Neko je pojeo ptice

Onda sam mislio o tome – kako briše krv s  levog obraza, ustaje, svlači majicu i gaće i odlazi do ogledala. Dugo se posmatra. Posle se vraća do kreveta. Kad vidi koliko se mesa nakupilo na čaršavu, ide do kuhinje i iz fioke s leve strane uzima jednu providnu kesu. Komade uredno slaže, po veličini. Ujutru ih prži s jajima i doručkuje. S tim mislima sam i zaspao.

Sledeće jutro smo proveli mirno. Jeli smo hleb s džemom od dunja, mleka nije bilo u frižideru. Pričao je kako se njegova majka mučila dok je brala voćke, ljuštila ih i seckala. Mesnati deo je onda kuvala sa šećerom i nekim začinima. Posle smo ćutali.

Dok se brijao, posmatrao sam golubove kroz prozor. Krupniji se muvao oko sitnijeg, ovaj se pravio da ga ne vidi. Onda sam krajičkom oka primetio olinjalu, žutu mačku kako im se prikrada. Debeli ju je prvi ugledao, pa je panično uzleteo na prozor koji se nalazio preko puta našeg stana. Drugi je valjda mislio da ovaj opet nešto izvodi, pa je nastavio da kljuca. Mačku nije video ni kad je prišla sasvim blizu.

Danima je iznosio svoje stvari iz stana. Isprva o tome nisam mislio ništa posebno, ali kad je uzeo skoro svu odeću, shvatio sam da se nešto dešava. Ništa nisam pitao, rekao bi da umišljam. Ipak, bilo mi je sve teže da se pravim da ništa ne primećujem – otišao je dobar deo escajga, tanjira – ostali su samo oni iskrzani, zapravo posuđa skoro da nije bilo. Pretekao je veliki nož. Od njega me hvatala jeza.

Pošto je izašao, ušao sam u kupatilo. Kad se razišla magla, video sam da nema njegove četkice za zube. U čaši iznad lavaboa bila je samo moja – raščupana i vlažna od vodene pare, izgledala je kao da je sate provela u plakanju. Umalo nisam kriknuo od sreće.

„Da te sačekam?“, pitao je s druge strane vrata.

„N-ne“, odgovorio sam.

Čim sam se uverio da je otišao, izašao sam. Još jednom sam proverio sve sobe, fioke, pogledao ispod kreveta. Kao da nikada nije ni bio tu.

Nisam otišao na posao, pozvao sam i rekao da se ne osećam dobro. Zapravo se dugo nisam osećao bolje. Skakao sam od zadovoljstva sve dok nisam malaksao. Popio sam kafu da se okrepim.

Kad sam povratio snagu, uzeo sam usisivač iz ostave. Hučanje stare mašine me opijalo. Dugo sam velikom četkom napadao tepih, sve dok se nisam potpuno uverio da  je iz njega izvukla i poslednju ćeliju mrtve kože. Obrisao sam prašinu, izglancao podove, razmestio nameštaj onako kako ja volim.

Ručao sam dvopek sa sirom i otvorio bocu vina. Sedeo sam s čašom u ruci i zurio u pod. Ne pamtim kad sam poslednji put bio tako miran. Onda se začulo škljocanje brave, mislio sam da umišljam.

„Ti si tu?“, pitao je kad je ušao u sobu.

Veliku, crnu vreću je spustio na pod. Počeo iz nje da izvlači stvari i da ih pakuje u orman.

„D-da“, odgovorio sam smeteno.

„Zašto?“

„Nisam se osećao dobro, pa sam…“

„Nećemo tako. Mora da se radi…“, rekao je i razvukao usne u hladan kez.

„D-da“, složio sam se i nesvesno krenuo k izlaznim vratima.

„Gde ćeš?“, pitao je.

„Da istresem ovo“, odgovorio sam i dograbio prvo što mi je palo pod ruku.

„Vratio sam kevi tanjire, trebalo bi da kupiš nove. I bacio sam sve one stare stvari, treba nam nova energija“.

„N-naravno“, odgovorio sam.

„Uzeo sam i tebi četkicu“, rekao je i bacio je k meni.

„Hvala“, promumlao sam.

Izašao sam u dvorište. Udahnuo sam duboko. Veliki oblak na zapadnoj strani se punio mrakom.

„Komšija!“, prenuo me muški glas.

„Da?“, odgovorio sam promuklo.

„Je l ono vaša mačka?“

Pogledao sam tamo gde je upirao prstom. Iz usta joj je visila otromboljena ptica.