O seksualnom radu i filmu „Moneyboys“ (2021)
Moneyboys 02 S

Photo: MUBI

Ne radim za seks, radim za keš

„Ako je tip voljan da mi plati, prodaću mu guzicu“, kaže Scott Favor (Keanu Reeves) u filmu My Own Private Idaho (1991), „Radim to povremeno za keš, ali nikada besplatno. Kad počneš da se daješ za džabe, krenu da ti rastu krila i postaneš peder (na engleskom fairy, a vila ima krila)“.

Takav odnos prema seksualnom radu nije nastao u tom trenutku – muški su oduvek prodavali svoja tela, mnogi tako da nikome ne padne na pamet da ih drugi muškarci zaista privlače. S politizacijom identiteta je taj strah postao jači, jer je retko ko od njih želeo da ga svet vidi kao homoseksualca.

Kada se govori o seksualnom radu, često se uopšte ne misli na muškarce. Uprkos tome što su otkad je sveta i veka svoje usluge nudili u zamenu za novac, muški seksualni radnici su ostali u senci, između ostalog i zbog toga što nisu želeli da budu gejevi. A ta istorija je raskošna:

Rimski imperatori Cezar i Neron su imali svoje omiljene ljubavnike koji su zauzvrat dobijali poklone, a ni ostali iz viših slojeva nisu zaostajali – drugi muškarci su im često izlazili u susret i učili ih seksualnim veštinama, retko kad besplatno.

U Firenci u XV veku nije bilo neobično da mladi muškarci stupaju u seksualne odnose s bogatim mentorima, u zamenu za unapred ugovorene poklone.

Glumci koje su u Japanu XVII veka zvali 'abuki wakashu' su se pored pozorišta bavili i seksualnim radom, a unajmljivali su ih i ženski i muški klijenti.

Na početku XIX veka grupe mladića su širom Sjedinjenih Američkih Država nudile seksualne usluge u zamenu za novac – zvali su ih 'fairies'. Neki su radili u posebnim bordelima, dok su drugi bili ’egzotična’ ponuda u regularnim javnim kućama.

Oscar Wilde je o odnosima sa seksualnim radnicima pisao kao o 'gozbi s panterima', budući da je seks s njima bio 'samo telo, nikako duša'.

Tokom Velike depresije 1932. godine neki muškarci u Sjedinjenim Američkim Državama su se okrenuli seksualnom radu – kao 'straight-acting' seksualni radnici, preuzimajući posao od onih koje su zvali ’fairies’. Situacija se kasnije promenila – kako su gej muškarci postajali vidljiviji zbog oslobodilačkog pokreta, heteroseksualni i oni poznati kao 'straight-acting' su počeli da se povlače iz posla, budući da nisu želeli da ih poistovećuju s njima.

Taj stav nije nestao do danas, što se na primer dobro vidi u dokumentarnom filmu Brüder der Nacht – Brothers of the Night iz 2016. godine. Reditelj Patric Chiha prati grupu mladića iz Bugarske, koji su u Beč došli u potrazi za boljim životom. U nedostatku ’običnih’ poslova, junaci priče zarađuju tako što se bave seksualnim radom. Klijenti su im mahom stariji gej muškarci, a o ovom poslu govore kao o bilo kom drugom. Spoj fikcije i realnosti celu priču romantizuje, a u duhu Fassbinderovog filma Querelle. Oko tih scena se formira zajednica onih koji svojim telima raspolažu slobodno, bilo zbog toga što drugih poslova nema, ili zato što tako više zarađuju.

Sudbine onih koji se bave seksualnim radom odavno privlače pažnju umetnika. Temom su se bavili mnogi, pa je u tom kontekstu zanimljiva i pesma Rent koju su Pet Shop Boys otpevali daleke 1987. godine. Iako stih „Volim te zato što mi plaćaš kiriju“ izgleda kao sam centar pesme, možda je važniji onaj koji kaže „Pogledaj moje nade, pogledaj moje snove“, jer to je na kraju valuta koja se stvarno potroši.

Rent govori o odnosu koji ima svoju cenu, a u kvir krugovima se još od osamdesetih verovalo da je zapravo o mladom seksualnom radniku. Pevač Neil Tennant je u intervjuu za Mojo magazin iz 2013. godine to demantovao, te rekao kako je zapravo pevao iz ženske perspektive, što menja prirodu izdržavanog. Tom prilikom je dodao da je pesma duhovita, budući da govori o ljubavnici koju izdržava neki moćni političar (?), i istakao da je naslov bio provokativan, pravi punk momenat.

U eseju Queen Theory: Notes on the Pet Shop Boys iz 2002. godine se nudi još jedan ugao iz kojeg pesma može da se sluša, budući da Ian Balfour tu tvrdi da je prva neobjavljena verzija pesme napisana kao aluzija na situacije koje je Elton John imao s mladim seksualnim radnicima, a da su je članovi benda nakon toga prepravili kako bi izbegli tužbu. Neil i Chris su u intervjuu za knjigu Pet Shop Boys, Literally potvrdili da su neki stihovi izmenjeni kako se pesma ne bi dovodila u vezu s njihovim kolegom, te dodali da to nisu učinili iz straha od tužbe, već zbog toga što pesma uopšte nije ni bila o popularnom pevaču. U nekim kasnijim intervjuima su pričali i o tome da su se namerno igrali s naslovom, kako bi bili što provokativniji i dodali da je istina da su želeli da je javnost dovede u vezu s terminom ’rent boy’.

Filmadžije su se pitanjima seksualnog rada bavili otvorenije (setimo se Misterious Skin iz 2004), a to čine i danas. Jedan od novijih je Moneyboys iz 2021. godine, u kojem reditelj C.B. Yi otvara vrata k svetu koji dosta liči na nešto što je smislio veliki Kar-Wai Wong.

Kao što naslov ukazuje, film se bavi sudbinom grupe mladića koja za život zarađuje na samim marginama društva. I seksualni rad i homoseksualnost su u Kini kažnjivi zakonom, a upravo je to ono što mlade junake dovodi u opasnost – bez pravne vidljivosti njihova tela postaju igračke za bogatije i moćnije.

Stigma je nastala u okviru tradicije, a zakoni su je dodatno ojačali. Onaj koji izabere takav put je sam kriv, i to ne samo zato što je ’ukaljao’ svoj obraz, već i zbog toga što je osramotio porodicu. U svetu koji homoseksualnost smatra hirom, izborom ili bolešću, seks s osobama istog pola je nešto što pojedinca/ku briše s liste rođaka i zaslužnih građana. Ako se toj jednačini pridoda bavljenje seksualnim radom, junak je zauvek izgubljen.

Iako ne otkriva ništa novo, Moneyboys se s lakoćom gleda do kraja. Najbolji je kad se fokusira na porodične probleme, bilo da se radi o nasleđenoj ili izabranoj porodici. U samom središtu zamršenih odnosa je Xiaolai (JC Lin), te Fei (Kai Ko) koji kako film odmiče postaje ono što slobodno možemo da nazovemo ’toplinom doma’. „Ti si moja porodica“, kaže mu Xiaolai pred sam kraj (doduše dodaje da voli nekog drugog, zbog čega Fei odlazi), a to je rečenica koju mnoge kvir osobe nisu čule dovoljno puta u životu.

Seksualni rad ovde nije život na periferiji. Nema tu ruševina i prljavih igala – mladi junaci se bore s drugim problemima. Pored toga, ovo je jedan od retkih filmova koji se bavi homoseksualnošću u Kini (radnja se dešava u južnoj Kini, iako je film sniman na Tajvanu), što je neprocenjivi doprinos vidljivosti. Istina je da se nekima ne dopada što se drugačiji identitet ovde dovodi u vezu sa seksualnim radom, ali niko ne može da izbriše sve one gej mladiće koji su uspevali da prežive baš tako, onda kad niko drugi nije bio spreman da im ponudi podršku, hranu i krov nad glavom.

Istorija bavljenja seksualnim radom jeste istorija nasilja i eksploatacije, ali se mnogi seksualni radnici/e danas zalažu za to da je vreme da se prekine s moralnom panikom. Jedna od njih je i Nicole Emma, koja u svom TEDx govoru podseća da seks nije samo telesna stvar – ističe da odnos u proseku traje 5,4 minuta, a da većina klijenta plaća za sat vremena. Tako je, kaže Emma, zato što je seksualni rad više od jebanja, to je između ostalog i način da se oni koje niko nije dotakao godinama podsete kolika je snaga ljudskog dodira.

Oceni 5