Ne može lezbejka da bude premijerka

Kriza heteronormativne muškosti, koja je obično ugrožena od onog „drugog“ koji dolazi odnekud sa zapada, rodila je rasnog srpskog homofoba. Jasno je da on homoseksualnost ne vidi samo kao „devijaciju“ koja bi mogla da dovede u pitanje opstanak srpskih obilića, te da čitavu naciju satera pod onu jednu šljivu, već i kao političku provokaciju, skovanu u belom svetu u okviru tamo nekih ljudskih prava.

Ako je političko delovanje unapred rodno određeno, a u njegovom centru je muška figura, ne iznenađuju reakcije pojedinih muških političara na mogućnost da Ana Brnabić postane premijerka Srbije, a naročito ne onih koji su svoj imidž izgradili na homofobičnim izjavama. Da bi se istakao, homofobičnom muškarcu na položaju, koji funkcioniše strogo u okviru maskulinosti iz nehata, potreban je koncept koji on smatra suprotnim od sopstvenog, a to je ili slaba, obično heteroseksualna žena, ili nemuževni homoseksualac, često isključen iz zajednice. Upravo zbog ovakve potrebe heteroseksualni političar teško podnosi promene u konceptu koje dovode do pomeranja u odnosima moći.

Nacionalna država sa muškom figurom u centru postala je norma tokom celog XX veka, nacionalna Jagodina sa muškim Palmom u centru detaljno sledi taj primer. Iako ne odiše militantnom maskulinošću, pa samim tim izgleda manje opasno, jasno je da cenjeni političar bitno doprinosi kolektivnom homofobičnom umu bar u poslednjih deset godina. Tako je postao i omiljenim sagovornikom onih kojima njegove izjave služe da artikulišu ono što i sami misle, samo sa bezbedne udaljenosti, te mu je tako data dodatna moć da kreira javni prostor u skladu sa sopstvenim odsustvom pristojnosti.

U doba kada diskriminacija na tržištu rada i dalje traje za one koji su drugačiji, a samim tim doživljeni i kao slabiji, Dragan Marković Palma odlučio je da taj model, koji vlada životima običnih smrtnika, prenese na viši nivo: „Rek'o sam predsedniku Vučiću da predsednik vlade, odnosno kandidat za predsednika vlade, mora da bude domaćin, da zna šta je porodica, da ima decu i da taj neko, on ili ona, ne znam da l' je on ili ona... Šta se smejete?“

Iako je Aleksandar Vučić rekao da ovaj stav, a tako je ova izjava okarakterisana, neće uticati na izbor predsednika vlade, jasno je da je Palma na ovaj način diskriminisao ne samo Anu Brnabić ili pripadnike LGBTIQ populacije, već i svako ljudsko biće koje nije domaćin ili iz bilo kojih razloga ne može ili ne želi da za sobom ostavi potomstvo čiji bi glasovi odjekivali domaćinstvom koje ga i čini domaćinom.

Zgodno je da se ovom prilikom podsetimo i nekih ranijih izjava uvaženog političara:

- "Imamo pravo da iskažemo svoj stav kao stranka. Za nas je to parada srama, a ne parada ponosa. Nemamo ništa protiv tih ljudi lično, ali se nikad nećemo složiti sa održavanjem gej parade u Srbiji" (2010)

- "Predlažem da se gej parada u Srbiji održi 10. oktobra 2025. godine i to u tri ujutro kad većina ljudi spava. To za nas nije normalno ponašanje" (2010)

- Obavešten sam da su pozvali i patrijarha da prisustvuje i mogu samo da kažem da je to čist bezobrazluk. Ne mogu da nađem odgovarajuću reč da to prokomentarišem" (2010)

- "Stav Jedinstvene Srbije i moj lični stav je - mi smo protiv svakog skupa gde homoseksualci demonstriraju ulicama Beograda i žele da prikažu nešto što je bolest da je normalno" (2011)

- “Ako sam ja stvarno doprineo tome da se ne održi 'parada srama' u Beogradu ponosan sam i na kaznu i na sve ono što je sud doneo kao presudu” (2011)

- "Ako sam ja vaga, da li će to proći ili neće, evo, odmah vam kažem, neće. Ako postoji neka druga većina da izglasa, nemam ništa protiv. Ja se borim protiv 'bele kuge' i to sam praktično pokazao na primeru Jagodine. Niko njih ne dira i neka rade u četiri zida šta god žele.” (2013)

- "Mi smo patrijarhalan narod i ja ne mogu da objasnim deci šta znači kada se dva muškarca na ulici grle i ljube" (2013)

- “Mi nemamo ništa protiv tih ljudi, ali ne mogu oni da pričaju o njihovom programu na našim mitinzima, niti da šalju svoje poruke koje naša koalicija ne prihvata. Neka oni rade šta god hoće u četiri zida, ali mi se borimo protiv bele kuge, a dva muškarca ne mogu da izrode dete. Pitajte vi o tome Branka Ružića (predsednik IO SPS), on komunicira s njima i angažuje ih za savetnike za Evropu. Ako treba u Evropu da nas vodi gej populacija, onda ostajem da čuvam ovce, ionako ih imam 80” (2014)

- „Kakva bre populacija? To su grupice ljudi koje od svojih i tuđih zdravstvenih problema prave biznis. Kako da podržim nešto što je protivprirodno…“ (2016)

- „Moj stav o gejevima nije promijenjen, platio sam kaznu, platiću je opet. To mi se ne sviđa, ali naučio sam da prihvatim stvari koje ne volim, ako je to u interesu države“ (2016)

Možda izgleda čudno da jedan mutirani oblik govora mržnje traje toliko dugo, ali „maskulini ideal balkanskog ratnika kao 'hranioca' i glave porodice stavljen je pod znak pitanja već ulaskom žena u politički i ekonomski život”. A kada se tome priključe i pripadnici manjine, specifična kriza homofobičnog uma je neizbežna.