XXZ magazin preporučuje
Finch S

Photo: IMDb

Neke apokalipse su bolje od drugih

Film

Finch (2021)

Neke apokalipse su bolje od drugih. Sve su ipak smrtonosne. Finch nam donosi tračak nade u svetu koji propada, a u obliku brige za psa, te robota koji će sasvim sigurno ući u ligu kultnih filmskih mašina.

Čovek, pas i dva robota su neobična družina, posebno kad ljudsko biće glumi sjajni  Tom Hanks. Formiraju skupinu koja podseća na sve one neobične filmske porodice. Vezuje ih strah od konačnog kraja, ali i ljubav koja je ponekad gruba. S njima počinje i naša avantura – Sunce ubija sve što je živo, čovek polako gubi snagu, a pas k’o pas – želi da se igra. Nije sve izgubljeno, negde iznad San Franciska nema ozonskih rupa, pa sve i dalje buja.

U filmu gde je tek jedan od tri junaka čovek, autori se fantastično snalaze s pitanjima poput „Šta je uopšte ljudskost?“, te „U čemu je smisao života?“

Sole (2019)

Ermanno i Lena su dva potpuna stranca, oboje vrlo mladi. Život nije ljubazan prema njima, pa im sprema velika iskušenja i prepreke ka dostojanstvenom postojanju.

Lena iz Poljske stiže u Italiju. Namerava da svoju bebu ustupi paru koji je spreman da za to plati. Ermanno je čuva i mora da se pretvara da je otac deteta, budući da su kupci njegovi rođaci. Kao što obično biva, krizne situacije spajaju ljude, posebno ako su mladi i ranjivi.

Serije

The Great (druga sezona, 2021)

„Povremeno istinita“ ova priča je pripovest o ruskim vladarima, a skoro sve se odvija na dvoru. Osim par „izleta“ na bojno polje, te nekoliko šetnji kroz park i šumu, aristokratija živi u velikim hodnicima. „Trebalo bi da ih proširimo, pa da možemo da jašemo po dvoru“, rečenica je koja možda najbolje opisuje koliko je napuderisani sloj daleko od slugu koje žive na najnižima spratovima. Ostali građani su već drugi svet, verovatno nezamisliv nežnom vladajuće mozgu.

Katarina (Elle Fanning) će vrlo brzo preoteti krunu zbog čega će je Petar (Nicholas Hoult) zavoleti jače. Postaće Velika, na brzinu, pre svakog iskustva stvarne veličine. Do tog momenta smo s njima prevalili ozbiljan put, začarani serijom koja se igra s našim zdravim razumom. To radi solidno, često savršeno, a tako je jer brine o junacima, ali i o gledaocima – čak i krv koja šiklja nastavlja da glumi, pa nije samo smrt, već i fleka na skupocenoj haljini aristokratkinje.

Katarina se dobar deo nove sezone sprema da postane majka, što kulminira javnim porođajem. Rođenje kao pozorišna predstava je još jedan detalj – kad se rodiš na pozornici jasno je da u tvom životu privatnog skoro da neće biti. Glavna junakinja se između te dve vremenske tačke pretvara u katastrofu koja je opsednuta hranom, budući da joj smrt preti sa svih strana – Petar bi mogao da je ubije kada se dete rodi, mogla bi da umre na porođaju, mogli bi da ih ubiju oboje, uzmu im dete i iskoriste ga kao kartu do trona.

The Virtues (mini serija, 2019)

Svakodnevica je na ekranu neretko mučna, naročito kada se ne odustaje od prikazivanja sirovih stanja i osećanja, nimalo ušminkanih i površnih. The Virtues nam donosi upravo takvu sliku sveta, prožetu hrišćanskom simbolikom i tematikom. Glavne hrišćanske vrline olako se transformišu u sopstvenu suprotnost, a oni grešni i (pro)pali možda imaju i najbolje podešen moralni kompas.

Suočavanje sa teškom prošlošću nije uvek garant rasterećene sadašnjosti i blistave budućnosti, ali je neophodan korak kako bi se nastavilo dalje. U ambis ili pak novu životnu šansu, veliko je pitanje. Različite varijante razvoja događaja vidimo na primeru dvoje likova – Josepha i Dine. Oboje osećaju da moraju tragedijama iz detinjstva i mladosti pogledati u oči, bez obzira na to kakav će krajnji ishod biti.

Nakon što se Josephov sin i bivša žena odsele u Australiju, on se kao lečeni alkoholičar jedne večeri napija, što ne završava dobro, ali postaje okidač za njegov povratak u rodno mesto u Irskoj, ponovno uspostavljanje kontakta sa sestrom i konfrontaciju sa demonima iz detinjstva. Upoznaje Dinu, dobronamernu i bistru mladu ženu koja je kao tinejdžerka dobila sina kojeg je usvojila neka druga porodica. Sve to se odigralo na inicijativu Dinine pobožne i rigidne majke, koja se svim silama trudila da spreči Dinin kontakt sa sinom.

Josephova i Dinina priča se prepliću i ogledaju jedna u drugoj, a kao zaključak se nameće to da nam ništa ne garantuje satisfakciju ili duševni mir – ni suočavanje, ni kažnjavanje, ni oproštaj. Život je mnogo više skup nasumičnih događaja nego ispunjavanje božjeg plana, a put do pakla popločavaju oni koji sebe doživljavaju kao bogove pretvarajući se da služe Njemu.

Counterpart (dve sezone, 2017 – 2019)

Nakon što smo prestali da poričemo realnost i shvatili da treće sezone definitivno neće biti, red je da vam preporučimo ovo remek-delo, nepravedno otkazano i zapostavljeno. Istini za volju, priča jeste zaokružena i nakon poslednje epizode nisu ostali nikakvi „repovi“, ali jasno je i to da razloga za nastavak uvek ima, naročito kada je priča inspirativna i naučnofantastična. Srećom, ovde je taj SF momenat, uslovno rečeno, u drugom planu i potpuno podređen fabuli, te je stoga dobrodošao i potpuno smislen.  

Mesto radnje je Berlin, podeljen na Istočni i Zapadni, ali i na dve dimenzije. Paralelna dimenzija odnosi se, zapravo, na čitav svet i predstavlja njegovu repliku, unekoliko „deformisanu“, odnosno izmenjenu. Shodno tome, svaki čovek u toj paralelnoj dimenziji ima svog dvojnika, a iz jednog u drugi svet prelaze samo odabrani, pod strogo određenim uslovima, baš kao i u slučaju dva Berlina, odnosno dve Nemačke. Svet se udvaja nakon 1987, a na jednom od njih smrtonosni virus je 1996. odneo milione života.

U centru zbivanja je Howard Silk - dobar, poslušan i neambiciozan u jednom i sasvim drugačiji u drugom svetu – kojeg maestralno tumači J. K. Simmons, sam po sebi već dovoljna preporuka za gledanje ove serije. Samo na osnovu njegove glume, i to jako suptilnih sredstava, shvatamo u koji nas od dvaju svetova u datom trenutku vode. Dodamo li tome jako uzbudljiv zaplet, intrige, tajne agente, kontraobaveštajni rad i sveopštu napetu atmosferu, Counterpart postaje neizostavna TV poslastica.

Knjige

Marina Bugarčić „Beograd je moje more“

Beograd je moje more je zbirka pesama i fotografija posvećenih glavnom gradu, nastalih iz perspektive mlade, osećajne, introspektivne osobe, obuzete kako problemima koje nalazi u sebi tako i onim izvan nje. Kroz njen unutrašnji svet prelamaju se aktuelna dešavanja tako da ih lako možemo vremenski locirati, a opštepoznati toponimi postaju deo privatne, intimne istorije.

Miroslav Ćurčić „U Klivlendu je sve po starom“

„Želeo sam da njen muž nestane, da ga nema. On ništa nije slutio. Živeo je srećan u svojoj bezbrižnosti. Kada god bi ga spomenula, prisetio bih se ječanja koje je ispuštala kad bi mi glava bila među njenim nogama. Pitao sam se, da li se i njemu davala na isti način kao i meni? Da li je i njega držala obema rukama za kosu i njima pokazivala u kom pravcu bi volela da se pokreće, a zatim ga, pri vrhuncu, ne ispuštajući nikakav zvuk, snažno čupala i stiskala vlažnim butinama?“ (odlomak)

Pesme

Stereophonics – Do Ya Feel My Love

Stereophonics ovim singlom najavljuju novi album Oochya! koji izlazi na proleće 2022. godine, a kojim će obeležiti četvrt veka postojanja. Ako se po Do Ya Feel My Love album poznaje, imamo čemu da se radujemo!

Foo Fighters – Love Dies Young

Love Dies Young je novi singl sa albuma Medicine at Midnight, a u spotu Foo fightersi spajaju energični pop-rock, sinhrono plivanje i Jasona Sudeikisa, još jednom u ulozi trenera, samo nešto malo drugačijeg od Teda Lassa.

Nostalgija

Birdy (1984)

Opsednutost pticama ume da bude nezgodna. Uostalom, kao i svaka druga opsednutost. Ovaj neobičan, ali nežan film, bavi se upravo pernatim stvorenjima, ali i ljubavlju između dva prijatelja, a sve uoči rata u Vijetnamu.

Dokumentarni film

The Most Beautiful Boy in the World (2021)

Mnogi sanjaju o tome da budu najlepši na svetu, nesvesni toga koliki teret lepota ume da bude.

Reditelj Luchino Visconti je godinama tragao za savršenim licem dečaka koji će zaigrati u filmu Death in Venice. Kada ga je konačno pronašao, činilo se da je to ispunjenje jednog sna. Ispostavilo se da su neki snovi nezgodne noćne more.

Na premijeri filma 1971. godine reditelj je mladića proglasio „najlepšim dečakom na svetu“. Björn Andrésen je potom postao kultno lice, simbol za lepotu, a popularnost mu se odjednom svalila na neiskusna pleća. Ono što nekima izgleda kao ispunjenje svih želja, njemu je bio košmar, budući da se ona figura koja je u centru pažnje često slomi.

Kratki film

Hé, te! – Hey, You! (1976)

U alegorijskim prostorima je sve moguće, pa i to da se frustrirani um pozabavi sobom. Muke su u napuštenoj sobi velike, a vizije neizdržive.

Horor

Last Night in Soho (2021)

„Sinematičnost je na najvećoj mogućoj razini, stoga je pohvalno da je Last Night In Soho namijenjen ekskluzivno za kinodistribuciju ('only in theaters'), a ne da je simultano dostupan i na streamingu. Gledatelj je pomoću slika i glazbe uvučen u svijet prošlosti, a možda i najupečatljiviji trenutak rekreacije šezdesetih jest kad se Eloise nađe oči u oči s golemom reklamom za Bond-film Operacija Grom na Leicester Squareu“. (Marko Njegić)

Video igre

Dream Cycle i druge dobre igre

The Indie Houses je nova inicijativa koja okuplja sedam nezavisnih gejming studija, koji zajedničkim snagama pokušavaju da obezbede ravnopravan tretman za svoje igre. Nedavno su organizovali i svoj prvi događaj – IndieHouses Direct, prezentaciju koja je potrajala sat vremena i tokom koje je predstavljeno 35 novih igara.

Inicijativu trenutno čine Raw Fury, Akupara Games, Fellow Traveller, Neon Doctrine, ThoseAwesome Guys, Whitehorn Games i TogeProductions. Među njima su i oni koji su ranije objavljivali igre poput The Darkside Detective, Manifold Garden, Genesis Noir, Dandara, te Calico. Cilj im je da podrže male projekte i nezavisne developere kojima nije uvek lako da se izbore za svoje mesto.

Među najavljenim igrama se našlo i nekoliko koje zaslužuju pažnju:

Dream Cycle

Ovo je jeziva igra, istraživanje u prvom licu. Igrač ulazi u zemlju snova, gde može da koristi zamke i vradžbine, a kako bi se sačuvao od svih opasnosti koje vrebaju. Dostupna je onima koji žele Early Access.

Devilated

Vrlo brutalna pucačina u prvom licu je očigledno inspirisana igrom Quake. Rana verzija je već dostupna na Steamu, dok verzija za konzole stiže 2022. godine.

Gone Viral

Oni koji su je isprobali tvrde da izgleda potpuno manično, što obećava uzbuđenje. Već je dostupna na Steamu, pa svi zainteresovani mogu da postanu viralni.

Lake

Lake je igra za ljubitelje osamdesetih godina prošlog veka, budući da je radnja smeštena u 1986. Mlada poslovna žena se vraća u rodni grad, pa je prinuđena da uspori i upozna ljude oko sebe. Već je dostupna na Steamu, te je svet otvorena za sve one kojima nedostaje retro atmosfera.

*Kontrapreporuke

Red Notice (2021)

Mnogo hteli, mnogo započeli, ali sve glupo. A tu je i humor iz daleke 1995. godine. 

 

Oceni 5