiljada ljudi, među njima Microsoft, IKEA, IBM, NIS i drugi. Započeti su razgovori o preduzimanju konkretnih mera koje bi pružile podršku te pomogle integraciju LGBT građana u tržište rada.