Ne mislim ni na šta, kakva divota!
Živeći izvan civilizacije, u pastoralnom okruženju livada i pašnjaka, potoka i šuma, Kaeiro opeva ono što vidi svojim pogledom „plavim kao nebo“, bez posredništva misli, ideja i imaginacije ili bez potrebe da išta tumači ili vrednuje. „Nema nikakve filozofije, ima čula“, ponavljaće ovaj pesnik čija je poezija, kao svojevrsno umeće gledanja, prirodna i spontana, „kao rađanje vetra“. Težeći apsolutnoj objektivnosti i smatrajući da su u pesništvu najvažniji čulni utisci, a da mišljenje može biti samo sinonim osećanja, ovaj pesnik kod koga ne nalazimo nijednu stilsku figuru izuzev tautologije, zadovoljava se imenovanjem i nabrajanjem „stvarnih“ stvari, poričući im bilo kakav trascendentalni smisao ili skriveno značenje (Jasmina Nešković)
Ne mislim ni na šta
I ta središna stvar, koja zapravo nije ništa,
Prija mi kao noćni vazduh,
Tako svež, za razliku od letnje vreline dana.
Ne mislim ni na šta, kakva divota!
Ne misliti ni na šta
Znači imati dušu vlastitu i celu.
Ne misliti ni na šta
Znači živeti prisno
Plimu i oseku života...
Ne mislim ni na šta.
To je kao da sam se nezgodno naslonio.
Bol u leđima ili na boku,
Gorak ukus u duši:
Uostalom, to je zato što ne mislim ni na šta,
Ali baš ni na šta.
Ni na šta...
*Prevela s portugalskog Jasmina Nešković
Oceni
5
Prethodno ste ocenili ovu vest.
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
