Merlinka festival: Dokumentarni film „Manscaping “ (2022)
Kosa1

Photo: Twitter

Neću da budem kao Samson

Kosa je najčešće prva stvar koja nam privuče pažnju, a vlasima može da se manipuliše na različite načine. Tokom pandemije koronavirusa mnogi su patili za frizerima i bricama, a pojedini su, savladani izolacijom, na kraju sami škljocali makazama, zujali mešinicama za šišanje, u želji da savladaju divlje pramenove i tako bar donekle povrate kontrolu nad životom.

Odlazak kod frizera se u mirnodopskim uslovima obično uzima zdravo za gotovo, ali ne uvek – za LGBTIQ+ osobe je to iskustvo još u najranijem detinjstvu često traumatično. Time se u svom dokumentarnom filmu Manscaping (2022) odlično pozabavio reditelj Broderick Fox. Podsetio nas je da iskustvo podšišivanja, feniranja, farbanja i drugih frizerskih radnji može da utiče negativno, posebno na gej i trans muškarce.

Frizerski saoni za muškarce obično potenciraju muževnost, posebno u malim sredinama. Nije retko da su muškarci tamo muškarci, a žene žene, što znači da su svo ostali identiteti nevidljivi. LGBTIQ+ osobe još u najranijem detinjstvu shvataju da se po nečemu razlikuju, ali im uglavnom nije jasno po čemu (zbog toga je vidljivost važna). Zato su često i najobičnije stvari traumatične, čak i kad nema otvorene netrpeljivosti – i nevidljivost može da nanese veliku štetu.

U filmu Manscaping trojica muškaraca iz tri različite zemlje prave revolucije na polju brige o kosi. Svaki od njih ima sopstvene traume na tom polju, te pokušava da popravi stvari za druge mlade muškarce koji u običnim salonima ne mogu da se opuste.

Devan živi u Pittsburghu, a jedan je od onih koji su se uvek strašno bojali berbernica. Kao dečak se šišao kod kuće, a sve je toliko dobro uvežbao, da i danas samostalno brine o svojoj frizuri. Ipak nije frizer, već umetnik, a njegove sike se uglavnom bave problemima kvir muškaraca, ali i onih koji su se kod frizera prvi put upoznali s rasizmom. Hipermuževnost i homofobija bujaju među odsečenom kosom, a umetnost je odličan način da se tome stane na put.

Drugi junak je Jessie, trans muškarac iz Vancuvera. Vlasnik je berbernice Big Bro’s, koja je namenjena trans muškarcima, ali i svima koji poštuju sve svoje sugrađane. I sam se često osećao loše u drugim salonima, budući da neki frizeri s negodovanjem reagovali na to da želi kratku kosu. Često je bio prisiljen da plati više za „žensku“ frizuru, pa je zbog toga otvorio salon s „rodno neutralnim cenama“. Kosa je kosa, klijent je gospodar svog života i identiteta.

Richard je treći – goli brica iz Sydneya. Specijalnost mu je friziranje intimnih delova, a razna pomagala (poput seks-ljuljaške) su to iskustvo učinile pravom avanturom. Dok je na poslu uvek je go, pa stidljivim mušterijama nije neprijatno. Sjajne ideje spasavaju živote.

Svi ovi muškarci imaju hrabrosti da vladaju svojim veštinama, te da olakšaju živote koji su već dovoljno komplikovani. Klijenti nisu ravnodušni – dobrodošlica ih često dovodi do suza, jer baš svako ljudsko biće na ovom svetu želi život bez mržnje i predrasuda. Oni koji su svuda dobrodošli, čak i kad to nisu zaslužili, ovakve stvari ne razumeju, jer je šišanje za njih tek pola sat života. LGBTIQ+ osobe su od najranijeg detinjstva poput Samsona – s odsečenom kosom im se često oduzimalo dostojanstvo, ali i snaga – životna energija bez koje ne može dobro da se živi.

Ovde možete da vidite ceo program Merlinka festivala.

Oceni 5