Black Nights Tallinn: Film "Caged Birds" (2020)
Caged Birds 1

Photo: poff.ee

Nehumanost švajcarskog zatvora

Caged Birds / Bis wir tot sind oder frei

2020.

režija: Oliver Rihs

scenario: Dave Tucker, Oliver Rihs, Ivan Madeo, Norbert Maass, Oliver Keidel

uloge: Marie Leuenberger, Joel Basman, Jella Haase, Anatole Taubman, Pascal Ulli, Martina Schöne-Radunski, Philippe Graber

Iako se uzima kao kolevka ljudskih prava, stara demokratija i jedna od najstarijih republika čiji se ustroj nije temeljito menjao još od srednjevekovnog perioda, Švajcarska je ipak pre svega konzervativna zemlja. Jedna je od poslednjih koje su garantovale pravo glasa ženama, a takođe je i kolevka izrazito rigidne kalvinističke religije. Stoga su vapaji švajcarskih građana za slobodom, bilo na referendumima, bilo na protestima, sasvim utemeljeni i očekivani.

Primera radi, stanje u švajcarskim zatvorima i svevlašće koje su tamo imali uprava i čuvari, inače skloni zloupotrebi moći, graničilo je sa katastrofalnim pre nekih 30-ak godina i to stanje iz današnje perspektive teško da bi ko mogao prepoznati. Napori velike grupe ljudi, ali pre svega njih dvoje, advokatice-aktivistkinje Barbare Hug i karijernog kriminalca i svojevrsnog »filozofa zločina« Waltera Stürma bili su presudni da se stanje promeni, nehumane prakse ukinu i sankcionišu, te da robijaši dobiju ljudska prava kada su im građanska (s pravom) oduzeta. Priča o njihovoj borbi, ali i međusobnom odnosu nalazi se u centru filma Olivera Rihsa Caged Birds koji je na Black Nights Film Festivalu u Tallinnu doživeo svoju međunarodnu premijeru.

Barbara Hug (Leuenberger) i Walter Stürm (Basman) upoznaju se sticajem okolnosti, zapravo na njegovu inicijativu, iako dolaze iz različitih svetova i imaju potpuno različite senzibilitete. Njihova saradnja isprva je više poslovna nego ideološka ili emotivna: ona kao advokatica osetljiva na ljudska prava, pritom izrazito levičarskih stavova, postaje njegova zastupnica, a on, karijerni kriminalac i serijski begunac iz zatvora, njen klijent. Njihovo poreklo je zapravo slično: oboje su nevoljena deca svojih roditelja, njega se otac odrekao zbog njegovog ponašanja koje ne priliči buržoaziji, njena majka je izbegavala da vodi brigu o njoj zbog njene bolesti i hendikepa.

Oboje, pak, žude za slobodom, ali o njoj imaju potpuno različite vizije. Za nju je sloboda povezana sa odgovornošću u okviru tačno određenog sistema koji nije nužno prijateljski nastrojen prema svima, zbog čega je povezana sa komunističkim terorističkim grupama iako je nju samu teško zamisliti sa »molotovkom« u ruci. Njemu je sloboda razlog za život, bez ikakvih ideologija, religija i ograničenja. Zapravo, ne ni sloboda jer čak i kad je izbori ne ume da je očuva, već borba za slobodu. Može se reći da je on pljačkao samo da bi došao u zatvor, odakle bi drsko bežao da bi opet pljačkao.

Njihovu borbu, odnosno njihove različite borbe, za ideale, za slobodu, protiv sistema, ali i njhovo međusobno »oštrenje rogova«, seksualne i druge tenzije Rihs portretira u svom istorijski korektnom fikcijskom filmu baziranom na istinitim događajima. Švajcarski reditelj sa berlinskom adresom Rihs, inače najpoznatiji po svom drugom filmu Black Sheep (2006), svoj deo posla odrađuje konkretno, poštujući pozadinu i teksturu, te kreirajući realističan doživljaj vremenskog perioda i onovremenih društvenih trvenja. Scenario koji potpisuje četa autora, pak, pati od »sprinterske logike«, pa se uzbuđenja s početka do polovine filma izduvaju (što je priličan problem u dvočasovnom filmu), pa nam promena taktike u smeru pravne borbe zapravo nikad ne sedne.

Srećom, Rihs ima par svojih aduta, zanimljive i solidno napisane likove na koje i na čiji odnos može dati fokus i dvoje više nego raspoloženih glumaca da ih odigraju. Joel Basman, doduše, pomalo upada u klišee slobodoljubivog kriminalca bonvivana koji se hvali da je ukrao sve što ima, ali je zato Marie Leuenberger, u izvedbenom smislu, kičma filma još i više nego što je Barbara Hug u moralnom. Svaka njena bolna grimasa je izgrađena i zaslužena, a svaka autodestruktivna navika sasvim opravdana. Kada se crta na kraju podvuče, Caged Birds je korektan, iako nesavršen film, a tema i njena obrada dovoljan su razlog da mu se pruži šansa.

Oceni 5