Teško je to meni kazat. Tribalo bi odvojit film od televizijskih serija, jer one su daleko popularnije. Televizija je ta koja daje popularnost glumcu. U ono vrime kada san ja započinjao s glumačkom karijerom, a bilo je to s početka šezdesetih, onda je film bija jako popularan kod ljudi. Bilo je malo ljudi koji su imali televiziju, i glumci su letili iz filmova ka’ popularne osobe. Ali kasnije, kada je televizija došla, kada se proširila i postala dostupna svima, onda je ona to preuzela i televizijski glumci su bili znatno popularniji. Ne, ne mogu van kazat jedan film ili ulogu, ali kad bi bira između filmova, onda bi izbor pa na one filmove koje sam radija s Antunom Vrdoljakom. Te filmove bi stavija isprid svih jer su snimani po dobroj literaturi. Vrdoljak se uvik naslanja na dobre pisce, na Marinkovića, Šibla, Krležu...A što se televizijskih serija tiče, tu su „Malo misto“ i „Velo misto“, dvi serije koje su izbacile u prvi plan ne samo mene nego gotovo sve glumce koji su se pojavili. A znate i sami šta je učinija Roko i Meštar. I „Kapelski kresovi“, to je bila popularna serija, u kojoj san igra. Tako san ti ja lipo, kume moj, pokrija cili teritorij Hrvatske, cili teren. I bićedu me zato ove godine pozvali da buden prešidente žirija na filmskom festivalu u Puli. (Razgovor sa Borisom Dvornikom iz 1996. godine)
Nekoliko scena iz “Malog mista” za mene će ostati nezaboravne: Doktor leži, uspavljuje se, žena mu već hrče, a ljeto je, vrućina, juli ili august mjesec, otvoreni prozori i čuju se cvrčci, a on čita Dantea. "Nema većeg bola nego sjećati se sretnih vremena". Ta je scena sjajna.
*Miroslav Krleža u razgovoru s Enesom Čengićem (13. srpanj 1979.); Prenosimo sa stranice Kulturbunt
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
