Neko me sabotira

Serije

Vigil (mini serija, 2021)

Nova BBC-jeva serija postala je instant hit, još od prve epizode prikazane krajem avgusta. U centru priče je policijska inspektorka Amy Silva (igra je uvek sjajna Suranne Jones), koja dobija zadatak da nekoliko dana provede u nuklearnoj podmornici kako bi otkrila eventualnu pozadinu iznenade smrti jednog člana posade, kao i nestanak jednog broda. Ta dva događaja mogu i ne moraju da imaju veze, neprijatelji mogu biti i unutrašnji i spoljašnji, a lanac sumnjivih veza i ucena proteže se unedogled.

Pored profesionalnih, pratimo i privatne probleme likova, a kako to obično biva, ta dva sveta se uveliko prepliću u slučaju svakog od njih. Autori podjednako dobro vode kako glavnu tako i sporedne linije radnje, što stvara utisak dinamične, ali koherentne priče tokom koje ni u jednom trenutku nikoga i ništa ne gubimo iz vida. Zahvaljujući tome sa lakoćom se daju pratiti i oni komplikovaniji podzapleti koji se tiču podmornice, hijerarhije i odnosa unutar mornarice.

Vigil je ogledni primer za to kako jedna mini serija može uspešno biti i triler sa elementima horora, proceduralna i na momente melodrama, duhovita i poučna kada treba. Sve je uklopljeno tako da tvori jedinstvenu celinu, skrojeno bez viškova i nedostataka. Čini se da se jedino buni mornarica zbog načina na koji je prikazana, ali tako je to kad se radi dobra serija a ne PR poput Vojne akademije.

Kastanjemanden - The Chestnut Man (prva sezona, 2021)

Malo je šta jezivije od misterioznog ubice koji, osim žrtava, za sobom ostavlja i čovečuljke čija su tela napravljena od kestenova. Tamne figure zloslutno šire ruke, ali u početku nikome nije jasno koja se poruka krije iza njih.

Nova danska serija pleni atmosferom, a u pitanju je slow-burn kriminalistička drama koja liči na The Killing. U početku je možda i previše spora, ali se vrlo brzo razvija u raskošnu priču koja uspeva da traje bez velikih propusta. Iako je dodanas ispričano na stotine priča o policajcima i serijskim ubicama, The Chestnut Man ipak drži pažnju, i to vrlo dobro.

Ubica uspeva da se sakrije, pa je malo verovatno da će bilo ko posumnjati u onoga koji se na kraju pokaže kao krivac. Odlična gluma i dobro napisani likovi na to dodaju još zadovoljstva.

Squid Game (prva sezona, 2021)

„Kako da zadovoljno živimo u svetu koji od nas traži da volimo bližnjeg svoga, a onda nas na kraju surovo odvaja od njega“, pita se američki pisac George Saunders. To pitanje se pre svega odnosi na smrt, ali u slobodnoj interpretaciji može da se primeni i na druge stvari, na primer Squid Game.

U pitanju je nova južnokorejska serija koja se nedavno pojavila na Netflixu i premašila sva očekivanja. Uskoro bi mogla da postane jedna od najvećih serija na ovoj platformi, što sigurno ukazuje na to da u sebi sadrži nešto što je zajedničko gledaocima širom sveta.

Squid Game se temelji na bogatoj istoriji preživljavanja na filmu i van njega, pa može da se poveže sa nekim starijim sadržajima, na primer filmom Cube iz 1997. godine. Iako danas izgleda naivno i nedovršeno, ovaj film je pokrenuo novi talas strave i užasa, te oko priče okupio grupu ljudi koja se kreće iz prostorije u prostoriju, a u želji da pobegne iz kocke. Na ulazu u svaku novu prostoriju ih čeka zadatak, neka vrsta igre u obliku zagonetke. Pravila su jednostavna – tačno rešenje znači korak napred, netačno smrt. Pobednik je onaj koji reši sve zadatke i dođe do izlaznih vrata.

Više čitajte ovde.

A Young Doctor's Notebook (dve sezone, 2012 – 2013)

Jon Hamm i Daniel Radcliffe igraju u ovoj crnoj komediji snimljenoj prema Bulgakovljevim pripovetkama. Obojica tumače isti lik, samo u različitom životnom dobu, a neretko i razgovaraju jedan s drugim, odnosno doktor razgovara sam sa sobom, boreći se sa uspomenama, traumama i demonima iz prošlosti. Tako, pored svakodnevnih dešavanja u bolnici i muka pacijenata, pratimo i unutrašnji život doktora, kao i aktuelne društveno-političke prilike, revoluciju 1917. godine i sve što je usledilo nakon nje, a sve iz perspektive 1934. i doktora koji se seća svojih početaka.

Autori serije su na najbolji mogući način preneli duh i atmosferu Bulgakovljevih priča na ekran, ostajući verni svim protivrečnostima, crnom humoru, bizarnim elementima i literarnoj dubini.

Film

Wild Indian (2021)

Iako naslov na prvi pogled deluje problematično, u pitanju je provokacija koja se proteže na ceo film. Radnja je smeštena u osamdesete godine prošlog veka, te u sadašnje vreme, dok prolog i epilog idu dalje u prošlost. U centru su dva dečaka iz naroda Ojibwe, dok ostali iz rezervata služe samo kao pokretači za loše i još gore. Nakon jednog ubistva ništa više nije isto, a krivicu osećaju svi, iako na prvi pogled ne izgleda tako.

Michael Greyeyes igra odraslog ubicu, a uloga kao da je pravljena baš za njega. Čini se da ga je prošlost ostavila na miru, bar dok iz njega ne izbije nešto drugo, mračno. U svojim psihopatskim epizodama ipak nikad ne ide do kraja, pa gledaocu postaje jasno da su ispadi posledica trauma, zlostavljanja i posttraumatskog stresa. Stare tragedija ipak ne mogu da posluže kao opravdanje za nove zločine, pa je neophodno da se junak što pre izvuče iz začaranog kruga.

Tantas Almas – Valley Of Souls (2019)

José se vraća kući posle noćnog pecanja, gde ga čeka jeziva vest – paravojne snage su mu ubile sinove i bacile ih u reku. U pitanju je svedočanstvo o sukobima u Kolumbiji, a reditelj je fiktivnu priču gradio na materijalu koji je skupljao za dokumentarne filmove.

Otac kreće na put, ne bi li pronašao sinove i izvukao ih iz reke. Veruje da će njihove duše ostati zarobljene u ovom svetu ukoliko ih ne sahrani. Usput govori velike istine koje su izvan vremena i prostora, a koje poznaju samo oni koji su osetili posledice tuđe agresije.

Sausage Party (2016)

Ako vas je bar jednom u životu zanimalo šta neka viršla misli o vama, ovo je film za vas. Hrana živi u posebnom univerzumu, u dimenziji u kojoj pravi sopstvena božanstva. Kao i u svakoj religiji, „svete pesme“ se razlikuju od istine – njihovi bogovi su u stvari konzumeri koji ih nemilosrdno proždiru.

Iako se radi o crtanom filmu, ovo nije film za decu – viršle, kifle, kečap, majonez, te ostali, slobodno ispoljavaju svoje želje, posebno seksualne. Kada shvate da izvan prodavnice nema boljeg života, moral im opada, pa orgijaju i tuku svoje tlačitelje.

Religija je opijum za viršle.

Knjige

Dženet Rejnvoter „Budite sebi psihoterapeut“

Za početak – ne budite sebi psihoterapeut, ali konsultujte ovu knjigu kao dodatnu literaturu. Dženet Rejnvoter, budući i sama psihoterapeutkinja, smatra da je uz klasičnu psihoterapiju bitna i samoterapija, odnosno volja da se sebi pomogne, ali i neophodna znanja i alati. Knjiga je pisana naučno-popularnim stilom, prijemčiva je i praktična, a uz to zabavna i korisna.

Varlam Šalamov  „Priče sa Kolime“

„Šalamovljeve Priče s Kolime su zasigurno nešto najsurovije napisano u književnosti, zato što ne ostavljaju nijednu nadu i nikakav izlaz. Šalamov je nemilosrdan prema čitaocu, piše Andrej Sinjavski, onoliko koliko je život bio nemilosrdan prema njemu. Rekavši da su redovi za sapun malo duži i da Bunjin možda ipak nije toliko loš pisac, uhapšen je i sproveden na Kolimu, posljednji krug gulagovskog pakla, gdje će ostati dvadeset i sedam godina. Vođene sigurnom rukom pripovjedača koji govori kao da je već mrtav, njegove priče su svedene samo na pitanje kako preživjeti, i da li uopšte preživjeti, u svijetu u kome svi umiru. Osuda staljinizma kod Šalamova ostaje uvijek s onu stranu njegovih priča koje donose uredno i vještonaredane stravične događaje sve do potpune, mirne i zaokružene pomirenosti s bolom, osvijetljenim najčešće u krajnjim ironičnim poantama. U tim pričama nema oslobođenja kroz patnju, nikakvog olakšanja, a sa izostankom mesa i hljeba, u doba Velike izgladnjelosti, nestaju i sva velika osjećanja i utjehe. Shvatali smo da život nije ništa gori od smrti, piše Šalamov, i nismo se bojali ni jednog ni drugog. Nakon ovih priča nećemo više graditi kule u vazduhu. Ali znajući dubine zla, kaže Sinjavski, možemo još pokušati živjeti“.

Pesme

Oh Wonder je londonski indie pop duo koji čine supružnici Josephine Vander Gucht i Anthony West. Njihov četvrti album 22 Break izlazi 8. oktobra, a danas već imamo prilike da čujemo par vodećih singlova koji zvuče odlično.

Podcast

One For You

One For You je podcast koji vode Švajcarci na engleskom, a bavi se starim i novim filmovima, te aktuelnim serijskim programom.

Slušajte ovde.

Nostalgija

4 aventures de Reinette et Mirabelle (1987)

Najlepše su scene u kojima dve junakinje ručaju usred polja, a iz njih izrastaju i druge magične slike.

Dve devojke dolaze iz različitih sredina – Reinette je sa sela, Mirabelle iz grada. Kad se usele u stan usred Pariza počinje da bude jasno koliko se razlikuju, i koliko drugačije gledaju na život i krađu.

Kratki film

Meshes of the Afternoon (1943)

Filmovi su dobri prozori u prošlost, ovo je prozorčić. Maya Deren i Alexander Hammid su sjajna rediteljska kombinacija, a ovo je sigurno jedan od najvažnijih i najuticajnijih avangardnih filmova.

Dokumentarni film

U plitkoj vodi – V plytkej vode (2021)

U plitkoj vodi je kratki dokumentarni film koji prati zatvorenike na ribarenju, prezentuje delove njihovih životnih priča, pokušaj iskupljenja radom, setu i nadu ujedno. Crno-beli kadrovi su moćni i uspešno izmeštaju film iz određenog vremenskog okvira, ostavljajući utisak beskrajne repetitivnosti.

Još malo do nove godine (2021)

Ovaj film prati jednu porodicu iz Hrvatske, ponajviše njenog najmlađeg člana Matea, bistrog i duhovitog dečaka koji se krajem 2020. našao usred pandemije i posledica zemljotresa. Petarde i ostala pirotehnika mu u tom trenutku pričinjavaju najveće zadovoljstvo. Čini se da je to jedino što može da kontroliše dok zajedno sa svima ostalima pokušava da se razabere u novonastalim okolnostima.

The Royal Road (2015)

Ovaj filmski esej lično spaja s istorijskim, te iz toga nastaje snažna priča o onome što mnogi nisu, ili nisu želeli da znaju. U centru je španska kolonizacija Kalifornije, a rediteljka JenniOlson u činjenice upliće i nešto svoje, intimno.

Horor film

No One Gets Out  Alive (2021)

Usred strave gledalac vidi emigrantsku priču, u čijem je središtu sjajna Cristina Rodlo. Noćna mora je jača kod onih koji i sami muku muče s kirijom i stanodavcima, ali im na kraju stiže i uteha – naravno, ako ih iz podruma ne vreba monstrum s krilima, licem i velikim šakama.

Video igre

Icarus: Igra preživljavanja stiže u novembru

Video igra Icarus se najavljuje već neko vreme, a u pitanju je sadržaj koji će obradovati one koji vole naučnu fantastiku i igre preživljavanja. Trebalo je da izađe 11. avgusta, ali je lansiranje odloženo za novembar.

Developeri su objavili da su nakon kratkog razmatranja odlučili da je igri potrebno još vremena, a kako bi do igrača stigla spremna. Planovi su nekoliko puta menjani od kada je najavljena 2020. godine, pa je u junu na primer objavljena i cena – 30 dolara za prvo poglavlje, iako je originalno zamišljena kao besplatna igra.

Tu su i dobre vesti za one koji su igru već naručili – od avgusta počinju „beta vikendi“, a potrajaće sve do novembra. U pitanju su dvodnevni testovi u okviru kojih će se proveravati kako funkcionišu određena okruženja u igri, ali i način da igrači okuse Icarus pre nego što igra izađe. Prvi beta vikend počinje 28. avgusta, a poslednji 23. novembra, što znači da bi igra trebalo da izađe krajem jedanaestog meseca.

Oni koji su igru već isprobali kažu da je „vanzemaljska planeta predivno mesto, ali je prepuna zastrašujućih životinja i vremenskih nepogoda“.

*Kontrapreporuke

The Republic of Sarah (prva sezona, 2021)

Želeli smo da nam se ova serija svidi pošto je nastala iz originalne zamisli. U moru istih i sličnih zapleta, prijalo bi pogledati nešto novo i sveže. Međutim, krajnji proizvod nije dobar jer se u originalnosti nije išlo do kraja, previše se oslanjalo na uzore i fokus-grupe, a scenario je možda i najslabija tačka, budući da je prepun klišea i dijaloga razrađenih u trećerazrednim serijama.

Deo američke publike zamera što je serija isuviše woke, mada se to uistinu i ne primećuje. Serija, jednostavno, nije desničarska, pa to nekima smeta. Kod nas je to, naravno, plus, ali minus je sve ostalo. Moglo je i moralo bolje. Do neke nove republike.

Siberia (2019)

Ništa nije duboko kao što se čini, a ništa nije strašnije nego kad bi nešto da bude dublje nego što jeste.